Nemačka je druga zemlja u svetu po veličini državnih zlatnih rezervi, a njena centralna banka je pod sve većim pritiskom da u zemlju vrati zlato, iz američkih, britanskih i francuskih trezora.
Finansijska kriza u svetu povećava vrednost zlata i tanji poverenje prema onima kojima je prepušteno čuvanje tuđeg bogatstva.
Bundesbanka će deo zlatnih poluga iz trezora Američkih federalnih rezervi vratiti u zemlju, ali odbija predlog da preuzme ukupne zlatne rezerve. Više od polovine od oko 3.400 tona nemačkog zlata nalazi se u trezoru Američke centralne banke.
Karsten Šnajder iz Socijaldemokratske partije Nemačke smatra da je to "besmisleno".
"Američke federalne rezerve preduzele su sve da osiguraju naše zlato i nema potrebe seliti ga u Nemačku. Niko ga neće prodati".
Nemačka centralna banka treba fizički da proveri stanje i brojnost svih svojih zlatnih poluga, u trezorima u Americi, Velikoj Britaniji, Francuskoj, saopštila je savezna inspekcija, dodajući da takvih provera do sada nije bilo.
Na vrhuncu Hladnog rata, u strahu od napada Sovjetskog Saveza, Nemačka je deo zlata predala na čuvanje vodećim zapadnim zemljama. Ali sve je više onih koji veruju samo svojim očima i žele da Nemačka i fizički raspolaže svojim zlatom.
Poslanik demohrišćana Filip Misfelder kaže da "Nemci imaju pravo da znaju šta poseduju".
Vrednost ukupnih nemačkih rezervi zlata danas premašuje 144 milijarde evra. Bezbednosni razlozi nisu jedini zbog koji se nemačko zlato našlo u trezorima zapadnih zemalja.
I druge države su deo svojih zlatnih rezervi čuvale u trezorima u Londonu i Njujorku, jer se na njihovim berzama odvija najveći deo svetske trgovine zlatom. Osim Nemačke, povraćaj zlata tražile su i Saudijska Arabija i Kina, u kojoj raste tražnja za žutim metalom.