Elektrotehnički fakultet je do 1948. godine pripadao tehničkom odeljenju Univerziteta u Beogradu, a onda se osamostalio – postao je jedan od trideset jednog fakulteta, koliko ih Univerzitet danas ima. I postao je najprepoznatljiviji i najcenjeniji brend našeg visokog školstva. Jer, ineženjeri ovog fakulteta rade ne samo u Evropi nego i u Americi, Kanadi, Australiji, Novom Zelandu.
Posle odseka za energetiku i telekomunikacije otvarani su novi odseci za nuklearnu, pa računarsku tehniku sve do softverskog ineženjerstva. Nekada se slušalo 50 predmeta, a danas hiljadu.
Student-prodekan ETF-a Tatjana Nikolić kaže da su studenti u četvrtoj godini obavezni da odrade dve radne nedelje stručne prakse u nekoj firmi.
"Ostaću na katedri za elektroniku, to je već u procesu, tako da je moguće da ću već od sledeće nedelje početi da radim kao saradnik u nastavi. Doktorat planiram da završim ovde", kaže Aleksandra Lekić, najbolji diplomac, sa prosečnom ocenom 10.
Fakultet sarađuje sa privredom na 160 projekata. "Majkrosoft" u Beogradu ima svoj razvojni centar, a neki partneri nagrađuju i najbolje strudentske radove.
"Ponosni smo što podržavamo i nagrađujemo one koji naporno rade i imaju velike ideje. Ono što smo primetili u našoj kompaniji, 'Telenoru', jeste da mnogi od vodećih inženjera dolaze sa Beogradskog univerziteta", kaže Ingeborg Ofsthus, izvršni direktor tehnike "Telenora".
Diplomiralo je više od 19.000 inženjera, magistriralo i doktoriralo daleko manje, jer lako i brzo dobijaju stipendije i plaćene studije u inostranstvu, odakle se retko ko vrati.
Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu kaže da je fakultet najveće srpsko izvozno preduzeće.
"Devedesetih godina smo skoro 100 posto izvozili svoj proizvod, a naš proizvod je bio diplomirani elektroinženjer. Danas još lakše odlaze nego što je bilo pre desetak godina jer EU ima uređen sistem. Onda nauče sistem, nauče jezik, počnu da ih jure kompanije, nude im posao, a pošto ova zemlja nema šta da im ponudi, onda ostanu napolju", kaže Kovačević.
U ovom trenutku Srbija za visoko obrazovanje odvaja 0,9, a za nauku 0,23 odsto bruto nacionalnog dohotka, dok Nemačka za obrazovanje izdvaja sedam, a za nauku tri odsto. Jedno vreme su veoma traženi bili inženjeri telekomunikacija, dok je danas popularna energetika. Većina nađe posao u softveru, bilo da je primenjeni ili sistemski.