Predsednik Ustavnog suda Srbije Dragiša Slijepčević rekao je da je moguće pokrenuti novi postupak za zabranu organizacije SNP "Naši" kada se utvrdi da svojim delovanjem vređaju ustavni poredak i druga Ustavom zagarantovana ljudska prava i pošto nadležni organi iscrpe svoje nadležnosti.
Slijepčević je rekao da je "apsolutno moguće" ponovno pokretanje postupka za zabranu rada organizacije "Naši", ali da je za utvrđivanje krivične odgovornosti prvenstveno nadležno tužilaštvo koje bi trebalo da pokreće postupke.
"Jedno je šta neko radi, recimo piše antiustavne parole, a drugo je šta je na sudu dokazano. To je pitanje za tužilaštvo koje mora da pokrene postupak", rekao je Slijepčević na konferenciji za novinare u Ustavnom sudu.
Slijepčević je rekao da Ustavni sud nije zabranio organizaciju "Naši" jer u postupku pred tim sudom nisu izvedeni dokazi koji bi potvrdili zahtev tužilaštva za zabranu.
"Tužilaštvo je kao dokaze podnelo krivične prijave u kojima se vodio postupak protiv samo jednog člana organizacije 'Naši', dok ostali okrivljeni nisu bili članovi te organizacije", rekao je predsednik Ustavnog suda.
Slijepčević je istakao da bi pre Ustavnog suda trebalo da odlučuju redovni sudovi jer je Ustavni sud tek na kraju.
"Redovni sudovi, međutim, nisu o tome odlučivali i to govori da nešto nije u redu", rekao je Slijepčević.
Predsednik Ustavnog suda naveo je da je taj sud zabranio "Nacionalni stroj" i "Obraz", proglasio se nenadležnim za navijačke grupe i odbio zabranu organizacije "Naši", što pokazuje da se temeljno bavio tim problemom.
"Ako neka organizacija može da se zabrani tako što će se otvoriti njen sajt, šta će nam onda Ustavni sud. Takođe, ne znači da će zabrana koju izrekne Ustavni sud sprečiti njihovo delovanje, jer mogu da deluju i neregistrovani, pa će država ponovo imati problem", rekao je Slijepčević i poručio da bi prvo trebalo da se time bave nadležni organi.
Na pitanje da li se oseća odgovornim za atmosferu linča koju stvaraju 'Naši', Slijepčević je odgovorio da on apsolutno stoji iza svake odluke Ustavnog suda Srbije.
Predsednik Ustavnog suda odbacio je kao neutemeljene sve tvrdnje koje se mogu čuti u javnosti da je Ustavni sud počeo da donosi niz odluka posle promene vlasti i to na način koji vlasti odgovara.
Ozbiljniji pristup donošenju zakona
Predsednik Ustavnog suda Srbije pozvao je Vladu i Skupštinu Srbije da ozbiljno pristupe donošenju zakona i akata, jer je veliki broj odredbi proglašen neustavnim pred tim sudom.
"Nad takvim anomalijama ozbiljno mora da se zamisli sam zakonodavac. Toliko veliki broj odluka Ustavnog suda kojima je utvrđena neustavnost odredaba zakona mora biti predmet posebne analize i drugačijeg pristupa u donošenju zakona", rekao je Slijepčević.
Slijepčević je naveo da je tokom 2012. godine Ustavni sud odlučivao o ustavnosti 21 zakona koje je donela Skupština Srbije i utvrdio da 19 zakona sadrži neustavne odredbe.
Predsednik Ustavnog suda Srbije odbacio je kritike da Ustavni sud donosi odluke u skladu sa trenutnim političkim prilikama i istakao da u tom sudu "apsolutno ne postoji strah od vlasti", kao i da su neutemeljene ocene da je zbog političkih razloga tek posle dve i po godine doneta odluka o neustavnosti odredbe po kojoj je izabrana predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović i odluka o neustavnosti Statuta Vojvodine.
"Statut Vojvodine je najozbiljniji i najsloženiji predmet u istoriji Ustavnog suda i sama odluka napisana je na 75 strana. To nije moglo biti urađeno za 15 dana, a u drugim zemljama su slična pitanja rešavana mnogo duže nego u Srbiji", rekao je Slijepčević.
Naveo je da je prošle godine Ustavni sud rešio tri puta više predmeta nego 2011. godine, odnosno 332 odsto više.