Inflacija u Srbiji u ovoj godini biće sigurno iznad šest odsto, ali će rast cena biti sporiji nego u 2012. godini, izjavio je saradnik Ekonomskog instituta Stojan Stamenković.
Stamenković je, na predstavljanju novog broja "Makroekonomskih analiza i trendova" (MAT), ocenio da inflacija sigurno neće biti u ciljanim okvirima koji su za ovu godinu četiri plus-minus 1,5 odsto, i da će biti nešto veća, ali da će njeno kretanje zavisiti i od okolnosti u okruženju.
On smatra da je sveže meso pojeftinilo zbog pokolja stoke posle suše usled poskupljenja stočne hrane, ali da u budućnosti treba očekivati njegovo poskupljenje - i mesa i drugih proizvoda čija je cena pala zbog suše i niske tražnje, a predstoji i rast regulisanih cena.
Govoreći o paradoksu da je Srbija u recesiji, a da cene rastu, Stamenković je istakao da su uzrok tome monopolske strukture na tržištu, velika distorzija između proizvođačkih cena hrane i cena u industriji i trgovini, ali i pritisak potrošnje.
Urednik MAT-a Vladimir Vučković naveo je će, iako sledi povećanje cena pod kontrolom države, inflacija u ovoj godini biti približno upola manja nego u 2012, što je i dalje relativno visok nivo.
On je podsetio da je mesečna inflacija u Srbiji, posle ubrzavanja tokom tri meseca po prosečnoj stopi od 2,3 odsto, u novembru bila na nultom nivou, a u decembru iznosila minus 0,4 odsto, tako da smo godinu završili sa inflacijom od 12,2 odsto.
Pojeftinjenje samo jedne petine potrošačke korpe neutralisalo je poskupljenje skoro tri petine potrošačke korpe, rekao je Vučković precizirajući da se radi o pojeftinjenju svežeg mesa, kao posledica klanja stoke posle suše, kao i južnog voća i goriva za vozila, što su međunarodne cene na koje mi nemamo uticaj.
Lisovolik: Javni dug i rast najveći izazovi
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu Bogdan Lisovolik rekao je da Srbija ne sme da odlaže suočavanje sa problemom visokog javnog duga jer je po tom pokazatelju, uz Mađarsku i Albaniju, najgora u regionu, ali istovremeno mora da radi na pokretanju ekonomskog rasta.
Lisovolik je istakao da su dva najvažnija izazova za Srbiju da kroz fiskalnu konsolidaciju postavi javni dug na održivu osnovu, kao i da pokrene održivi ekonomski rast zasnovan na izvozu.
Ti izazovi su, prema njegovim rečima, povezani jer visok javni dug zemlje guši njen privredni rast, a odsustvo rasta vremenom bi onemogućilo fiskalnu konsolidaciju.
Lisovolik je napomenuo da je u poređenju sa zemljama regiona Srbija "zabrinjavajući izuzetak" jer je u prošloj godini zabeležila najniži ekonomski rast, a najveći budžetski deficit.
On je naglasio da je ohrabrujuće što budžet za 2013. godinu sadrži mere fiskalne konsolidacije, ali da je struktura tog budžeta mogla da bude bolja u mnogim elementima jer u njega nisu uključene mere kao što je racionalizacija subvencija i ograničavanje finansiranja lokalne samouprave.
Lisovolik je ocenio da je predviđeni budžetski deficit od 3,6 odsto bruto domaćeg proizvoda preterano ambiciozan ističući da će mnogo toga zavisiti i od njegove primene, odnosno da rezultati mogu da budu i bolji i gori od predviđenih.
Kako je naveo, u Srbiji nisu najbitniji problemi kratkoročne prirode već problemi fundamentalne, strukturne prirode zbog čega su neophodne i strukturne reforme, i to u četiri oblasti - tržištu rada, penzijskom sistemu, javnim preduzećima i poslovnom okruženju.
Lisovolik je istakao da je učinak reformi najveći ako se one sprovode istovremeno i da u dve poslednje oblasti u Srbiji ima napretka, ali ne i na tržištu rada i u penzijskoj reformi.
Prema njegovim rečima, reforme koje vode ka napretku zahtevaju dovoljno hrabrosti i znanja kreatora ekonomske politike jer se njihov rezultat ne vidi odmah, a njihovo sprovođenje teže je u periodima slabog rasta nego u boljim vremenima.