Od 1. januara na snazi je novi Zakon o Privrednim komorama koji predviđa dobrovoljnost, a ne obaveznost članstva. Novina je da je dovoljan minimum od 100 novih članova koji mogu da formiraju svoju asocijaciju.
Da li posle nekoliko decenija i Privredne komore odlaze na tržište, ili je to preuranjen potez koji urušava tradiciju i interese privrede? Dok komore upozoravaju da će mogućnost liberalnog organizovanja privrednih asocijacija stvoriti haos, u Ministarstrvu finansija smatraju drugačije.
"Stvar izbora je osnovna stvar privrede gde vam se daje mogućnost da sami odlučujete o vašoj sudbini sudbini vaših radnika vašeg preduzeća. Mnogo je i jedan dinar članarine ako za njega ništa ne dobijete", rekao je državni sekretar Ministarstva finansija i ekonomije Aleksandar Ljubić.
Do sada je za velika i srednja preduzeća članarina za komore bila 0,19 odsto bruto zarade.
U Komori kažu da su oni već delom na tržištu, jer članarinu plaća tek trećina članica dok male firme članarinu plaćaju paušalno 5.000 dinara godišnje. Preostali deo privrede članarinu plaća neredovno, pa komora ostvaruje svaki četvrti dinar prihoda od projekata i usluga.
Iako je od januara na snazi novi zakon o Privrednim komorama on će najverovatnije biti izmenjen. To je rezultat dogovora ministra Mlađana Dinkića sa predstavnicima komore.
"Ono na šta su privrednici ukazivali kao nedostatak jeste plaćanje poreskih doprinosa na tri, četiri ili pet mesta u zavisnosti od toga gde neka kompanija ima privrednu aktivnost i šta za to dobija. To je nešto za šta treba dati odgovor", kaže predsednik PKS Miloš Bugarin.
Prema njegovim rečima, u ovom drugom zakonu ne valja cenzus od sto kompanija jer će se napraviti ogroman broj poslovnih asocijacija.
U načinu organizovanja komora bi mogla da se ugleda na nemačku Industrijsko-trgovčku komoru, koja ubira prihod od članarina i tržišnih prihoda i projekata.
"Imamo predstavništva u 90 zemalja. Promovišemo slobodnu trgovinu. Kada uđete na neko tržište sa proizvodima, druga faza je investiranje. Onda je lakše da prikupljate članarinu i pomažete projekte i svejedno nam je da li je to tržište Azije, Rusije ili Srbije", rekao je Tobijas Bauman iz Industrijsko-trgovačke komore Nemačke.
Ukupan broj zaposlenih u Privrednim komorma je nešto manje od 700 ljudi, uključujući i predstavnike u inostranstvu. Sa iskustvom i imovinom kojom raspolažu, komore ne bi trebalo da brinu za budućnost bez obzira na loše iskustvo pojedinih zemalja, poput Slovenije. Tamo je urušen obavezan komorski sistem i sada trže način da ga povrte.