Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je prošle nedelje da će Turska pokrenuti nove napade protiv sirijsko-kurdskih ekstremista, a danas je poručio da bi nova vojna operacija mogla da otpočne svakog trenutka.

Dodao je da je američki predsednik Donalad Tramp dao pozitivan odgovor na turske planove za operaciju istočno od Eufrata, preneo je Rojters.

Prošle sedmice Erdogan je rekao da će turske snage pokrenuti operaciju protiv kurdske milicije JPG, koju Ankara smatra terorističkom organizacijom, istočno od reke Eufrat na severu Sirije.

Jedinice narodne zaštite (JPG), sastavljene pretežno od sirijskih Kurda, glavna su komponenta snaga koje su uz podršku SAD izbacile Islamsku državu iz severoristočne Sirije.

Agencije su prethodno prenele da je Pentagon u reakciji na najavu nove ofanzive Turske saopštio da je to "neprihvatljivo", izrazivši pritom veliku zabrinutost.

Milić je rekla da se u sud neće vraćati i da niko od nadležnih iz Srbije s njom nije pričao o eventualnom izručenju, preneo je sajt CDM.

Istakla je da je notorna neistina da se nakon napuštanja sudnice podgoričkog Višeg suda do srpske ambasade prevezla automobilom Skupštine Crne Gore i da tu svoju tvrdnju može da potkrepi zapisima sa video-kamera.

Milić je podsetila da do današnjeg dana nije dobila rešenje o određivanju pritvora koji joj je sudija Suzana Mugoša odredila u odsustvu i u vremenu kada je nad njom sprovodena mera nadzora. Iz tog razloga je sprečena da kao stranka u postupku podnese žalbu na nezakonito rešenje.

"Ja sam apsolutno nevina osoba i kao takva ne vidim razlog da i dalje izigravam dekor u jednoj besramnoj priči. Ako već treba da mi se sudi, onda ova država treba da mi obezbedi suđenje kakvo mi se garantuje međunarodnim odredbama o ljudskim i građanskim pravima i Ustavom Crne Gore", kazala je Milić.

Kako je rekla, nije istina da je pobegla iz sudnice u toku glavnog pretresa, već je iz sudnice izbačena od strane sudskog veća, a u sudnici ponižavana i uskraćivana u svom pravu da se o konkretnom slučaju pravično raspravi i odluči pred nezavisnim i nepristrasnim sudom.

"Sudnicu sam toga 23. decembra neometano napustila, uz obrazloženje da neću više da trpim torturu...ta tortura je pomenutog dana kulminirala javnim iznošenjem moje medicinske dokumentacije", rekla je Milić.

Kaže i da nije istina da je po izlasku iz Višeg suda otišla u ambasadu Srbije, već da je produžila do Erste banke, a potom otišla do taksi stanice u centru Podgorice, a zatim u ambasadu.

"Sadržaj razgovora koji sam ovde obavila sa službenicom ambasade Vesnom Radojević dokaz je da nije postojala nikakva namera skrivanja i bekstva, već, sasvim suprotno, namera da po obavljenom razgovoru produžim u Upravu policije i tamo zahtevam da se iz mobilnog telefona dr Šoca izuzmu snimci koje je napravio fotografišući me nagu u sobi za advokate Višeg suda u Podgorici i da se pokrene krivični postupak", navela je Milić.

Ona je dalje rekla da je Vesna Radojević po obavljenom razgovoru pozvala taksi vozilo, koje je stiglo pred ambasadu, ali da je po izlasku iz ambasade telefonom obaveštena da joj je u odsustvu ponovo određen pritvor pre nego što su joj ukinute mere nadzora te je zato ostala u dvorištu ambasade do dolaska oba branioca.

Prosečna starost autobusa gradskog transportnog preduzeća iz Pančeva je preko dvadeset godina. Ima ih šezdeset, ali na vanrednom tehničkom pregledu ustanovili su da zbog pooštrenih propisa više od polovine neće moći da prođe registraciju. Problem osećaju i putnici.

Od obrenovačkog preduzeća „Trans -Jug” iznajmili su polovne autobuse kako bi mogli da održe postojeći red vožnje.

„Trenutno smo iznajmili 14 vozila, biće ih maksimalno 20, a cena im je 18 dinara po pređenom kilometru. To nam se trenutno neće pokazati kao gubitak, jer smo kroz uštedu u potrošnji goriva negde ostvarili ekvivalentan uticaj na same bilanse”, kaže Bojan Bojanić, direktor ATP-a.

ATP se priprema za javno-privatno parttnerstvo. Pri kraju je izrada dokumentacije, a to bi trebalo da donese velika ulaganja.

„Očekivana ulaganja su oko  petnaest miliona evra kroz kupovinu novog voznog parka, a to je 60 vozila, plus ulaganje u infrastrukturu,” navodi Bojan Bojanić, direktor ATP-a.

Još jedan problem u firmi je manjak vozača, ali su uspeli pred kraj godine da uplate zaposlenima solidarnu pomoć i smanje dug sa 147 na 76 miliona dinara.

Reč je o dobrovoljnoj legalizaciji oružja u privatnom posedu, pa se stanovnici pozivaju da iskoriste ovu pravnu mogućnost da legalizuju svoje oružje.

U policijskom saopštenju, koje prenosi Koha, navodi se da će legalizacija uticati na poboljšanje imidža Kosova, jer je, kako se navodi, "mali broj registrovanog oružja u poređenju sa brojem ilegalnog".

Ističu da je legalizacija oružja višestruko korisna, jer obezbeđuje sigurnije mesto za život i štiti životnu sredinu.

"Pošto je ovo prvi proces legalizacije oružja na Kosovu, tražimo razumevanje građana za moguće tehničke prepreke koje mogu nastati, a mi se obavezujemo da ćemo se angažovati maksimalno da se ovaj proces odvija na najbolji mogući način", navodi kosovska policija.

Legalizacija počinje danas i trajaće u narednih šest meseci.

"Ispitujući optužnicu Tužilaštva za ratne zločine, krivično vanpretresno veće je stalo na stanovište da skup činjenica koje se navode u optužnici i proizlaze iz dokaza prikupljenih u predistražnom i istražnom postupku, neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju da je optuženi učinio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, na način kako je to opisano u navedenoj optužnici, te ujedno i opravdavaju podizanje optužbe u ovoj krivičnopravnoj stvari", navodi se u saopštenju.

Protiv ovog rešenja optuženi i njihovi branioci mogu izjaviti žalbu Apelacionom sudu u Beogradu, u roku od tri dana od dana prijema rešenja.

Čajević je bio pripadnik interventnog voda rezervnog sastava policije Brčko u sastavu Vojske Republike Srpske. Detalji optužnice nisu saopšteni.

U obrazloženju odluke žirija se navodi da u vreme kada kod nas crkvena muzika, posebno ona pravoslavne provenijencije, nije imala otvorene mogućnosti javnog predstavljanja, niti je bila predmet studija u muzičkim školama i fakultetima, muzikolog Dimitrije Stefanović, akademik, okuplja mlade ljude, različitih obrazovnih profila i interesovanja i tako otpočinje dugi proces upoznavanja i izvođenja stare muzike otkrivane u vizantijskim, latinskim, ruskim i starim srpskim rukopisima.

"Studijski hor Muzikološkog instituta SANU, pod njegovom dirigentskom palicom, gostovao je u mnogim zemljama širom sveta – Austriji, Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoj, Švajcarskoj, Italiji. Bilo je to duhovno i etičko uzrastanje praćeno širenjem do tada malo poznate pravoslavne muzičke kulture u Evropi, ali i razmena iskustava sa pripadnicima drugih konfesija koji su prvi put otkrivali muzičku tradiciju sa Balkana", ističe se u obrazloženju žirija.

Dodaju da je taj provsetiteljski žar decenijama gradio mostove koji su povezivali srpsku kulturu i pravoslavlje sa kulturama drugih naroda i veroispovesti.

"Njegov i danas u poznim godinama životni optimizam i spremnost da se susreće sa mladim ljudima, deli sa njima iskustva, pesmu, pa i probleme, primer je neverovatne istrajnosti duha prosvetiteljstva, koji smo kao narod u novije vreme upravo od Dositeja preuzeli", zaključuje se u saopštenju žirija.

Žiri su činili: Vojislav Jelić (predsednik), Slavko Gordić, Marko Nedić, Dragan Simeunović i Mirko Vasiljević.

Nagradu dodeljuje Zadužbina "Dositej Obradović" uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, a sastoji se od povelje i novčanog iznosa.

Dobitniku Narodna banka Srbije daruje plaketu sa likom Dositeja Obradovića. Nagrada će biti uručena na posebnoj svečanosti.

Odluka o novom suđenju doneta je nakon intervencije Apelacionog suda da se o njihovom ostanku u pritvoru ili oslobađanju ponovo odlučuje. Apelacioni sud je naložio preispitivanje odluke o pritvoru, jer nije bilo dovoljno dokaza za njihovo zadržavanje.

"Ponašanje specijalnog tužilaštva zaista predstavlja pravu pravosudnu sramotu. Oni svoj zahtev niti su dopunili, niti su postupili po nalogu koji je Apelacioni sud dao. Specijalni tužilac je danas u sali usmeno eventualno nešto malo dopunio taj svoj zahtev i ostao pri starom koji je Apelacioni sud sam rekao da nije pravosnažan", kaže advokat Dejan Vasić.

Advokat Miro Delević ističe da nije jasno kako su okrivljeni mogli da ostanu i dalje u pritvoru, ako je rešenje o pritvoru ukinuto.

"Sada smo čuli za termin poništeno i nastala je jedna konfuzija koja nam nije jasna i ne možemo da je rešimo u pravnom smislu", dodaje Delević.

Advokat Negovan Šaranović naglasio je da poništajem prestaju sve pravne posledice akta koji je donet.

"Na osnovu te kvalifikacije okrivljeni treba da budu pušteni na slobodu i nalaze se trenutno u protivpravnom pritvoru", ukazao je Šaranović.

Nedeljko Spasojević, Dragiša Marković i Marko Rošić uhapšeni su prošlog meseca u policijskoj akciji u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Tužilac Šućri Sulja rekao je ranije da tužilaštvo u ovom slučaju ima još osumnjičenih i da se za njima traga.

Drugi pešadijski puk „Knjaz Mihailo", zbog junaštva svojih vojnika, među kojima su bili ratnici iz Jablanice, Puste Reke, Toplice, Zaplanja, nazvan je Gvozdenim pukom. Veliki broj vojnika je odlikovan, a najviše nosilaca Karađorđeve zvezde sa mačevima je iz medveđanskih sela.

U čast junacima Gvozdenog puka, u godini jubileja, Kulturni centar u Medveđi pripremio je predstavu uz pomoć amaterskog pozorišta Lebana.

Zvuk gusli se u Jablanici prvi spoznaje i najduže čuje. Da proslave i žale. Ponajviše junaštvo predaka nebesko, zadojeno, neobjašnjivo. Ovekovečeno u Drugom pešadijskom puku moravske divizije koji sami ratnici sa divljenjem i strahopoštovanjem nazvaše gvozdenim. Ovo je dug, na stogodišnjicu izvojevane pobede.

„Ja pamtim svog pradedu koji je živeo 104 godine koji mi je masu tih stvari pričao u to vreme i odgovornost jeste velika, ali i čast da posle 100 godina pokušama da napravimo nešto i upoznamo ovaj naš kraj jablanički sa junacima koji su možda i nepravedno zaboravljeni," kaže Dominik Bogdanović, reditelj i scenarista.

Sa ponosom i čašću svako od njih je stao na scenu Kulturne scene u Medveđi. Da oživi junake koji su na Ceru, Kolubari, pa i posle albanske golgote silovito jurišali ka slobodi. Da udahnu život kralju Petru.

"Mogu da kažem das am počastvovan i ponosan što glumim mada je to u neku ruku sekventna uloga," kaže Miodrag Trajković.

"Ja glumim bezimenog pikovnika Gvozdenog puka I naravno sama uloga mi je takva da moram puno da vičem tako da zaista uživam u ovome," objašnjava Saša Gigić.

Uz direktore, pravobranioca, opštinske činovnike, studenti, đaci da saznaju i prožive.

"Meni se baš svidja ova predstava preporučujem svima da barem pročitaju tekst," kaže Pavle Đorđević.

U herojskom kraju ministarstvo kulture rado je podržalo predstavu "Junaci Gvozdenog puka".

"Ovo je treći projekat koji radimo preko Ministarstva kulture i informisanja, imamo još jedan do kraja godine i mislim da je ova godina baš pogođena sa ovim projektom," navodi Nebojša Jakšić, direktor Kultornog centra u Medveđi.

"Jedna ovakva predstava u opštini Medveđa koja je sa svojim čiji su preci dobitnici velikog broja Karađorđeve zvezde i koji su upravo bili pripadnici ove elitne jedinice," kaže Nebojša Arsić, predsednik opštine Medveđa.

Vredi pogledati i naučiti!

"Postoje pregovori među zemljama. Lično sam u to uključen. Prerano je dati nekakvo saopštenje. Radimo na tome", rekao je Netanijahu, čije je reči preneo izraelski novinar Barak Ravid, prenosi Indeks.

Prodaja izraelskih aviona Hrvatskoj jedna je od glavnih tema u hrvatskim medijima poslednjih desetak dana.

Hrvatska je odlučila od Izraela da kupi avione F-16 "barak", ali pošto je reč o avionima američke proizvodnje, Izraelcima za prodaju treba dozvola SAD, koja je pod znakom pitanja.

Pre samo mesec dana devetogodišnji Aleksandar sa bolesnom majkom živeo je u lošim uslovima. Sada u toploj, obnovljenoj kući, sve je novo, zahvaljujući drugovima koji su posredstvom roditelja i učiteljice u mesnoj zajednici pokrenuli radnu akciju.

"Presrećan sam, sad imam sobu moju, kupatilo, kompjuter. Ovo je najlepši poklon i presrećan sam što su moji drugovi sa mnom", kaže Aleksandar Panić, učenik OŠ "Jovan Popović" u Sremskoj Mitrovici.

Drugovi, Dušan i Lazar Lav čak su i nadgledali radove. Kažu da posle ovog iskustva znaju koliko je drugarstvo moćno.

"Ja sam jako srećan jer je ovoliko ljudi učestvovalo u pomaganju mom drugu i što je dobro pobedilo", kaže Lazar Lav Komnenić, učenik 3. razreda OŠ "Jovan Popović" u Sremskoj Mitrovici.

"Želim da se družimo do kraja života i vrlo sam srećan što je dobio novu torbu, školski pribor, slatkiše", kaže Dušan Panzalović, učenik 3. razreda OŠ "Jovan Popović" u Sremskoj Mitrovici.

Posebno rođendansko iznenađenje za Acu bio je poklon FK Partizan - lopta i dres sa potpisima igrača, jer sa drugovima strasno navija za ovaj klub.

"Da i dalje pomažemo, jer nije samo da danas bude lepo i za Novu godinu, nego da ovom detetu obezbedimo i u kasnijem vremenu osnovne uslove za   život, jer pomoć je trenutna, a mi treba da mislimo o budućnosti ovog deteta", kaže Dragan Božić, predsednik MZ.

Najviše radosti na kraju dana za pamćenje u mesnoj zajednici Blok B u Sremskoj Mitrovici donela je Acina rođendanska žurka sa drugarima, torte od komšija i princeze Katarine Karađorđević.

"Visoka predstavnica Mogerini i premijer Haradinaj odlučili su da ne održe zajedničku konferenciju za novinare. EU će, sa svoje strane, objaviti saopštenje posle sastanka", izjavila je portparolka EU Maja Kocijančič.

Tanjug u Savetu saznaje da Haradinaj, izlazeći sa sastanka, nije potvrdio da je konferencija otkazana na "zajedničku inicijativu".

Naveo je da je tokom razgovora sa zvaničnicima EU u Briselu ponovo pokrenuo pitanje vizne liberalizacije za Kosovo, kao i da je ponovo odbio evropski predlog o ukidanju tarifa za robu iz Srbije i BiH.

Haradinaj je istakao da se Priština zalaže za postizanje samo sveobuhvatnog rešenja u dijalogu sa Beogradom.

Nakon sastanka u Briselu poručio je da je kosovska vlada pripremila "nacrt potencijalog sporazuma" između Beograda i Prištine, a kosovski parlament je odredio članove delegacije za pregovore.

"Nemamo više vremena za polovična rešenja. Isto važi i za tarife koje se ne mogu rešavati odvojeno. Mi tražimo rešenje koje će uključivati međusobno priznanje i stolicu u UN", zaključio je Haradinaj nakon sastanka sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini i komesarom za pregovore o pridruživanju Johanesom Hanom.

Zamerke zvaničnicima u Briselu

Haradinaj je, u svom obraćanju zvaničnicima EU, zamerio Briselu zbog zanemarivanja evropske perspektive Kosova i neodobravanja vizne liberalizacije za Kosovo, za koje je rekao da je dinamično mlado društvo, prenela je prištinska Gazeta ekspres na svom sajtu.

"Oni ne uživaju u slobodama koje su normalne za vas. Ne mogu slobodno putovati, ne mogu slobodno da trguju, ne mogu slobodno da se takmiče i ne mogu biti punopravni učesnici u zajednici slobodnih naroda", naveo je Haradinaj i dodao da se to događa iako je, kako tvrdi, Priština ispunila svih 95 unapred utvrđenih kriterijuma, što je Komisija potvrdila u maju.

Odgovor, koji dobijamo od EU je za Prištinu "bezvredan i beznadežan", rekao je Haradinaj predstavnicima EU i pozvao ih da ubrzaju integracioni proces pridruživanja Kosova.

Ideju o korekciji granica i razmene teritorija nazvao je "fatalnom" i ocenio da rasprava pokrenuta na tu temu podriva sve postignuto tokom proteklih sedam godina.

"Da ponovim, ja kao premijer i vlada, oštro se protivimo i odbacujemo tu ideju koja može samo doneti rat i nove tragedije na Balkanu. Ko god govori o granicama, teritorijama ili korekcijama na mojoj zemlji je naš neprijatelj", rekao je Haradinaj.

"Prošlo vreme uslovljavanja"

Neposredno uoči sastanka kosovskog premijera sa briselskim zvaničnicima Gazeta ekspres je objavila pismo kojim je Haradinaj odgovorio na jučerašnji predlog Brisela za rešavanje tarifnog problema.

"Prošlo je vreme kada su takva pitanja mogla biti rešena uslovljavanjem", piše Haradinaj šefici evropske diplomatije Federiki Mogerini.

"Dvadeset godina nakon rata na Kosovu, deset godina nakon proglašenja nezavisnosti republike Kosovo i pet godina nakon Briselskog sporazuma, istina je da je napredak u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije minimalan i zapravo je u potpunosti zaustavljen", navodi u pismu Haradinaj. 

Između ostalog, ističe da nema smisla žaliti zbog aktuelne situacije i da Brisel treba da bude svestan realnosti.

"Ono što nam je potrebno sada je nova inicijativa za podizanje dijaloga na nivo na kojem će ovakva pitanja biti uključena u širi sporazum", naveo je Haradinaj.

"Priština već objavila nacrt sveobuhvatnog sporazuma"

S tim u vezi, Haradinaj podseća da je Priština već objavila nacrt sveobuhvatnog sporazuma između, kako navodi, "republike Kosova i Republike Srbije", koji je predstavljen i specijalnom predstavniku EU Nataliji Apostolovoj u četvrtak.

Objasnio je da je cilj tog dokumenta da se objedine pitanja o kojima je do sada postignut dogovor sa onima koja su, kako kaže, još na stolu, a koja će biti osnov pravno obavezujućeg sporazuma između "dve zemlje".

Haradinaj navodi i da veruje da je u interesu "Kosova, Srbije i EU, kao i šire međunarodne zajednice da ova prilika bude iskorišćena za unapređenje stavova i ambicija".

Uz uverenje da je rešenje moguće, uz posvećenost EU, Haradinaj navodi i da je uloga Brisela od vitalnog značaja za postizanje konačnog sporazuma.

Mogerinijeva, komesarka za trgovinu Sesilija Malmstrom i komesar Johanes Han u zajedničkom pismu Haradinaju ponudili su mogućnost rešavanja tarifnog problema sa Srbijom, a pre današnje sednice Saveta bezbednosti o Kosovu.

Prvi sneg na „stanovima” ne znači nužno da će Turkovići nazad u selo. Tek kada sneg napada preko 30 centimetara ili zima zađe duboko u decembar, stado se vraća.

„Ovce su nam dobre. Imaju pašu dobru zato što, paša im je najglavnija. Imaju da pasu. I sad imaju i da nije sneg pao, pa smo morali nešto da ispratimo u selo. Da je bilo lepo, ne bi nas ni našli ovde. Bili bi po Giljevi”, kaže Bajra Turković.

„Ujutru pustimo ovce i idemo za njima po brdima i po šumi i čuvamo. Oko 4 sata se vratimo, zatvorimo ih i idemo u stanove”, objašnjava Tarik Turković.

Sredina je decembra, a u Doliću već ima 30 cm snega. Stanovi Turkovića nalaze se deset kilometara odavde. Stado su doterali pešice.

Za zimu se balira najkvalitnija trava, a ovce do jagnjenja ne ulaze u štale. Na ledini Zijadin polaže seno u improvizovane jasle i na zemlju ali ovce ne prilaze. Sve stoje iza pobodenog štapa.

„Dok ja ne maknem štap neće da priđu da jedu. One bi tu mogle da budu 2-3 sata ili do sutra. Ne bi prišle da jedu dok ne maknem štap i ne dam znak da priđu da jedu”, navodi Zijadin Turković.

Senjak, ambar i pušnica puni. Kako Zijadin kaže, za zimu su se odlično pripremili. Sve do početka aprila kada će čitava porodica ponovo na „stanove”.

U poslednje dve godine završena je deonica "ipsilon" kraka auto-puta duga 12 kilometara, a još toliko puta je preostalo da se uradi do naselja Kelebija kako bi se teretni saobraćaj potpuno izmestio iz Subotice i povezao Koridor 10 sa graničnim prelazom Kelebija.

"Sledeće godine ćemo završiti još 12 kilometara i za to smo u budžetu Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture izdvojili 1,4 milijarde dinara za 2019. godinu i verujem da u januaru će se raspisivati javni poziv i da će sve to ići onako kako je planirano", navela je resorna ministarka Zorana Mihajlović.

Ministarka je naglasila da je ova obilaznica važna kako za Suboticu, tako i za Srbiju.

"Prošle godine završili smo 6,5 kilometara, ove godine 5,5 kilometara i time puštamo u saobraćaj 12 kilometara puta. Kako smo rekli, tako i radimo. Ova obilaznica, koja povezuje granični prelaz Kelebija i industrijsku zonu sa Koridorom 10, važna je kako za Suboticu, tako i za Srbiju. Naš cilj je da stvaramo uslove za dolazak novih kompanija i dalji razvoj cele zemlje", naglasila je Mihajlovićeva.

Ovom prilikom, ministarka je ukazala da sledeće godine počinju radovi na jako važnoj deonici rehabilitacije i modernizacije pruge Beograd–Budimpešta, na deonici između Novog Sada i Subotice.

"To je najvredniji ugovor koji smo prošle godine kao komercijalni ugovor potpisali, 1,1 milijarda dolara je vrednost tog ugovora i to počinjemo takođe da radimo 2019. godine", zaključila je Mihajlovićeva.

Otvaranju deonice prisustvovali su i predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor i gradonačelnik Subotice Bogdan Laban.

Pastor je rekao da je završetak obilaznice oko Subotice san Subotičana više od dve decenije. 

"Ovo je dobra vest za sve nas, jer se držimo rokova i svega obećanog. Sijaset je racionalnih razloga za završetak 'ipsilon' kraka, verujem da ćemo dogodine u ovo vreme završiti i preostalih 12 kilometara", poručio je Pastor. 

Bogdan Laban je istakao da su posle višedecenijskog zastoja, u novembru 2016. nastavljeni radovi i da će završetak "ipsilon" kraka doprineti izmeštanju teškog teretnog saobraćaja iz centra grada. 

"Obilaznica oko Subotice učiniće da se sav teretni saobraćaj izmesti iz grada, uključujući i iz industrijske zone Mali Bajmok. Ovaj projekat rezultat je predanog rada i insistiranja na efikasnosti predsednika Republike, Vlade Srbije i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Do kraja 2019. godine završićemo celu deonicu", zaključio je Laban. 

Izgradnja 12 kilometara obilaznice oko Subotice vredna je 1,1 milijardu dinara, saopšteno je iz Kabineta potpredsednice Vlade.

U nišku vazdušnu luku je avion iz Malmea, nakon više od sat vremena "kruženja", sleteo sa sat i po zakašnjenja, prenele su Južne vesti.

Avion iz Malmea je po redu letenja trebalo da sleti u Niš u 10.05, ali je dugo "kružio" iznad Jastrepca, pa je pistu u Nišu dotakao tek oko 11.30.

Pored ova dva leta na niški aerdorom bi danas trebalo da sleti i avion "Rajanera" iz Bratislave.

Kako piše na sajtu aerodroma, taj avion se očekuje u 15.30 i trebalo bi da sleti na vreme i bez problema.

Inače, na aerodromu su juče, i pored snega i hladnijeg vremena, uspešno dočekani i ispraćeni putnici i avioni iz Ciriha i Berlina, a kako su rekli iz niške vazdušne luke, sve se odvijalo bez kašenjenja.

Na novoj CNC mašini (računarska numerički upravljana mašina) osuđenici u kazneno popravnom zavodu Zabela kod Požarevca brže i lakše će izrađivati metalni nameštaj, namenjen drugim zavodima u okviru sistema Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, ali i srpskom tržištu. U Zabeli se već odavno proizvode i metalni mobilijari.

„Imajući u vidu da su ovo vrlo moderne i nove mašine, njihov kapacitet je i veći od naših potreba, tako da opravdano očekujemo da će se u nekom budućem periodu ta proizvodnja i prebaciti, tako da ćemo moći da učestvujemo na tržištu i da sa te strane rasteretimo budžet i ostvarimo neku zaradu”, kaže Dejan Carević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Mašine za obradu metala donicaja su nemačke nevladine organizacije „Help”. Vrednost mašina je 57 hljada evra, od čega je polovinu dala Uprava za izvršenje krivičnih sankcija.

„S obzirom na to da Help pomaže ugrožene grupe ovo je jedna od specifičnih grupa koja zaista u tom smislu nije dovoljno sagledana u Srbiji i ovo je za nas jako važna ciljna grupa,” navodi Maša Bubanj, iz nemačke nevladine organizacije „Help”.

Tokom izdržavanja zatvorske kazne, osuđenici u Zabeli imaju priliku da se doškoluju ili izuče zanate. Posao zavarivača je vrlo tražen, pa za njim vlada veliko interesovanje i među osuđenicima.

„Imao sam obuku ovde koja je trajala četiri meseca, koja je bila jako kvalitetna. Mislim da sam dobro uradio što sam krenuo uopšte na kurs generalno i mislim da će mi to značiti puno u životu”, navodi jedan osuđenik, a drugi dodaje:

„U svakom slučaju ne planiram da se vraćam ovde. Jedno znanje više verovatno će pomoći u daljem životu, nalaženju posla.”

U Kazneno-popravnom zavodu „Zabela” na izdržavanju kazne je oko 1.400 osuđenika. U toku je izgradnja tri nova paviljona za smeštaj skoro 700 osuđenika.

Zabela postoji već 165 godina i najstariji je kazneno-popravni zavod u Srbiji.

Prikupili su osnovne životne namirnice. Podelili su ulje, mleko, šećer i hleb.

"Mi kao mladi smo pokazali da možemo da se izborimo s ovim nametima iz Prištine. Mi ćemo se boriti, ali ovi ljudi nisu u mogućnosti, niti imaju snage ni sposobnosti da se izbore sa svim ovim nedaćama", rekao je student prorektor nemanja Biševac.

Studentkinja Milica Marjanović napominje da su studenti u prazničnom duhu želeli da pomognu ljudima.

"Oni inače teško žive, a pogotovo u trenutnoj situaiciji. Studenti danas šalju poruku svima da, ko može, pomogne ljudima koji teško žive i da ih obraduje pred novogodišnje i božićne praznike", rekla je Milica Marjanović.

U saradnji sa Centrom za socijalni rad studenti su posetili šest najugroženijih porodica u kosovskoj Mitrovici.

Nacrt sporazuma sa 18 poglavlja biće ove nedelje dostavljen i poslanicima kosovske skupštine.

Kako se navodi, u nacrtu su data rešenja za ostvarivanja svih dosadašnjih sporazuma koji su postignuti u okviru dijaloga u Briselu, a koji još nisu realizovani.

Ostvarivanje sporazuma bi garantovale SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija i Evropska unija, putem posebnog tela koje bi nagledalo njegovu realizaciju.

Predsednik Vlade Kosova Ramuš Haradinaj prethodno se pismom, kako piše Koha, zahvalio zvaničnicima EU na predlogu za rešenje pitanja taksi koje je Priština uvela za robu iz Srbije, napominjući da se položaj Kosova u vezi sa taksama neće promeniti.

"Ono što nam je potrebno sada je nova inicijativa za podizanje dijaloga na nivo gde će pitanja poput poreza biti uključena u širi Sveobuhvatni predlog sporazuma između Republike Kosova i Republike Srbije, koji je predstavljen specijalnom predstavniku EU Nataliji Apostolovoj u četvrtak", naveo je Haradinaj.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, komesar za trgovinu Sesilija Malmstrom i komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han ponudili su u zajedničkom pismu da se odrednica "Unmik" u Cefta sporazumu zameni odrednicom "Kosovo*" (Kosovo sa zvezdicom), a zauzvrat da prištinske vlasti, u znak dobre volje, privremeno suspenduju primenu odluke o taksama na robu iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine, podseća Koha.

Tužilaštvo je policiji dalo nalog da mu odredi zadržavanje do 48 sati, i da u tom roku prikupi dokaze – video-snimke incidenata, izjave očevidaca, svedoka, pribavi izveštaj o povredama i nastaloj šteti, rečeno je Tanjugu u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu.

Šotra će u sredu biti priveden na saslušanje u tužilaštvo, koje će nakon toga odlučiti da li će tražiti da mu se odredi i pritvor.

Mediji su preneli da je Aleksandar Šotra rođeni brat poznatog stendap komičara Olivera Šotre i sin biznismena Rajka Šotre.

Navode i da je danas u pratnji advokata došao u policijsku stanicu "Stari grad".

Posle saslušanja u policiji određeno mu je zadržavanje do 48 sati.

Prema rečima očevidaca, vozač "hamera" je u subotu prvo oborio semafor u Palmotićevoj ulici i zakucao se u kiosk u kojem je bila radnica, koja je lakše povređena.

Potom je nastavio kroz Palmotićevu, gde je udario u dvorišni zid jedne kuće. Onda je izašao iz vozila i pobegao.