Tužioci na suđenju Radovanu Karadžiću predočili su pred Haškim tribunalom dokaze o stotinama žrtava snajpera u Sarajevu, a svedok odbrane general Dragomir Milošević negirao je da je Vojska Republike Srpske namerno gađala civile.
Tribunal je 2009. generala Miloševića proglasio krivim za zločine nad civilima u Sarajevu i izrekao mu kaznu od 29 godina zatvora.
Tokom unakrsnog ispitivanja, tužiteljka Karolin Edžerton suočila je Miloševića s dokazima da je u Sarajevu do 1994. snajperskim hicima bilo usmrćeno 336 građana, a ranjeno 1.789 osoba.
Milošević je odgovorio da "nikada neće izgovoriti da nije bilo civilnih žrtava, bez obzira na to kako su stradale", ali da "ne može da komentariše brojke".
Rekao je, međutim, da se "može isključiti" da je bilo ko od oficira VRS dao odobrenje da se gađaju civili.
"Ne isključujem ni da je neko od poremećenih umova sa srpske strane dejstovao", rekao je penzionsani general VRS, uz opasku da se to ne može podvesti pod nameru ugrožavanja civila.
Potvrđujući da je naređivao upotrebu modifikovanih avio-bombi velike razorne moći, Milošević je, međutim, odbacio navod optužnice da su te bombe bile izuzetno neprecizne.
Milošević je tvrdio da je 7. aprila 1994. takva bomba bila ispaljena na "bateriju minobacača" ABiH u parku u sarajevskom naselju Hrasnica.
Nasuprot tome, komandant Ilidžanske brigade VRS Vladimir Radojčić ranije je, kao svedok Karadžićeve odbrane, rekao da je bombu lansirao na zgradu osnovne škole u kojoj je, po njemu, bila komanda ABiH.
Sugestiju tužiteljke Edžerton da to znači da nije ni znao šta je bila vojna meta u Hrasnici, Milošević je odbacio.
Optužnica Karadžića tereti i za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.