Nastavljajući odbranu pred Tribunalom u Hagu, bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić je kroz iskaze svedoka odbrane Dragana Šojića i Mihajla Vujasina odbacio optužbe za teror nad civilima u Sarajevu artiljerijskim gađanjem granatiranjem i gađanjem iz snajpera i za progon nesrpkog stanovništva.
Svedok Šojić koji je bio zvaničnik srpske opštine Novo Sarajevo, izjavio je da "nikada nije čuo" da je Srpska demokratska stranka, čiji je istaknuti član bio, imala nameru da progoni građane muslimanske i hrvatske nacionalnosti.
Po Šojićevim rečima, krizni štabovi SDS u srpskim opštinama bili su formirani zbog priprema Muslimana i Hrvata za rat, a njihov cilj je bilo održavanje normalnog života u uslovima neposredne ratne opasnosti.
Opštinska ratna predsedništva, kako je rekao, nisu imala nameru da "proganjaju ili unište" nerspske zajednice.
Svedok je potvrdio da je, početkom rata, "u haosu" na Grbavici bilo "pljačke i ubijanja", ali da su vlasti to uspele da suzbiju.
Rekao je i da je čuo za Veselina Vlahovića zvanog Batko koji je "predstavljao pođednaku opasnost za sve stanovnike Grbavice, bez obzira na nacionalnost" i da je "s olakšanjem" primio vest da Vlahović "treba da bude uhapšen i procesuiran".
"Ubrzo je nestao i ne znam šta je bilo s njim posle", rekao je Šojić.
Zbog zločina nad nesrpskim civilima na Grbavici, Vlahoviću se sudi pred Državnim sudom u Sarajevu, nakon hapšenja u Španiji.
Šojić koji je od juna 1992. do decembra 1993. bio u četi pod komandom Slavka Aleksića - koga je opisao kao "osobu izuzetnih ljudskih, a pre svega vojnih kvaliteta" - na sarajevskom Jevrejskom groblju, negirao je da je to bila jedinica Srpskog četničkog pokreta. Jedino po čemu je ta četa bila izuzetna, po rečima svedoka, bilo je to što je odbranila svoje položaje tokom rata.
U unakrsnim ispitivanju, tužiteljka Katrina Gustafson pitala je svedoka zar duga kosa i brada koje je Aleksić nosio, kao i titula "vojvode" koju je isticao, nisu karakteristične za četnike, na šta je Šojić odgovorio da je Aleksić "naprotiv, imao prosvećeno lice" i "u nekim momentima više ličio na Mojsija".
Šojić je rekao i da "nikada nije čuo" da Aleksić sebe naziva "vojvodom", a pri tom iskazu je ostao i nakon što mu je tužiteljka pokazala dokument na kojem se Aleksić tako potpisao.
Odgovarajući na pitanja tužiteljke, Šojić je opovrgavao da su srpski krizni štabovi bili formirani već u decembru 1991. u skladu sa uputstvom vrha SDS, zvanim "varijanta A i B" o preuzimanju vlasti u opštinama sa srpskom većinom, ali i tamo gde su Srbi manjima. Svedok je rekao da to uputstvo nikada nije video.
Vujasin: VRS nije imala cilj da uđe u Sarajevo
Posle Šojića, u Karadžićevu odbranu svedočio je pukovnik Mihajlo Vujasin koji je bio zamenik komandanta Rajlovačke brigade VRS, a zatim načelnik inženjerije u Komandi Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS.
Vujasin je ponovio iskaz drugih oficira SRK koji su svedočili pre njega. Izjavio je da cilj Korpusa nije bio da "uđe u Sarajevo", nego da odbrani srpske teritorije i stanovništvo i spreči proboj Armije BiH iz grada.
Odbrambena dejstva i vatru kojom je SRK uzvraćao na napade iz Sarajeva, svedok "nije smatrao sistematskim i raširenim napadima na civilno stanovništvo", kako tvrdi optužba. Srpska vojska oko Sarajeva, takođe, nikada nije imala nameru da teroriše i ubija civile, rekao je Vujasin.
Naprotiv, tvrdio je Vujasin, SRK je po strogim naređenjima vatru otvarao samo na neprijateljske položaje, kako bi se izbegle civilne žrtve.
Kako je izjavio, nikada nije znao da je zadatak snajperista bio da gađaju civile i nikada nije dobio, niti izdao takvu naredbu.
Tvrdio je da su, međutim, muslimanski snajperisti iz grada stalno gađali civile na srpskoj teritoriji i mnoge ubili.
Svedok je reko i da je SRK omogućavao isporuke humanitarne pomoći, gasa, vode i struje civilima u Sarajevu, po izričitoj Karadžićevoj naredbi. Vujasina će sutra unakrsno ispitivati tužioci.
Karadžić je optužen i za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom
BiH i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95. godine.