Potražnja za organskom hranom u Evropi povećava se za deset odsto, pa poljoprivreda Srbije u toj oblasti ima svoju šansu. Za sad ta šansa nije dovoljno iskorišćena, pošto srpski proizvodi na tom tržištu zauzimaju svega jedan odsto.
U užičkom kraju dobar deo obradivih površina nije zatrovan hemijskim preparatima i veštačkim đubrivima, zbog čega su neki proizvođači već počeli organsku proizvodnju.
Za nju se posebno pripremaju u opštini Bajina Bašta u okviru projekta Podrinje, koji zajednički realizuju vlade Srbije i Republike Srpske.
Selo Rastište na Tari, kao deo Nacionalnog parka, poznato je po pčelarima. Koristeći prednosti ekološki očuvanog područja Miloš Jovanović je od prošle godine odlučio da 20 pčelinjih društava uvede u organsku proizvodnju.
"Ušao sam u proizvodnju zato što je to mnogo zdraviji med, kvalitetniji, nema seobe pčela, sav med je sa ovog područja. Teže jeste, treba da se društva prevedu iz komercijalne u organsku, znači treba da se izvrši zamena kompletnog voska", objašnjava Jovanović.
Koliko će se ulaganja i rad isplatiti znaće tek kada stignu prvi kilogrami meda koji može da dostigne cenu i do 15 evra. Svoju šansu u organskoj proizvodnji potražiće i voćari kraj Drine.
Voćar iz Bačevaca Đuro Vujić kaže da već postoje veliki uslovi. "Mi sadimo u supstrat četinarske piljevine, a samim tim je već organski, a postoje i organska đubriva koje možemo da koristimo umesto mineralnih", kaže Vujić.
Kako bi povezao proizvođače, omogućivši im da lakše stignu do papira, saveta i konkursa u Bajinoj Bašti će raditi regionalni centar, a konkretnu pomoć najavljuje i opština.
Predsednik Opštine Bajina bašta Zlatan Jovanović kaže da svake godine izdvajaju određena sredstva u budžetu opštine za poljoprivredu.
"Do sada nismo imali ovakve projekte, ali ovo je početni korak da se formira jedan centar za organsku proizvodnju u Bajinoj Bašti i u narednom periodu ćemo izdvojiti više sredstava upravo za organsku proizvodnju", kaže Jovanović.
Ana Ilijašević iz Regionalnog centra za organsku proizvodnju hrane kaže da je mnogo površina koje decenijama, a ne samo dve do tri godine koliko traži period konverzije da se sa konvencionalne pređe na organsku proizvodnju, nisu korišćene zbog odlaska ljudi sa sela.
"Ovo je prilika da se ti ljudi vrate na zemlju i za kratko vreme mogu dobiti organski proizvod", ističe Ilijašević.
U nameri da ozbiljnom i dobro organizovanom organskom proizvodnjom obnove davno napuštene okućnice Bajinobaštanima mogu poslužiti i iskustva drugih.
Na Zlataru se poslednjih godina pod nadzorom stručnjaka uspešno gaji organska heljda, dok su u Sirogojnu posle pet sezona odustali od organske maline, a razlog je nepridržavanje strogih zahteva koje takva proizvodnja podrazumeva.