Jutros oko devet časova u ataru sela Laćarak kod Sremske Mitrovice pronađeno je telo muškarca starog 48 godina, za kojeg je utvrđeno da je preminuo usled smrzavanja, saznaje RTS u MUP-u.

Do smrti je došlo u toku noći. Dopisnik RTS-a javlja da je stradao muškarac koji je živeo sam i nije imao porodicu.

Kako saznajemo, on je više puta odbijao ponudu Centra za socijalni rad da mu obezbede smeštaj.

Kasnije je u vikend-naselju Đipša kod Šida pronađen i 61-godišnji muškarac, koji je takođe preminuo od smrzavanja.

U oba slučaja je utvrđeno da nema tragova nasilne smrti. Kako nezvanično saznajemo, sumnja se da su obojica bila pod dejstvom alkohola.

Inače, u Sremskoj Mitrovici nema organizovanog smeštaja za beskućnike, već ih po potrebi šalju u hraniteljske porodice, u Beograd ili u Gerontološki centar.

U jednom takvom skloništu u Šapcu trenutno se nalazi osam korisnika, a u smeštaju za beskućnike Centra za socijalni rad od hladnoće je zbrinuta jedna osoba.

Nadležni apeluju na građane da one kojima je potrebna pomoć upute u ove centre.

I Sekretarijat za socijalnu zaštitu Beograda zatražio je da ovakve ustanove hitno angažuju sve svoje kapacitete kako bi se odgovorilo na potrebe ugroženog stanovništa.

U beogradskom Prihvatilištu za decu trenutno boravi 20 dece, a u Prihvatilištu za odrasla i stara lica trenutno je 117 korisnika.

"Zbog nepovoljnih vremenskih uslova očekuje se pojačan pritisak na ovu ustanovu. Ustanove vrše prijem 24 sata, Prihvatilište za decu i Prihvatilište za odrasle pružaju sigurno utočište od hladnoće, ulice i gladi u vidu obroka, suve odeće i toplog kreveta", kaže Nataša Stanisavljević iz Sekretarijata.

Opasnost od grana koje se lome, oprez u vožnji 

Sneg od četvrtka uveče pada u većem delu Srbije. Usporen je saobraćaj, ali i otežano kretanje pešaka.

Na većini kolovoza je od juče poledica, pa se vozači upozoravaju na opasnost od saobraćajnih nesreća zbog proklizavanja i sletanja sa puta. Brzinu kretanja je neophodno prilagoditi vremenskim uslovima, vezivanje pojaseva je obavezno, kao i zimske gume.

Posebnu opasnost i za pešake i za vozače predstavljaju grane i stabla koja se lome zbog težine snega koji se na njima zadržao i koje mogu naneti povrede prolaznicima, odnosno parkiranim automobilima.

Na odeljenju ortopedije zrenjaninske opšte bolnice kažu da su ove godine građani znatno oprezniji, ne izlaze bez preke potrebe i da su u protekla tri dana obavljene četiri intervencije.

U nekoliko mesta u Srbiji je popustio ili se urušio krov na starim zgradama, ali povređenih nije bilo.

Auto-put je prohodan, a prema poslednjim informacijama, nema zadržavanja na naplatnim stanicama, dok se na graničnim prelazima čeka do pola sata.

Obavezna zimska oprema

Prema informacijama AMSS, na području Sjenice, Ivanjice, Novog Pazara, Valjeva, Zaječara i Knjaževca na kolovozu mestimično ima pet centimetara snega i obavezna je zimska oprema.

Uz 24-časovno dežurstvo putara, na području Zlatiborskog okruga svi magistralni pravci su prohodni, saobraćaj je dozvoljen i kamionima i šleperima.

"Sedamsto kilometara puteva prvog, drugog i trećeg prioriteta koje održavaju 'Putevi Užice' prohodni su i čisti. Sneg je padao preko 48 sati. Nismo imali nikakvih problema, nismo imali zastoja u saobraćaju. Zahvaljujemo se saobraćajnoj policiji na saradnji i pomoći", kaže Slobodan Božović, tehnički direktor "Puteva Užice".

I u Banatu su prioritetni putni pravci prohodni, a ekipe Zimske službe rade na raščišćavanju najfrekventnijih sporednih saobraćajnica. Odlomljene grane nanele su štetu na automobilima, a građani u Zrenjaninu žale se da trotoari nisu dobro očišćeni.

Kolovozi i u Rasinskom okrugu su prohodni, a u JKP "Kruševac" kažu da su građane jutros dočekali očišćeni trotoari, kao i da se tokom dana nastavilo sa čišćenjem staza koje koriste pešaci i deca.

Na Kopaoniku je snežni pokrivač dostigao 36 centimetara. Iz Brzeća prema turističkom centru na kolovozu ima ugaženog sneg i leda. Za kamione sa prikolicom i šlepere zabranjen je saobraćaj na ovoj deonici.

Sneg od petka pada i na Kosovu i Metohiji, ali nije zadao veće probleme ni putarima ni stanovništvu. Zbog niskih temperatura so i rizla sporije reaguju, a nadležne ekipe su i dalje na terenu.

"Za sada ima dovoljne količine soli. Svi putevi su prohodni, kako gradski, tako i oni koji povezuju ostale sredine na severu KiM", kaže Aleksandar Spirić, predsednik Privremenog organa Opštine Kosovska Mitrovica.

Od srede toplije 

Nove snežne padavine očekuju nas posle podne i uveče, a na jugoistoku zemlje pašće i kiša.

Najniža temperatura tokom današnjeg dana iznosi minus devet stepeni Celzijusa na severu i do minus dva na istoku zemlje, dok će u većini mesta biti od minus dva do dva stepena.

Slab sneg padaće i sutra u centralnim i južnim krajevima zemlje, dok će ne severu Vojvodine biti suvo.

Malo toplije i suvo vreme biće u sredu, kada će najviša temperatura biti do četiri stepena.

Slično vreme biće i u četvrtak i petak, kada će ponegde padati slaba kiša i susnežica, dok se na planinama očekuje slab sneg. Otopljenje od subote.

Ministar je rekao da je oko 19 sati tokom saslušanja L. Đ. zbog napada na novinara u policijsku stanicu ušao Boško Obradović sa grupom ljudi i na vrlo drzak način uputio pretnje.

"Ulaze u hodnik, pokušavaju da vikom uspostave svoj sistem. Ušla je grupa ljudi koja se na divlji način ponašala", naveo je Stefanović i dodao da nijedna osoba nije zadržana u policiji i da su svi posle izjave pušteni.

Ministar je rekao da je sekretar MUP-a Dijana Hrkalović boravila u Lučanima po njegovom nalogu. "Sve vreme bila je u policijskoj stanici. Došlo je do verbalog napada na Hrkalovićevu", naveo je Stefanović.

"Nisam jedan od onih koji kaže da je mnogo veliki i moćan, da ne pitam nikog ništa, sve da sam radim, zato što je, valjda, meni narod dao podršku i izabrao na ovo mesto da bih radio sve. Ne, ja želim da razgovaram sa čovekom za kojeg znam da ima najveću podršku. Možda nisam iskoristio najsrećniju formulaciju", rekao je Stefanović.

Naveo je da policija uvek ima izbor u zakonskim okvirima da reaguje oštro ili da to ne čini.

"Policija je, na moju sreću, izabrala da reaguje blago, i to ne samo juče, nego i ranije", rekao je Stefanović.

Dodao je da su za vreme njegovog mandata razni demonstranti šetali, zatvarali puteve, "radili šta god hoće", ali da policija nije reagovala.

"Podsetiću vas, u prethodna vremena, ne tako davno, videli smo i vodene topove i gumene metke i suzavac... Ne znam da li ste videli poslednjih pet godina kako izgleda vodeni top, o suzavcu da ne pričam. A mnogi su se nagutali suzavca, ali ne u poslednjih pet godina", kazao je Stefanović.

Ministar unutrašnjih poslova izjavio je povodom fotografija na kojima se vidi da su u Lučanima bila vozila bez registarskih tablica da će dati nalog da se sve ispita i dodao da je u vezi s tim MUP dobio samo jednu prijavu. 

Osnovni sud u Prištini je trojici osumnjičenih prošlog meseca odredio 30 dana pritvora, ali je Apelacioni sud po žalbama njihovih advokata tražio da Osnovni sud preispita tu svoju odluku sa obrazloženjem da nema dovoljno dokaza za njihovo zadržavanje.

Specijalni tužilac Šalja Hodža, međutim, tvrdi da tužilaštvo ima dvojno dokaza da se trojici osumnjičenih odredi pritvor.

"Podneo sam zahtev za pritvor trojici osumnjičenih. Imajući u vidu da postoji dovoljno dokaza za osnovanu sumnju, zatražio sam meru pritvora", rekao je Hodža.

Trojica Srba uhapšena su prošlog meseca u policijskoj akciji u severnoj Mitrovici.

"Nećemo ratovati sa Ukrajinom, obećavam vam", rekao je Sergej Lavrov, prenosi Tas.

"Ne borimo se protiv ukrajinskog režima, to su ukrajinski građani koji žive u Donbasu, koji se bore protiv ukrajinskog režima, a koji ima sve karakteristike nacista i neonacista", dodao je Lavrov.

Upitan zašto zvanična Moskva nije prekinula odnose sa Kijevom, Lavrov je odgovorio da imaju odnose sa Ukrajinom kao državom, što im je, kako kaže, "mnogo bitnije od tamošnjeg režima".

Lavrov je rekao i da ima informacije da ukrajinski predsednik Petro Porošenko planira oružanu provokaciju na granici sa Krimom u poslednjih deset dana decembra, te poručio da će odgovoriti Ukrajini ukoliko dođe do provokacije.

"Zažaliće to. Ovo je naša država, naša granica. Nećemo mu (Porošenku) dozvoliti da nekako brani svoje interese na sebi dogledan način i prekrši ta prava", rekao je Lavrov.

Lavrov nije precizirao o kakvom "odgovoru" se radi, uzimajući u obzir da je rekao da Rusija neće ratovati sa Ukrajinom. 

Prema podacima do kojih su došle ruske vlasti, Porošenko planira provokaciju u koordinaciji sa svojim zapadnim sponzorima, navodi Lavrov.

"Savetuju ga da održava borbe niskog intenziteta, kako bi oni imali mogućnost da nastave sa propagandom da Rusi sprovode ofanzivu protiv Ukrajine i da je to razlog da se uvedu nove sankcije Rusiji", rekao je Lavrov.

Naglasio je da provokacije zvaničnog Kijeva traju.

"Naše nadležne službe rade sve što je neophodno kako bi osujetili ove namere", zaključio je Lavrov.

Godina koja se polako završava, u kojoj se obeležava sto godina od završetka Prvog svetskog rata, uokvirena je, s jedne strane godinom kad se obleležavala stogodišnjica Ruske revolucije i godinom kada će se obeležavati sto godina od revolucije u Nemačkoj, ali i sto godina od ubistva Roze Luksemburg.

Roza Luksemburg je i dalje inspiracija na pobunu, u dobu gde je pobuna, protiv svega što je nečovečno, nasilno i izrabljivački, nevidljiva. Ona nam i dalje postavlja pitanje: gde je pobuna i da li je moguća?

Radnja predstave je predstavljena susretom četiri revolucionara: Ulrike Majnhof, pripadnice frakcije Crvene armije, Kastrovog saborca Kamila Sijenfuegosa, Fanji Kaplan, atentatorke na Lenjina i „Crvene Roze“ – Roze Luksemburg.

Ova četiri revolucionara se u predstavi šetaju kroz vreme i pričaju jedni sa drugima, ali i sa nama „sa one strane“. Šta to oni poručuju u svetu Harmsovskog apsurda, kome je, inače, u podtekstu i posvećena ova predstava - gde je sve moguće i ništa nije moguće, gde ljudi nestaju,
gde se pijano nazdravlja revolucijama i pevaju hitovi Lejdi Gage i „Boni Em“, gde se tela ubijenih revolucionara bacaju u kanal, spaljuju, nestaju u okeanu, gde povremeno prosijavaju svetle duše koje nas i pozivaju na uznemiravanje, na borbu za smisao van nametnutog matriksa.

Susret ovih likova dešava se u stanovima koji služe kao revolucionarne ćelije, u zatvorskim ćelijama ali i u pozorištu tokom probe. Prostor UK „Stari grad“ nudi idealnu situaciju u tom smislu – daje „Dah teatru“ mogućnost, uz minimalne scenografske intervencije, da pozove publiku na kretanje kroz te ćelije, gde će moći da da se opredele za onu revoluciju u koju oni sami veruju ili da se ne opredele uopšte.

Gledaoci više nisu samo „nevini“ posmatrači ili konzumenti pozorišnog čina već su i potencijalni saučesnici. Oni biraju ili su izabrani da učestvuju u radu pojedinih ćelija.

Ako Roza Luksemburg predstavlja princip nenasilja po svaku cenu onda nam Ulrike Majnhof nudi ozbiljno pitanje – šta dovede osobu, sa idejama da svet treba da se menja nabolje, kada shvati da je sve ćorsokak, da samo udara o zidove, da prava revolucija nije moguća, da postane članica terorističke grupe koja opravdava ubijanje ljudi?

Miloš Delibašić je uhapšen u subotu na osnovu ovog rešenja i sproveden u Okružni zatvor u Beogradu.

Ovim rešenjem određen mu je pritvor do 60 dana, a danas će biti saslušan u sudu pred krivičnim vanraspravnim većem povodom lišenja slobode.

Rešenje o određivanju pritvora nije donelo sudsko veće koje je u aprilu ove godine Delibašića oslobodilo od optužbi zbog nedostatka dokaza i ukinulo mu pritvor, već krivično vanpretresno veće suda.

Portparolka suda Bojana Stanković precizirala je za Tanjug da je krivično varaspravno veće na predlog Tužilaštva za organizovani kriminal 14. decembra donelo rešenje kojim je Delibašiću određen pritvor do 60 dana, koji se računa od dana lišenja sloboda.

Pritvor mu je određen zbog opasnosti od bekstva i osobitih okolosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, rekla je Stankovićeva.

Dodala je da je iz istih razloga pritvor je produžen za 60 dana i dvojici optuženih koji se već nalaze u pritvoru okrivljenom saradniku Milošu Vojinoviću i okrivljenom Saši Cvetanoviću. 

Ove odluke usledile su nakon što je u četvrtak Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu Specijalnog suda kojom je Delibašić u aprilu bio oslobođen od optužbi za krivična dela zločinačko udruživanje i teško ubistvo u podstrekavanju zbog nedostatka dokaza, kada mu je ukinut višegodišnji pritvor.

Početak novog suđenja 9. januara 

Po nalogu Apelacionog suda naloženo je ponavljanje suđenja, a početak novog suđenja zakazan je za 9. januar 2019. godine. 

Suđenje će biti ponovljeno i četvorici okrivljenih koji su bili osuđeni na kazne od 10 do 35 godina zatvora zbog ovih ubistava, kao i Goranu Bojaniću koji je bio oslobođen optužbi da je bio pripadnik Delibašićeve i Šaranovićeve grupe.

U obrazloženju odluke Apelacionog suda se navodi da prvostepeni sud, pored ostalog, nije u dovoljnoj meri cenio iskaz okrivljenog saradnika Miloša Vojinovića, koji je detaljno opisao uloge i radnje Delibašića i ostalih u kriminalnoj grupi. 

Delibašiću je do ove ukinute presude bio u pritvoru od izručenja iz Crne Gore marta 2014. godine, ali u aprilu nije pušten na slobodu, već je poslat u zatvor na izdržavanje kazne od 15 meseci zatvora za falsifikovanje isprave.

Kaznu je izdržao u celosti i početkom novembra je pušten iz zatvora na slobodu.

Protiv Šaranovića, optuženog da je zajedno sa Delibašićem organizovao ovu grupu, postupak je obustavljen zbog smrti, jer je u februaru 2017. godine ubijen u Budvi. 

Ukinutom presudom kao i Delibašić svi optuženi u ovom slučaju su bili oslobođeni optužbi za zločinačko udruživanje.

Saša Cvetanović je bio osuđen kao neposredni izvršilac ubistva Bojovića na 35 godina zatvora.

Ratko Koljenšić, koji je nedostupan pravosudnim organima Srbije i živi u Crnoj Gori, je bio osuđen na 30 godina zatvora zbog saizvršilaštva u Bojovićevom ubistvu.

Miloš Vojinović je bio osuđen je na 10 i po godina zatvora, kao pripadnik grupe i egzekutor Vidakovića, u skladu sa sporazumom sa Tužilaštvom za organizovani kriminal koji je prihvatio sud, a prema kome je u zamenu za priznanje ubistva i svedočenje u procesu osuđen na minimalnu kaznu zatvora za krivično delo teško ubistvo.

Sud mu je u jedinstvenu kaznu uračunao i ranije izrečenu kaznu, pa mu je izrekao ukupno 14 godina zatvora.

Slaviša Novaković, koji je takođe u bekstvu, bio je osuđen u odsustvu na 35 godina zatvora kao i saizvršilac u ubistvu Vidakovića.

Goran Bojanić je ukinutom presudom bio oslobođen optužbi da je bio pripadnik ove grupe.

Produžen pritvor Vojinoviću i Cvetanoviću

Specijalni sud je u petak produžio pritvor do 60 dana i Vojinoviću i Cvetanoviću koji su već u pritvoru.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je, inače, tražilo da se Delibašiću i ostalima izrekne kazna ne manja od 30 godina zatvora, a za Bojanića kazna od četiri godine zatvora.

Međutim, prvostepeno sudsko sudsko veće nije poklonilo povrenje svedočenju Vojinovića u vezi sa umešanošću Delibašića u ubistva, navodeći da pored njegovog iskaza nije bilo drugih dokaza.

Glavni organizator ove grupe i nalogodavac ubistva je prema tvrdnjama Tužilaštva za organizovani kriminal bio, sada pokojni, Slobodan Šaranović, prema kojem je postupak obustavljen jer je u februaru 2017. godine ubijen u Budvi ispred svoje kuće.

Šaranović je zajedno sa Delibašićem, kako sumnja Tužilaštvo, iz osvete naložio ubistvo Nikole Bojovića, jer je smatrao da je prethodno po nalogu Luke Bojovića ubijen njegov brat Branislav Šaranović u Beogradu.

Svi optuženi su negirali učešće u organizovanoj kriminalnoj grupi i povezanost sa ubistvima, izuzev Miloša Vojinovića koji je priznao da je on ubio Vidakovića, kao da je bio član u kriminalnoj grupi i svedočio je protiv ostalih optuženih, pošto je u julu 2017. godine zaključio sa Tužilaštvom za organizovani kriminal sporazum o svedočenju u zamenu za nižu zatvorsku kaznu, odnosno od 10 i po godina zatvora.

Za krivična dela za koja je osuđen, odnosno za teško ubistvo predviđena je zakonska kazna kazna od 10 do 40 godina zatvora, a za zločinačko udruživanje do pet godina.

Motivi za dva ubistva Bojovića i Vidakovića su, kako se veruje, osveta za ranije ubistvo Šaranovićevog brata Branislava u Beogradu.

Luka Bojović je u španskom zatvoru od februara 2012. godine, gde izdržava kaznu od 18 godina zbog nezakonitog arsenala oružja koje je kod njega pronađeno u Valensiji.

Koljenšić je u Crnoj Gori i brani se sa slobode. Ta država vodi svoju istragu povodom ovih ubistava, pošto nije Srbiji izručila Koljenšića i Šaranovića.

Delibašić je 2016. godine, nakon višegodišnjeg suđenja, zbog nedostatka dokaza pravosnažno oslobođen optužbi da je učestvovao u pljački zlatare "Izrael dajmond centar" u Kolarčevoj ulici u Beogradu 2008. godine.

DS, kako navode, ovim putem iskazuje podršku aktivistima i aktivistkinjama Prajd info centra, ceneći njihov aktivizam i spremnost i uključenost u borbu protiv nasilja.

"U toj borbi smo saveznici i uvek će imati našu podršku", kaže se u saopštenju.

Kako navode, Srbija je dovoljno velika da u njoj svoje mesto za život i lični razvoj mogu da nađu svi, "bez obzira na njihovu nacionalnu ili etničku pripadnost, seksualno opredeljenje, veru, rasu, jezik, invaliditet, političko ubeđenje".

Tokom građanskog protesta koji je održan u subotu, podseća DS, neodgovorni pojedinci su, po rečima volontera Prajd info centa, "gađali grudvama Prajd info centar, pljuvali ga i lepili stikere 'Protiv nemoralnog'", a viđene su i parole koje svojim sadržajem duboko vređaju prava građana i građanki, zaključuje se u saopštenju DS-a.

Novac će biti iskorišćen u oblasti energetike i zaštite živote sredine, kao i za učešće u EU programima poručili su Joksimović i Han.

Minisatraka Joksimović je prilikom potpisivanja dela IPA za 2017. naglasila da će tih 97 milona evra biti namenjeni za važne razvojne projekte i održživi razvoj Srbije.

"Najznačajniji deo ovog paketa od 49, 6 miliona evra je namenjeno za finansiranje gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske. To je jedan od najznačajnih projekta koji bi trebalo da podrži energetsku diversifikaciju u Srbiji, stabilnost u snabdevanju i jačanje gasne infrastrukture. To je od izuetnog značaja za građane Srbije", poručila je Joksimovićeva.

Drugi deo stredstava od preko 28 miliona evra odnosi se na projetke u oblasti životne sredine i biće usmeren za upravljanje otpadnim vodama u Brusu i Blacu, za sistem za previčišćavanje otpadnih voda u Kraljevu, kao i na brojne projekte iz oblasti žživotne sredine za 19 otpština u Srbiji.

"To su izuzetno važne stvari koje građanima na lokalu predočavaju šta znači proces evropskih iintegracija i zašto je on najbolja podrška našem razvojnom procesu", kaže Joksimovićeva.

Ministarka je naglasila da i pored pažnje koje poslednjih dana dobijaju političke stvari koje opterećuju i evrointegracioni put Srbije, zemlja nastvalja da bude fokusirana na sopstveni razvoj.

"Za razliku od nekih drugih u regionu, mi stvari posmatramo drugim očima - kroz razvoj, saradnju, poštovanje principa i pre svega interesa naših građana. Jedino na taj način možemo da radimo na boljoj budućnosti naše zemlje i svih građana", kaže Joksimovićeva.

Ministarka je izrazila nadu da će evropski put Srbije nastaviti stabilan tempo u idućim godinama i doneti boljitak građanima.

EU i kroz IPA snažno podržava Srbiju na evropskom putu 

"Naglasio bih da je novac delom obezbeđen za finansiranje intergasnog konektora između Bugarske i Srbije koji podržava nezavisnost Srbije kada je reč o gasnim nabavkama. To nije upereno ni protiv koga niti za nekoga već je čist interes držžave da bude što je više moguće nezavisna kada je reč o snabdevanju energije i izvorima energenata", poručio je Han.

Evropski komesar je izjavio da isti strateški cilj ima i Evropa koja žželi da bude više nezavisna od spoljnih na nabavki energenata.

"Što smo manje zavisni od jednog izvora energenata i dobavljača to podižže naššu političku težinu kada je reč o međunarodnim odnosima", ocenio je Han.

Drugi deo novca iz ovog paketa IPA biće iskorišćen u proizvodnji kvalitetne pijaće vode i tretiranje otpada, objasnio je komesar Johanes Han.

"U pitanju su konkretene mere koje su u skladu sa evropskim standardima. I ovo je dokaz dobrobiti koje će građani Srbije imati jednom kada uđu u EU, ali i u pripremnom preriodu", kaže Han.

Evropski komesar je ponovio da je Evropa obezbedila više od tri milijarde evra u grantovima od 2000. godine i ocenio da to pokazuje snažnu evropsku podršku kretanju Srbije ka EU kao i da EU u Srbiji ima jakog saveznika u svim tim naporima.

Zorana Mihajlović je na istakla da nije tajna da živimo u rodno neravnopravnom društvu, u kojem postoji segregacija muškaraca i žena u visokom obrazovanju i u kom nema dovoljno žena na mestima na kojima se donose odluke.

"Zato podržavam inicijativu Pravnog fakulteta da se usvoji akcioni plan za postizanje rodne ravnopravnosti u akademskoj zajednici i na fakultetima", izjavila je Mihajlovićeva.

Istakla je da Vlada Srbije i Koordinaciono telo pružaju punu podršku Beogradskom univerzitetu i Pravnom fakultetu kao prvoj instituciji koja je pripremila ovaj dokument i prepoznala rodnu ravnopravnost kao važnu kariku u vladavini prava.

"Počastvovana sam što kao predsednica Koordinacionog tela mogu da razgovaram danas sa vama o ovako važnoj temi. Kroz unapređenje rodne ravnopravnosti mi govorimo o stvaranju jednakih mogućnosti za sve građanke i građane, to često nije lako, ali zajedničkim radom možemo ostvariti napredak, ukoliko mislimo na budućnost i održivi razvoj društva", rekla je Mihajlovićeva.

Podsetila je da je Srbija jedina zemlja van Evropske unije koja je po drugi put izradila Indeks rodne ravnopravnosti i da u odnosu na EU najmanje zaostajemo u oblasti zdravlja i znanja, dok mnogo više moramo da radimo u oblasti vremena i rada.

"Indeks je pokazao da se u pojedinim oblastima razvijamo i brže od evropskog proseka. Za dve godine napredovali smo za 3,4 poena, a EU 1,2. Ipak, tu ne možemo stati, žene su i dalje manje plaćene za isti posao i mnogo više vremena provode u neplaćenim obavezama u domaćinstvu", zaključila je Mihajlovićeva.

Janković: Rodni disbalans nije dobar ni u jednoj oblasti

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ističe da rodni disbalans nije dobar ni u jednoj oblasti, pa ni u politici.

"Najveću štetu rodni disbalans pravi kada se radi o sistemu obrazovanja, jer se tu školuju budući kadrovi. Tu i najviše sistemski može da se uradi na uklanjanju rodne neravnopravnosti", poručila je Jankovićeva. 

Janković ističe da je rodna ravnopravnost na polju obrazovanja izuzetno važna, zato što je to društvena oblast u kojoj može najviše da se uradi.

"Tu se počinje sa sistemskim otklanjanjem rodne neravnopravnosti kako bismo u budućim generacijama imali jednu drugačiju sliku", rekla je poverenica.

Vrlo je važno što se rodni balans promoviše baš na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smatra Jankovioć, te dodaje da je taj fakultet rasadnik budućih nosilaca pravosudnih funkcija, a često i ministara, narodnih poslanika i drugih donosilaca odluka u javnom i političkom životu.

Dodala je da je najveći napredak u indeksu rodne ravnopravnosti napravljen u političkom učešću žena, ali je upozorila da mali broj žena učestvuje u procesu donošenja odluka na lokalnom nivou.

"Pred nama je puno posla da bismo u svim oblastima imali ravnomeran broj muškaraca i žena, onoliko koliko je to moguće", ukazala je Jankovićeva.

Popović: Rodna ravnopravnost treba da se proširi na sve fakultete

Rektorka Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivanka Popović zahvalila je Pravnom fakultetu na ovoj inicijativi, istakavši da plan unapređenja rodne ravnopravnosti treba da se proširi na sve fakultete.

"Iako se Beogradski univerzitet lepo uklapa u brojke poželjne u Evropi, potrebno je da plan za unapređenje rodne ravnopravnosti usvojimo na nivou univerziteta i očekujem da januarski senat to učini. Važno je da ohrabrimo koleginice da zauzmu rukovodeće pozicije, da osnažimo sve da u istraživačkom radu prigrle rodne principe i da svima omogućimo jednake mogućnosti za razvoj. Akcioni plan Pravnog fakulteta prethodnica je plana za rodnu ravnopravnost koji će usvojiti Beogradski univerzitet", rekla je Popovićeva.

Dekan Pravnog fakulteta Zoran Mirković zahvalio je na podršci Vladi Srbije i Univerzitetu u Beogradu istakavši zadovoljstvo jer sa ovog fakulteta kreću i neguju se ideje modernog društva.

"Danas razgovaramo o jednoj veoma važnoj temi, postavili smo ozbiljne rokove i verujem da zbog nas samih moramo ostvariti postavljene ciljeve. Da principi rodne ravnopravnosti postanu deo nas", zaključio je Mirković.

Od 347 beba rođenih u Centru za vantelesnu oplodnju u Valjevskoj bolnici, 188 je dečaka, a 159 devojčica.

"Nakon dve hirurške intervencije mi smo se obratili Centru i na našu veliku radost već posle prvog pokušaja smo postali roditelji Ilije i Janka", navodi Milica Marić.

Valjevske bebe iz epruvete žive i van Srbije – u Americi, Australiji, Italiji, Švajcarskoj i Sloveniji.

Za šest godina nije bilo liste čekanja. Izvanredni rezultati postignuti su posebnim zalaganjem stručnog tima koji prati najsavremenija dostignuća u ovoj oblasti medicine i ide u korak sa svetom.

"Pored ovih standardnih metoda koje smo primenjivali ovih godina, mi smo prošle godine uveli novu metodu zamrzavanja jajnih ćelija. Ostvarene su prve trudnoće nastale na ovaj način i rođena nam je prva beba koja je nastala ovom tehnikom u julu ove godine", objašnjava doktor Branko Budimirović, šef stručnog tima.

Udruženje građana "Da se novi život rađa" sve godine podržavalo je valjevski Centar za vantelesnu oplodnju prikupljanjem sredstava od pojedinaca i privrede za nabavku opreme i sredstava.

Svaki sedmi udes u Srbiji izazvale su osobe koje piju i voze. Od početka godine, čak 4.500 njih je procesuirano zbog vožnje u alkoholisanom stanju. Prošla nedelja, u kojoj je sprovedna masovna kontrola vozača, dala je nezavidne rezultate.

"Za sedam dana kontrolisano je 150.000 vozača, od čega je čak 1.700 isključeno iz saobraćaja, a odvedeno na trežnjenje čak 350 vozača koji su imali preko 1,2 promila alkohola u krvi", navodi Aleksandar Radenković iz MUP-a Srbije.

Tokom akcije pronađeno je i deset vozača koji su uzimali psihoaktivne supstance.

Pred nama su praznici, a u sredu je najveća srpska slava Sveti Nikola, pa će se kontrole nastaviti i na alkohol i na drogu.

"Saobraćajna policija će u narednom periodu kontrolisati i alkoholisanost u pojačanom obimu jer jedan broj naših sugrađana voli da proslavi uz konzumiranje alkohola, a nakon toga sedaju za volan. Tako da će kontrola biti u fokusu i u narednom periodu, u vreme praznika", upozorava Radenković.

Kontrola na alkohol će biti obavezna prilikom zaustavljanja za vreme praznika, ali će se kontrolisati i zimske gume.

Ko nema zimske gume ili opremu smatraće se tehnički neispravnim, pa će platiti kaznu 10–20.000 dinara.

Njih dvoje su pored desetak poslanika proveli noć u zgradi državne televizije u okviru demonstracija protiv politike mađarskog premijera Viktora Orbana, preneo je Rojters.

U peticiji su navedeni zahtevi sa protesta, među kojima su poziv na povlačenje novog zakona o radu, nezavisnost javnih medija i sudova i pridruživanje Mađarske kancelariji tužilaštva Evropske unije.

Nezavisna poslanica Bernadet Sel postavila je video-snimak na svojoj Fejsbuk stranici na kome se vidi kako pripadnici obezbeđenja guraju poslanika Akosa Hadhazija i izbacuju ga iz zgrade.

Selova je rekla da je ona, takođe, izbačena.

Drugi poslanici su nastavili protest u zgradi državne televizije.

Oko 10.000 građana protestovalo je u nedelju u Budimpešti protiv novog zakona o radu i, kako navode, rastuće autoritarne vladavine nacionalističkog lidera Viktora Orbana.

"Mislim da nezadovoljstvo raste. Uz, ne samo bes i frustraciju, već i glasove promena, mislim da je ovo proces koji donosi neke nove ideje", kaže jedna od učesnica protesta.

Novim zakonom o radu, poslodavcima je dozvoljeno da traže do 400 prekovremenih sati rada godišnje, pa ga kritičari nazivaju "Zakonom za robove".

Zato je Savez sindikata Mađarske predao protestno pismo mađarskom predsedniku tražeći od njega da ne potpiše usvojeni zakon nego da otvori raspravu.

Edukacija van fakulteta, veliki broj projekata među kojima su Nedelja dizajna i sada već svima dobro poznat Sajam poslova, samo su neke od aktivnosti Udruženja studenata tehnike Evrope.

Natalija Srećković, pi-ar koordinator BEST-a kaže da su možda najbitnija stvar studenti koji su prošli kroz ovu organizaciju i na neki način učili neke stvari koje kroz edukaciju možda ne bi mogli da nađu i da im pomognu u njihovom daljem zapošljavanju.

BEST je prvi put ove godine organizovao i programersko takmičenje koje se bavi veštačkom inteligencijom.

"Trebalo je da pravimo veštačku inteligenciju za Bota koji igra igricu koja nam je data. Ima veze sa veštačkom inteligencijem manje više, ali više smo se trudili da nađemo neke prednosti u samoj igrici, da vidimo šta možemo da iskoristimo i na taj način da dobijemo protivnika u smislu kopiranja nekih stvari i tako dalje", kaže pobednik Nikola Stojanović, student računarskog fakulteta.

Da podsetimo BEST je osnovan 1989. godine. Obezbeđuje komunikaciju i saradnju sa studentima u oblasti tehnike i tehnologije. Sa 97 lokalnih grupa u 34 zemlje dopire do preko milion studenata. Naši akademci priključili su mu se pre petnaest godina.

Ledeni dan i u Beogradu. Uglavnom suvo, a sneg je ujutru moguć u južnim delovima grada. Temepratura od -4 do -2 stepena. 

Prognoza vremena, upozorenje i verovatnoća ostvarenja opasne pojave
(izvor: RHMZ)

17.12.2018. Ponedeljak Oblačno i hladno, ponegde uz duže zadržavanje magle. Posle podne i uveče mestimično slab sneg. Vetar slab i umeren, severozapadni. Najviša temperatura u većini mesta od -4 do 0, na krajnjem istoku do 2 stepena. Poledica ili zaleđivanje mokrih površina, verovatnoća 80%, Tmin < -5 stepeni, verovatnoća 100%.

18.12.2018. Utorak Oblačno i hladno, mestimično sa slabim snegom, uveče i noću prestanak padavina. Na severu uglavnom suvo uz zadržavanje magle veći deo dana. Vetar slab i umeren, severni i severozapadni. Najniža temperatura od -9 do -2, a najviša od -4 do -1, u Timočkoj Krajini do 2 stepena. Sneg, manje povećanje snežnog pokrivača, verovatnoća 90% , Tmin < -5 stepeni, verovatnoća 90%.

19.12.2018. Sreda Jutro hladno sa slabim i umerenim mrazem i mestimično maglom. U toku dana malo toplije, posle podne delimično razvedravanje. Vetar slab i umeren, na jugu Banata i jak jugoistočni. Najniža temperatura od -7 na severu do -2 na istoku, a najviša od -2 do 2 stepena. Tmin < -5 stepeni, verovatnoća 80%.

20.12.2018. Četvrtak Pretežno oblačno i malo toplije, ponegde sa kratkotrajnom kišom i susnežicom, na planinama slab sneg. Vetar uglavnom slab, promenljiv, krajem dana jugoistočni, u pojačanju. Najniža temperatura od -8 do -4, najviša od 0 do 5 stepeni. U toku noći ponegde zaleđivanje kiše pri tlu. Tmin < -5 stepeni, verovatnoća 80%. Poledica ili zaleđivanje mokrih površina, verovatnoća 70%.

21.12.2018. Petak Oblačno, ponegde sa kišom, koja može lediti pri tlu, na planinama slab sneg. Vetar slab i umeren, jugoistočni, posle podne u skretanju na zapadni i severozapadni. Najniža temperatura od -3 do 0, najviša od 1 do stepeni. Poledica ili zaleđivanje mokrih površina, verovatnoća 80%.

"Cilj donošenja strategije je ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i unapređenje položaja medija, položaja i zaštite novinara, unapređenje novinarskih grupa, informisanje na jezicima nacionalnih manjina, uređenje medija na novim tehnološkim platformama, jačanje medijske i informatičke pismenosti", poručila je Ana Brnabić.

Naglašava i da je veoma važno da radnu grupu čine predstavnici države i predstavnici medijskih i novinarskih udruženja, te ocenjuje da su dijalog i jačenje poverenja još jedan rezultat ove saradnje.

Cilj su najveći strandardi medijske slobode i medijske scene, a koji su u skladu sa međunarodnom praksom i standardima, rekla je premijerka i dodala da su medijske reforme važne zbog čitavo društvo "kako bismo mogli da idemo dalje".

Profesionalne konsultacije na skupu pozdravio je i šef misije OEBS-a Andrea Oricio uz napomenu da je reč o ključnoj fazi izrade strategije u kojoj će se kroz debatu profesionalaca i eksperata kritički sagledati 50 strana u koje je uloženo puno rada i napora.

"Trideset prvi decembar je krajnji rok za izradu medijske strategije", rekao je predsednik radne grupe za izradu Medijske strategije Dejan Stojanović, dodajući da je radna grupa analizirala stanje u oblasti javnog informisanja u nekoliko oblasti, a da će nakon današnje debate uobličiti predlog strategije.

Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović rekao je da je medijska scena veoma siromašna.

"Pre svega kada je reč o položaju novinara, medija, medijskih radnika, a siromašna je zbog svega toga i u medijskom sadržaju", naveo je Brajović.

Članica Radne grupe Jelena Kleut ističe da su za novinarska udruženja važne medijske slobode i bezbednost novinara.

"Drugo bitno pitanje je kvalitet sadržaja kojima su građanke i građani ove zemlje snabdeveni", navela je Jelena Kleut.

Vukašin Obradović iz NUNS-a napominje da je Strategija važan dokument  ali da će važniji biti zakoni koji budu proistekli iz nje a naročito njihova primena.

"Dakle to je ono što je ključno", poručio je Obradović.

Nakon što je odustala od prvog teksta Mediske strategije, Vlada Srbije formirala je Radnu grupu sa po devet predstavnika medija i države. Do druge verzije teksta stiglo se nakon 44 sastanka i šest meseci rada.

Baš oko tih vrednosti bilo je najviše spornih pitanja tokom izrade nove strategije, ali i pored pretnji nekih članova Radne grupe da će napustiti pregovore sa Vladom, tekst je ipak gotov.

"Ova strategija je ključna stvar za osnaživanje medija u Srbiji. Proces je počeo kao izraz dobre volje svih ključnih aktera, koji nikada nisu napustili dijalog. A znamo koliko on može da bude težak. Andrea Oricio, šef Misije OEBS-a u Srbiji

U debati učestvuje preko 120 predstavnika medija, novinarskih udruženja i drugih institucija, a cilj je da u narednih pet godina poboljša ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja.

Na glasanje u Lučanima izašlo je više od 70 odsto upisanih u birački spisak, a 68 odsto svoj glas dalo je Srpskoj naprednoj stranci koja je od 35 osvojila 27 odborničkih mandata.

"Moji sugrađani, meštani cele opštine Lučani su prepoznali ko je ekipa koja je dobitna, ko radi, ko ih poštuje i ko ispunjava obećanja. Zato su i izašli i glasali,za najbolje, glasali za prvu listu", Vesna Stambolić, nosilac liste "Aleksandar Vučić, zato što volimo Lučane i Dragačevo".

Apsolutnu većinu SNS je ostvarila i u Kuli gde su od osam izbornih lista četiri prešle cenzus.

Drugoplasiran je SPS sa pet odborničkih mesta. Grupa građana Kritična masa će u lokalnom parlamentu učestvovati sa četiri, a Pokret obnove Kraljevine Srbije sa dva odbornika.

"Mi smo veoma zadovoljni ostvarenim rezultatima, pre svega jer smo pokret koji je pre godinu i po dana registovan u Kuli, prvi put izlazak na samostalne izbore, samim tim za nas je prelazak cenzusa i dva odbornika dobar rezultat", naglašava nosilac liste Pokret obnove Kraljevine Srbije Marko Košutić.

SNS je u Kladovu osvojio 18 odborničkih mandata. Lista SPS-Jedinstvena Srbija osvojila je devet, a PUPS jedan mandat.

Član Predsedništva SPS-a Radovan Arežina ocenjuje da su socijalisti u Kladovu postigli najbolji rezultat od 5. oktobra naovamo.

"To je skoro 31 posto, 30,9 što nas čini veoma ponosnim. Koalicija Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbija je dala svoj doprinos, legitimitet", ističe Arežina.

Na izbore u Doljevcu izašlo je oko 70 odsto građana. Od 37 mandata za budući saziv lokalne skupštine SNS je osvojila 33. Po dva mandata osvojile su liste SPS-a i Jedinstvene Srbije.

"Kad saberemo sve glasove mogu da kažem da smo zadovoljni, imajući u vidu da su građani Srbije pratili sve ono što radimo i Ivica Dačić i ja, i da rezultat koji smo dobili daje nam satisfakciju i vetar u leđa da radimo još više za građane Srbije", poručio je lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma.

Pravo glasa na lokalnim izborima u četiri opštine imalo je skoro 90.000 građana.

Ministarstvo odbrane je saopštilo da su avioni raspoređeni u vojnu bazu Belbek na Krimu, gde će biti trajno stacionirani.

Sergej Lavrov je ranije danas izjavio da ukrajinski predsednik Petro Porošenko planira oružanu provokaciju na granici sa Krimom tokom poslednjih deset dana decembra, te poručio da će odgovoriti Ukrajini ukoliko dođe do provokacije.

Lavrov nije precizirao o kakvom "odgovoru" se radi, uzimajući u obzir da je rekao da Rusija neće ratovati sa Ukrajinom.

Tenzije između dva suseda su pojačane nakon što je Rusija zaplenila tri ukrajinska broda sa posadom.