Među ubijenima u napadima, koji su izvedeni u koordinaciji sa vladom Somalije, nema civila.

"Zajedno sa našim somalskim i međunarodnim partnerima, posvećeni smo tome da sprečimo El Šabab da iskoristi sigurna utočišta iz kojih mogu da jačaju kapacitet i napadaju ljude Somalije", navodi se u saopštenju komande američkih vojnih snaga za Afriku.

Grupa El Šabab, koja je povezana sa Al Kaidom, još nije komentarisala najnovije napade, ističe Bi-Bi-Si.

Oni su danas priznali krivicu i zaključili su sporazume o priznanju krivičnog dela teška krađa sa Trećim osnovnim tužilaštvom u Beogradu, koje je večeras potvrdio sud, rekao je Tanjugu portparol tužilaštva Ivan Marković.

Presudom, koja je doneta večeras na osnovu sporazuma o priznanju krivice, osuđeni su Tomas Rikardo Jovanović (19) , Gino Đurić (31) i Marko Spaić (27).

Oni su tužilaštvu priznali dela i izbegli suđenje za uslovne kazne zatvora od godinu i po, sa rokom provere od pet godina.

Svima je izrečena i mera proterivanja stranca iz zemlje u trajanju od sedam godina, pa se očekuje da ubrzo budu deportovani.

Oni su priznali da su 10. decembra na Surčinskom putu opljačkali dve kuće na štetu Ji Aimei i Guo Jonga. Merdevinama su se popeli na garažu pa do prozora, pocepali komarnik, razvalili prozor i ušli u kuće.

Iz kuće Jia ukrali su nakit i kineske jene, a na potpuno isti način su opljačkali i kuću Gua i uzeli 700.000 dinara.

"Sastao sam se sa predsedavajućim Dodikom i druga dva člana Predsedništva, jer poštujemo tu instituciju. Poštujemo demokratiju i odluku građana da izaberu članove Predsedništva, ali to ne menja status Dodika kada su sankcije u pitanju", rekao je Salivan, prenosi Fena.

Ranije ovog meseca, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za jugoistočnu Evropu Metju Palmer izjavio je da doskorašnji predsednik Republike Srpske Milorad Dodik "i dalje ostaje pod sankcijama SAD, jer to što je postao član Predsedništva BiH nije jedan od kriterijuma za uklanjanje sankcija".

"Dodik zna šta se od njega očekuje kako bi sankcije bile uklonjene i želeli bismo da vidimo da on ide tim putem", poručio je Palmer 4. decembra, istakavši da Dodik "mora da pokaže da je posvećen teritorijalnom integritetu BiH odnosno da ne ide putem secesije" i da su "sankcije uvedene kao funkcija podrške SAD Dejtonskom mirovnom sporazumu".

"Muka te natera, gde ćeš kad nemaš gde?", tako Jovan priča o svom životu u staroj kući. Zbog nove je, kaže, srećan jer je, zahvaljujući dobrim ljudima, uspeo da ostane u svom selu.

"Imam sad i bolje uslove, unutra imam struju, vodu, društvo. Kad nešto slavim sad, imam gde da ih uvedem", napominje Jovan.

Posle priče o Jovanovom životu, mnogo ljudi je poželelo da mu pomogne.

"Čak se javio i jedan donator iz Australije, imali smo donatore i iz Francuske i iz Engleske, mnogi donatori su iz naše zemlje. Pored glavnog donatora, bilo je i dosta njih koji su se javljali", ističe Vladimir Pavlović iz Centra za socijalni rad u Sokobanji.

Zamenik predsednika opštine Sokobanja Vladimir Milovanović nada se da će, sada kada je kuća završena, Jovan imati čemu da se raduje i da će imati bolji život.

Novoj kući raduje se sa sestrom koja se posle smrti oca udala i živi u okolini Aleksinca. Oboje kažu da su se, posle svega što im se desilo, zbližili.

"Sad sam baš srećna zbog njega, što ima ovo ovako srećno, lepo", kaže Jovana.

Jovan i dalje uživa sa životinjama kojih je sada u štali mnogo više, pomaže ljudima u selu, i obećava da će nastaviti školovanje. "Ako mora... Sve što se mora nije teško!"

"Ispaštamo zbog sudskog procesa kojim se grubo krše naša osnovna prava, uključujući pravo na pretpostavku nevinosti", napisali su katalonski lideri u pismu, čiji su primerci poslati na adrese više od 40 evropskih šefova država i vlada, prenosi Rojters.

Četvorica potpisnika su stupila u štrajk glađu ranije ovog meseca u znak protesta zbog tretmana španskog sudstva prema njima, mada nemaju nameru da sebe izgladnjuju do smrti, kako je jedan od njih rekao britanskoj agenciji prošle nedelje.

Ukupno devet katalonskih lidera nalaze se u zatvoru čekajući početak suđenja zbog uloge u neuspelom prošlogodišnjem pokušaju tog regiona da se otcepi od Španije.

Inače, spor između katalonske regionalne vlade, koja teži ka nezavisnosti, i Madrida pogoršao se proteklih nedelja jer su pregovori zapali u ćorsokak, dok su protesti zagovornika nezavisnosti planirani za petak širom Katalonije.

U pomenutom izveštaju se navodi da su Rusi, koji su radili za grupu zvanu Agencija za istraživanje interneta (IRA), započeli sa eksperimentima na društvenim mrežama, kako bi prvo uticali na lokalne izbore 2009. a da su proširili svoje operacije na izbore u SAD 2013. koristeći Tviter, a zatim i druge popularne društvene mreže Jutjub, Fejsbuk i Instagram.

Za predsedničku kampanju 2016. godine, u izveštaju se navodi da su Rusi pokušali da izazovu konzervativne glasače da podrže Trampa, naglašavajući teme poput prava na oružje i imigracije, navodi se u tekstu Glasa Amerike.

U isto vreme, ruski operativci slali su afroameričkim glasačima ali i drugim grupama poput liberala, žena, muslimana, Latinoamerikanaca i veterana, poruke i druge informacije sa ciljem da ih zbune u vezi sa izbornim procesom, uključujući i pogrešne informacije o tome kako da glasaju.

"Ono što je sigurno jeste da su sve te poruke jasno imale za cilj da idu u korist Republikanskoj partiji i posebno Donaldu Trampu", navodi se u izveštaju koji prenosi Vašington post.

U izveštaju se takođe kaže da se društvene mreže preobražavaju iz nečega što je alat za "deljenje kolektivne kritike i koordinaciju građanskog angažovanja", u pretnju demokratiji koja dolazi od "lukavih političkih savetnika" i "političara, u demokratijama i diktaturama podjednako".

Vašington post piše da Fejsbuk i Gugl nisu imali komentare povodom ovog izveštaja, ali je Tviter saopštio da je sproveo "značajne korake posle izbora 2016, kako bi ojačao svoju digitalnu odbranu", prenosi Glas Amerike.

Sjedinjene Države su podigle krivične optužnice protiv ruske Agencije za istraživanje interneta zbog mešanja u kampanju 2016.

Specijalni tužilac Robert Maler istražuje da li je Trampova kampanja sarađivala sa Rusima u vezi sa mešanjem u izbore 2016.

Donald Tramp negira bilo kakvu saradnju i naziva Malerovu istragu "lovom na veštice", kaže se na kraju teksta.

U dokumentu koji Ramuš Haradinaj promoviše, a u koji je Tanjug imao uvid, od Srbije se traži da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, da omogući njeno članstvo u svim međunarodnim organizacijama, da isplati ratnu odštetu iz sukoba na KiM i da sever pokrajine bude potpuno integrisan...

U dokumentu u kome je precizirano funkcionisanje kosovske države u svim oblastima, a na šta bi Srbija trebalo da stavi svoj potpis, pominje se i Zajednica srpskih opština koja bi trebalo da ima status udruženja građana.

Od Srbije se očekuje da pristane na odredbu koja predviđa da nadležni sud na Kosovu može zabraniti bilo koju funkciju ili aktivnost udruženja ZSO ukoliko povredi ustavni poredak, krši ljudska prava i slobode ili podstiče rasnu, nacionalnu, etničku ili versku mržnju.

U tom dokumentu Haradinaj traži ratnu odštetu od Srbije i materijalno obeštećenje žrtava rata.

Pored toga, od Srbije se traži i odšteta za penzije, dinarsku i deviznu štednju u vreme SFRJ, odštetu za socijalna davanja, dečje dodatke, prenos električne energije...

Regulisanje po principima sukcesije 

Nacrt "Sveobuhvatnog sporazuma između Republike Kosova i Republike Srbije" predviđa i da se sve reguliše po principima sukcesije, kao što je to bio slučaj sa bivšim jugoslovenskim republikama, iako Kosovo i Metohija nikada nisu bili republika u sastavu SFRJ, već autonomna pokrajina.

U Preambuli se, tako, precizira da se sporazum zaključuje "prepoznajući da su Sporazum o sukcesiji (2001) zaključile države naslednice bivše SFRJ, koji pruža okvir za pomoć u rešavanju određenih analognih pitanja za obe strane".

Takođe, kada je u pitanju granica, u "sporazumu" stoji da se zaključuje "priznajući da je princip međunarodnog prava da su novoformirane suverene države i da treba da imaju iste granice kao prethodno zavisno područje, pre nezavisnosti".

Haradinaj se u sporazumu poziva, a Srbija s tim treba da se saglasi, na "savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".

"Strane se slažu da će garanti za sprovođenje ovog sporazuma biti SAD, Velika Britanije, Nemačka, Francuska, Italija i EU", zaključuje se u tom "dokumentu".

Za rezoluciju o paktu o izbeglicama glasala je 181 zemlja, a osim SAD i Mađarske, koje su glasale protiv, tri su se uzdržale od glasanja, navodi AFP uz ocenu da novi dokument nije toliko razbuktao strasti kao Globalni kompakt o migracijama, prihvaćen prošle sedmice u Marakešu.

Predstavnik Mađarske izjavio je da Ujedinjenim nacijama "ne treba novi zakonski alat", opravdavajući protivljenje tekstu. Administracija Donalda Trampa je nedavno rekla da uglavnom odobrava pakt o izbeglicama, ali ne i one odredbe koje treba da ograniče moguće zadržavanje osoba koje traže azil u drugoj zemlji.

Kao i kompakt o migracijama, Globalni kompakt o izbeglicama nije obavezujućeg karaktera.

Globalni kompakt o izbeglicama sastavljen je pod pokroviteljstvom Visokog komesarijata za izbeglice (UNHCR), na čelu je Italijan Filipo Grandi, a cilj je da omogući primeren međunarodni odgovor na masovne izbegličke pokrete i produžetak izbegličke krize.

Procene su da trenutno u svetu ima oko 25 miliona izbeglica, a više od 85 posto izbeglih uglavnom prihvataju zemlje sa slabim i sa srednjim dohotkom.

"Moramo pomoći zajednicama i zemljama koje ih primaju", rekla je rekla je za AFP predsednica Generalne skupštine UN Marija Fernanda Espinoza iz Ekvadora.

Četiri glavne zadatka usvojenog dokumenta su da: smanji pritisak na zemlje prihvata, poveća samostalnost izbeglica, olakša pristup rešenjima koja uključuju treće zemlje, te da pomogne da se stvore nužni uslovi za siguran i dostojanstven povratak u zemlje iz kojih su izbegli.

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihajlo Crnobrnja pročitao je obrazloženje u kojem se navodi da je Jankovićeva "neumornim radom, jasno izraženim stavovima i pravovremenim reakcijama na pojave diskriminacije i neravnopravnosti u društvu značajno doprinela promociji evropskih vrednosti u Srbiji".

Jankovićeva je zahvalila na nagradi i istakla da kada se Evropa suočava sa brojnim izazovima i krizom vrednosti upravo postoji posebna obavezu da se štite evropske ideje.

"Bavljenje ljudskim pravima nije vredno ukoliko se bojite, i umesto da zaštitite - strahujete i kalkulišete koga, kada i kako štitite. Mi nikad nismo kalkulisali kada, koga i kako zaštititi", rekla je Janković.

Jednaka prava za jednog, ne znači manje prava za drugog, navela je ona i istakla da se vizija i misija kojom se vodi Evropski pokret u Srbiji se potpuno poklapaju sa strateškim dokumentima Poverenika.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić pročitala je obrazloženje za Marka Somborca, koje je nazvala "duhovitom savešću našeg društva".

Zahvaljujući na priznanju, Somborac je ocenio da se sloboda izražavanja, sloboda medija brutalno guše, šalje im se BIA, poreska i finansijska isnpekcija.

Sa vrha vlasti se mediji prokazuju kao izdajnici i plaćenici, rekao je Somborac i naglasio da iako se o tome govori u izveštajima evropskih institucija, te ocene su balansirane.

Primećivanja o brutalnom kršenju slobode medija su takva da primećujem napredak, ali ima mesta za dalje napredovanje, ocenio je Somborac.

Žiri je jednoglasno doneo odluku o ovogodišnjim dobitnicima.

Prema još nepotvrđenim podacima, u pitanju je S.S., beskućnik poreklom iz Prijepolja. To je treća žrtva smrzavanja u Srbiji.

U snegu kod Sremske Mitrovice i Šida pronađena su tela dvojice muškaraca. 

Jutros oko devet časova u ataru sela Laćarak kod Sremske Mitrovice pronađeno je telo muškarca starog 48 godina, za kojeg je utvrđeno da je preminuo usled smrzavanja.

Do smrti je došlo u toku noći. Stradao je muškarac koji je živeo sam i nije imao porodicu. On je više puta odbijao ponudu Centra za socijalni rad da mu obezbede smeštaj.

Kasnije je u vikend-naselju Đipša kod Šida pronađen i 61-godišnji muškarac, koji je takođe preminuo od smrzavanja.

U oba slučaja je utvrđeno da nema tragova nasilne smrti. Kako nezvanično saznajemo, sumnja se da su obojica bila pod dejstvom alkohola.

22.35 – Ambasador Kine pri UN Ma Žaohsu je rekao da Peking podržava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Ambasador Kazahstana je rekao da svi unilateralni koraci mogu da podignu tenzije i ugroze stabilnost, iskazujući zabrinutosti zbog postupaka Prištine.

22.30 – I predstavnik Sjedinjenih Država je podržao transformaciju KBS-a u vojsku, navodeći da je to u skladu sa Rezolucijom 1244. Dijalog, kaže, treba da bude prioritet i pozivamo obe strane da odmah preduzmu korake kako bi se smirile tenzije.

22.20 – Francuski predstavnik Fransoa Delatr je pozvao Prištinu da ukine takse i pozvao "obe strane da svoje razlike rešavaju kroz dijalog". Ambasadorka Ujedinjenog Kraljevstva Karen Pirs rekla je da transformacija KBS u vojsku spada u nadležnost suverene države, ali da to treba da bude u dogovoru sa Kforom i međunarodnom zajednicom.

22.00 – Ambasador Rusije pri UN Vasilij Nebenzja rekao je da deli zabrinutost Srbije. Istakao je da je Kfor selektivan u ispunjavanju svog mandata.

21.40 – Hašim Tači je rekao da se "ništa vanredno nije dogodilo prošle nedelje" na Kosmetu. Odluka o formiranju vojske je čak zakasnila pet godina i nije pogrešna odluka, rekao je Tači i dodao da su kasnili jer su "čekali dobru volju onih koji to nisu pokazali".

21.35 – Predsednik Srbije je na srpskom poručio građanima na Kosmetu da će Srbija uvek biti uz njih.

21.18 – Vučić je na engleskom jeziku rekao da je zabrinut i uplašen za budućnost ne samo srpskog naroda i Srbije, već celokupne regije. Ne slaže se sa uobičajenim frazama da "obe strane treba nešto da učine", jer je Beograd sproveo sve što je dogovoreno.

21.10 – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je stigao na sednicu Saveta bezbednosti. Zvaničnik Unmika Žan Pjer Lakroa predstavio je ambasadorima poslednje događaje na Kosovu i Metohiji, od glasanja u Interpolu do transformacije KBS-a u "vojsku Kosova".

Sednici Saveta bezbednosti prisustvuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i kosovski predsednik Hašim Tači.

Podsekretar UN za mirovne operacije Žan Pjer Lakroa predstavio je poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji. Istakao je da su dodatno narušeni odnosi Beograda i Prištine, kao i da nije bilo napretka u dijalogu u kojem posreduje Brisel.

"Zabrinuti smo zbog situacije na terenu, posebno na severu Kosova, i zato je neophodno da Priština i Beograd izbegnu bilo kakve korake koji bi mogli da dodatno pogoršaju situaciju, već radije da nađu načine da poboljšaju dijalog i međusobne odnose", rekao je Lakroa otvarajući vanrednu sednicu Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji.

U obraćanju koje je usledilo, predsednik Vučić je ukazao da Priština nije sprovela ono što je bilo dogovoreno Briselskim sporazumom i nabrojao sve tačke sporazuma koje je Beograd sproveo u delo.

Ističe da zbog toga ne prihvata uobičajene fraze da "obe strane treba nešto da urade".

Rekao je da je Priština uvela najpre takse od 10 odsto, a kada je videla da je albanska javnost dobro reagovala, podigli ih i na 100 odsto.

"Oni su čak ubili svaki vid trgovine između centralne Srbije i Kosova i, štaviše, ugrozili celu srpsku zajednicu, jer je to jedini način za njih da zarađuju, da prežive, dobiju lekove, i to je oduvek bio jedini način da prežive. Prekršili su sve sporazume na koje se poziva čak i EU", poručio je Vučić.

Bez opravdanja za formiranje "vojske Kosova" 

Predsednik Srbije je naveo i da ne postoji pravno opravdanje za formiranje "vojske Kosova", čak ni u kosovskom ustavu, koji Srbija ne priznaje. U njemu se navodi da su za formiranje vojske potrebni i glasovi Srba, koje nisu dobili.

Kada je reč o zahtevu Prištine za članstvo u Interpolu, Vučić je rekao da je Srbija branila svoj suverenitet, u skladu sa Poveljom UN. Govorili smo im da ne idu pred Interpol, Unesko i ENTSO-E, rekao je Vučić.

"Srbija je uvek spremna da nastavi proces dijaloga, želeli bismo da pozovem i UN da preuzmu veću ulogu u budućnosti, nemamo ništa protiv dijaloga pod pokroviteljstvom EU, ali želimo da se UN više uključe, da vidimo korake koje će preduzeti Priština, moraju da povuku takse i druge poteze i naći ćemo način da obezbedimo sigurnosti našeg naroda", rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je rekao i da je Priština izabrala novi pregovarački tim u kojem su ljudi iz OVK koji su pod istragom zbog zločina nad srpskim civilima.

"Stavili su sve njihove preduslove i zahteve za nastavak dijaloga, da Srbija prizna nezavisnost Kosova, da razume da su granice Kosova one koje oni misle da jesu i da neće promeniti čak ni oblik države, kao unitarne, zato što će Srbi dobiti – ništa", naveo je Vučić.

Za kraj je na srpskom poručio narodu na Kosmetu da će Srbija uvek biti uz njih.

"Dame i gospodo, braćo Srbi i sestre Srpkinje, želim da vam se zahvalim na svemu što ste izdržali, mukama kroz koje ste prošli, i da vam poručim da je Srbija uz vas i da će uvek biti uz vas", zaključio je Vučić.

Tači: Ništa vanredno se nije desilo 

Nakon obraćanja predsednika Vučića, kosovski predsednik Hašim Tači je rekao se "ništa vanredno nije desilo prošle nedelje".

"Odluka o formiranju vojske je čak zakasnila pet godina i nije pogrešna odluka", rekao je Tači i dodao da su kasnili jer su "čekali dobru volju onih koji to nisu pokazali".

Tači tvrdi da Priština prošle nedelje nije donela nijednu odluku koja je u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 i planom Martija Ahtisarija, ustavom Kosova i međunarodnim pravom.

"Stav 15 Rezolucije govori samo o demilitarizaciji OVK, što je završeno u rekordnom roku u septembru 1999, bez ijednog incidenta", rekao je Tači.

Naveo je i da mu je žao što Srbi na Kosovu ne učestvuju u kosovskoj vojsci i što su mnogi napustili KBS.

"Problem koji imaju naši severni susedi nije vojska Kosova već egzistencija države Kosovo. Bez dijaloga i konačnog sporazuma ostajemo zemlje koje samo proizvode drame", rekao je Tači koji smatra da je "budućnost u evroatlantskim integracijama".

Hašim Tači je rekao da je pre dve decenije bio u uniformi i borio se protiv režima Slobodana Miloševića.

"Ponosim se svojom prošlošću i prošlošću mojih saboraca. Sada kao predsednik znam da imam ispred sebe još jednu veliku obavezu, borbu za mir i bolju budućnost, da zaokružimo vekovnu borbu naših naroda", poručio je Tači.

Srpska napredna stranka demonstrirala je političku moć u sve četiri opštine u kojima su lokalni izbori održani. Na zapadu Srbije, u Lučanima, na severu, u Kuli, na istoku u Kladovu, na jugu zemlje, u Doljevcu, gde su bili najubedljiviji i osvojili više od 80 odsto glasova.

Marko Uljarević iz Ipsos stratedžik marketinga kaže da su naprednjaci na vrhuncu, što pokazuju i Ipsosova istraživanja. "Oni konstantno idu preko 50 odsto, procenti idu i preko 55 odsto, to je značajno više nego što su imali na prethodnim izborima."

Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor plus, ističe da je naprednjacima najvažnija bila izlaznost u opštinama gde je deo opozicije bojkotovao izbore. "Kad je u ove tri opštine Doljevac, Kula i Kladovo, izlaznost bila visoka, to je bio prvi signal da i taj rezultat od preko 80 odsto nije toliko iznenađenje", ističe Pejić.

Programski direktor Demostata Zoran Panović kaže da se današnja situacija često poredi sa 90-im godinama, ali da je ona različita. "Vi ne možete da zamislite da Vučić npr. nema Niš, Kragujevac ili Čačak. Najveće uporište opozicije je na društvenim mrežama. Kada je reč o gradovima, to su nekakve enklave kao što su Šabac ili Čajetina", navodi Panović.

Šta o našem političkom sistemu govori to kad jedna partija, od 50.000 onih koji su glasali na četiri različita kraja Srbije osvoji 34.000?

"Toliki procenat pokazuje da nešto nije u redu ni sa našim višepartijskim sistemom, pokazuje se da je SNS kao realno najjača partija sebi postavila takav presing i targetiranje ciljeva da mora na svim izborima da ima ubedljivu pobedu – od republičkih, predsedničkih, do izbora za mesne zajednice – što izaziva tenzije", ističe Zoran Panović, dok Marko Uljarević veruje da se sve stranke koje imaju priliku da učestvuju na izborima ponašaju kao da su oni najvažniji za njih.

"Više od 50 odsto podrške u biračkom telu nije lako ostvariti, a još teže odbraniti i oni da bi branili, svuda moraju da to brane, ne smeju da dozvole kiks u bilo kom delu zemlje", kaže Vladimir Pejić i dodaje: "Ja bih više voleo da je opozicija snažnija i da ne postoji samo jedna stranka, to bi i za Srbiju i za demokratiju bilo bolje, ali vi ne možete dekretom jednoj partiji ili koaliciji ili savezu dodeliti jedan broj mandata ili odborničkih mesta."

Slučaj Lučani 

Dragačevski kraj još od 90-ih važio je za opozicioni. Možda je zato očekivano što je Savez za Srbiju izabrao Lučane kao mesto gde će prvi put nastupiti na izborima. Tako smo, posle sabora trubača u ovom kraju, dobili i prvorazredni politički sabor. Na kraju, SNS je osvojio 66 odsto glasova, Savez za Srbiju devet odsto.

"Lučani su specifični po tome što nisu neka baš devastirana opština, imaju jaku namensku industriju, imaju fudbalski klub u prvoj ligi... Mislim da tu rezultat opozicije nije na onom nivou koji je očekivala i mislim da je tu opozicija podlegla nekim starim sterotipima o zapadnoj Srbiji", kaže Zoran Panović.

Za Marka Uljarevića glavna boljka liste oko Dragana Đilasa je ta što stranke Saveza za Srbiju imaju problem sa sinergijskim efektom i "da je zbir njihovih glasova pojedinačno veći od onih koje sama lista dobija, a najsvežiji primer je opština Lučani".

Lučani su otvorili još jedno pitanje - ako uporište opozicije nije u zapadnoj Srbiji, da li je u Beogradu? Ako nije na izborima, da li je na protestima? Do sada su održana dva protesta. Zvanično ih ne organizuje nijedna stranka, ali su na njima bili lideri opozicije.

"Mislim da su za opoziciju protesti značajni, ali moramo imati u vidu da su tu ljudi nezadovoljni i pre svega protestuju protiv vlasti, ali da li su svi oni za Savez sa Srbiju ili recimo za Sašu Jankovića? To u ovom trenutku sigurno ne možemo znati", kaže Vladimir Pejić.

"Budućnost protesta zavisiće od toga da li će se opozicioni lideri uključiti u njih, ali i način kako će artikuliusati političke zahteve na njima. Ali, građani nisu baš zadovoljni većinom naših političara. Ne žele ih na čelu protesta. Spremnost građana je veća ukoliko ne vide političare", objašnjava Uljarević.

Zoran Panović veruje da će Savez za Srbiju, oskoljen protestima, probati da izvrši polarizaciju, "da se predstave kao jedina alternativa Vučiću i oni će probati da pokažu – ko nije s nama, on je za Vučića".

Dve političke stvarnosti

Sada izgleda kao da postoje dve paralelne političke stvarnosti. S jedne strane opozicioni Savez za Srbiju zadovoljan je brojem pristalica na protestima. S druge strane, Srpska napredna stranka zadovoljna je ubedljivim pobedima na izborima.

"Pristalice SNS-a su na biralištu, a pitanje je kako bi izgledalo kada bi pristalice vladajuće koalicije izašle na ulicu, koliko bi ljudi bilo? Kod ovih protesta je jako bitan trend, i to je dobro za opoziciju, ali ne treba se zavaravati da je to neka kritična masa koja je u stanju da ostvari preokret na političkoj sceni", ističe Vladimir Pejić, direktor Faktor plusa.

Protesti su otvorili i pitanja – da li su oni koji bi iz njih hteli da izvuku politički kapital prava alternativa vlasti? I kako stoje u istraživanjima javnog mnjenja? "Variraju u brojevima između 10 i 15", odgovara Marko Uljarević.

"U ovom trenutku vidimo dva različita trenda. Vidimo rast SNS-a i vidimo da se opozicija okuplja oko Saveza za Srbiju, koji još uvek nema stabilno biračko telo i njihov rezultat prilično varira. To zavisi od izjava čelnika Saveza i oni idu plus, minus četiri", ističe direktor u agenciji Ipsos stratedžik marketing.

"Vučić je sigurno uložio veliku energiju da razbuca opoziciju i to radi pasionirano i sa nekom vrstom zadovljstva, ali opozicija nije svesna da je posle svakih izbora u koje je ulazila sa nekom vrstom ad hok koalicija ili nekom vrstom instant nade, kad se to završi, izlazila slabija. I opet je pravila za novi izborni ciklus novu nadu i novu koaliciju", ističe Zoran Panović, programski direktor Demostata.

Glasanje u Lučanima za sada je ubilo nadu opozicije da političku stvarnost može da promeni na izborima. Na drugoj strani samopouzdanje vlasti je ponovo poraslo.

Opozicija će nastaviti da govori o uslovima, vlast će govoriti o brojevima. Opozicija će nastaviti da šeta, vlast će im pokazivati rezultate iz Lučana. I nuditi parlamentarne izbore.

Katja Mateva je u intervjuu za EUobzerver rekla da je prvi čovek tog bugarskog sela, čije ime nije obelodanila, prijavio banderu kao adresu Makedonaca koji su u gotovini platili sertifikate kako bi postali naturalizovani bugarski državljani.

"Hiljade ljudi prijavljeno je na električnu banderu", navodi Mateva.

Tvrdi da je deo bugarske političke elite imao koristi od ovoga i upire prstom u vicepremijera Krasimira Karakačanova i čelnika nacionalističke stranke VMRO-Bugarski nacionalni pokret, koja je manjinski partner u vladi premijera Bojka Borisova.

Briselski sajt objašnjava da je Mateva radila u bugarskom ministarstvu do 2016. i da tvrdi da je dobila otkaz kada je odbila da učestvuje u ovoj prevari.

Mateva kaže da su isplate za lažne sertifikate obavljane u gotovini usred dana "na trotoarima ispred institucija u srcu Sofije".

U ranijem intervjuu, koji je dala francuskom nedeljniku Obs, Mateva je izjavila da je posle obaveštenja koje je dobila iz Interpola odbacila oko 60 takvih prijava za državljanstvo.

Bugarska policija je u oktobru obavila prva hapšenja u ovoj aferi kada je direktor Državne agencije za Bugare u inostranstvu, State Petar Haralampijev, priveden sa još 20 osumnjičenih.

Haralampijev se sumnjiči da je prodao na hiljade lažnih sertifikata koji pokazuju da osoba koja to poseduje ima bugarsko poreklo. Ti dokumenti su potom korišćeni za dobijanje bugarskog državljanstva.

Mateva tvrdi da i nakon ovih hapšenja prevare nisu prestale i da se lažni sertifikati i dalje koriste za dobijanje državljanstva.

Procenjuje da je za 11 godina, koliko je ona obavljala funkciju, najmanje 5.000 ljudi koji nisu imali nikakvo bugarsko poreklo svake godine uspevalo da dođe do ovog lažnog sertifikata.

Mateva navodi da su isplate varirale od 500 do 7.000 evra, u zavisnosti od toga koliko je imućna osoba koja pokušava da dobije sertifikat.

U Savetu bezbednosti UN razgovara se o Kosovu i Metohiji posle odluke parlamenta u Prištini da formira vojsku i ministarstvo odbrane.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je rekao je za RTS da je predsednik Vučić izneo na sednici SB UN jedan veoma arguemtovan način sve ono što predstavlja kršenje Rezolucije 1244.

Kako kaže, same UN, pa i Unmik se uglavnom faktografski odnosi prema onom šta se dešava i veoma retko iznosi neke stavove a Unmik bi, smatra Dačić, trebalo da zatraži održavanje ove sednice jer se flagrantno krši tekst rezolucije.

Sa druge strane, kod Tačija je reč o političkoj priči, reč je o lažima, kaže Dačić.

Govoreći o govoru ruskog ambasadora na sednici SB, Dačić kaže da je Rusija potpisala svoj zahtev za održavanje sednice.

"Oni su ponovili da mi tražimo da se poštuje Rezolucija i da se donese odluka o demilitarizaciji, raspuštanju bilo kakve oružane formacije van Kfora,", kaže Dačić.

Svako će izneti svoje stavove i moći će se na jasan način videti ko šta misli i kakva opravdanja daju za poteze Prištine, ističe Dačić.

Prema njegovim rečima, Vučić je izneo genezu probelma sa kojima se suočavamo, spremnost za dijalog i konstruktivan pristup, a sa druge strane jasno protivljenje unilateralnim potezima Prištine koje je navikla da čini u poslednjih 20 godina.

Po proceduri, kaže Dačić, ukoliko se želi doneti neko saopštenje, priprema se pre sednice, ovde neće biti odluke, ali će biti jasno iznmešeni stavovi.

Dačić kaže da je logika Prištine da oni sve dovode u poziciju svršenog čina i smatraju da nema potrebe da se bilo šta preispituje. Odbili su razgovor sa tome sa EU.

Podsetio je da je danas bio je neprijatan sastanak u Briselu jer je došlo do otvorenog sukoba.

Dačić je podvukao da je predsednik Vučić nastupio oštro i dovoljno diplomatski.

Ministar podseća da je učestvovao na dvadesetak sednica SB i kaže da u suštini ovde niko ne raspravlja o Rezoluciji osim Srbije, Rusije i Kine i oni nastupaju sa pozicije da je to prevaziđeno. 

Priština ne želi da razgovara o kompromisima već želi da uđe u fazu da se razgovara na višem nivou, da učestuvju i SAD, jer nisu zadovoljni Evropskom unijom. To su nerealni zahtevi, rekao je Dačić. 

Bilo bi sa aspekta međunarodnog prava opravdano da se odluka poništi i da se ne dozvoli formiranje vojske, dok je Kfor na kosovu, kaže Dačić.

"Pošto to neće biti moguće, važno je da se od velikog broja zemalja čuje osuda poteza Prištine, da se zaustavi dalje esklalacije i da se ne dozboli da dođe do bilo kakvog fizičkog napada", kaže Dačić.

"Ovo nije samo pretnja za bezbednost Srba koji žive na KiM, ovo je opretnja regionalnom miru i stabilnosti. Nećemo nastaviti dijalog bez ukidanja besmislenih odluka", zaključio je Dačić.

Vladimir Cucić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, istakao da dete ne sme da gubi pravo na školovanje.

"Vratilo se dete u Avganistan ili pak otišlo za Švedsku, dete ne sme da gubi pravo na školovanje. Kod nas deca migranti idu u kulturno-umetnička društva, učestvuju na krosu, u Somboru je devojčica iz Avganistana osvojila drugo mesto na krosu. U Bosilegradu imamo Ginisovu rekorderku u hodanju na rukama. Žive kao sav normalan svet", ističe Cucić.

Dodaje da je Srbija jedina zemlja koja ne koristi gumene metke, bodljikavu žicu, suzavac protiv migranata, već hapsi krijumčare.

"Kod nas nema dugih cevi, suzavca, ali se kod nas hapse krijumčari. Kod nas se ne dozvoljava da se neko okoristi tom bedom", navodi Cucić.

Ističe i da je prestala ksenofobija koja se u početku osećala prema migrantima.

"Ja sam ponosan na to kako Srbija reaguje i ponosan sam što je ta ksenofobija, koja je u početku bila jako prisutna u nekim sredinama, naročito u onim koje nikada nisu videle migrante, a najveći problem su imali oni koji nikada nisu videli migrante. Sada tog problema nema, oni su prihvaćeni kao ljudi u nevolji kojima treba pomoći", objašnjava Cucić.

"Prihvatni centri za migrante spremni za zimu"

Navodi da u Srbiji trenutno boravi oko 4.500 migranata.

"Oko 4.030 migranata se nalazi u našim centrima, oko 500 njih ne želi da uđe u Centar jer nastavljaju svoj put. Došlo je do porasta migranata u centrima jer im je otežan put zbog hladnoće", objašnjava komesar.

Navodi da ima dovoljno hrane u prihvatnim centrima.

"Uz ozbiljnu pomoć Evropske unije, mi smo sada potpuno spremni. Sad razmišljamo o sledećoj zimi, ova zima je bila rešena još u junu", rekao je Cucić.

Dodaje da migranti nemaju ustaljenu rutu, već se kreću, kako kaže, svuda.

"Prestali su da idu prema Bosni i Hercegovini jer je priroda uradila svoje, teško je preći i jednu i drugu reku. Obično idu preko Hrvatske, Mađarske a sada i preko Rumunije. Neki se vraćaju prema Grčkoj. Dakle, imaju raznoliki način na koji pokušavaju da se domognu, po njihovom mišljenju boljeg i obećanog života u nekoj od evropskih zemalja", navodi Cucić.

Dodaje da se mali broj migranata odlučuje da ostane u Srbiju, ali da postoji veliki broj ljudi koji čekaju da legalno uđu u Evropsku uniju.

"Nekoliko desetina migranata se opredelilo u ovom momentu da ostane u Srbiji. S druge strane postoji veliki broj ljudi, skoro 2.000 onih koji čekaju da legalno uđu u Evropsku uniju. Uključuju se u društveni život u onoj meri koliko im je to dozvoljeno. Žive kao sav normalan svet jer znaju da je pred njima još dve godine boravka u Srbiji", objašnjava Cucić.

"Ispitati slučaj o napadu u Aranđelovcu"

Osvrćući se na vest da je migrant u Aranđelovcu napao jednog meštanina i naneo mu teške telesne povrede lancima po glavi navodi da treba vest proveriti i ako se ispostavi kao tačna – reagovati.

"Od 2014. godine kroz Srbiju je prošlo preko 1,5 miliona migranata. Imamo situaciju da među tih 1,5 bukvalno nije bilo dva napada na domaće stanovništvo. Obično je situacija nažalost malo obrnuta. Svakako da vest treba proveriti i reagovati. Pretpostavljam da će iz MUP-a i Tužilaštva u momentu ako se vest ispostavi tačnom reagovati brzo. Smatram da migranti nisu opasnost", zaključio je Cucić.

Strateški partner se obavezao da će za tri godine godišnju proizvodnju od 40 miliona tona duplirati, a za šest godina povećati na 160 miliona tona i sačuvati 5.000 radnih mesta.

Ministar rudarstva i energetike Alkesandar Antić ocenio je da je ovo značajan dan za Srbiju, veliki dan za RTB Bor i čitavu istočnu Srbiju.

"Ovo će se odraziti na našu ekonomiju i celokupan razvoj. Mi smo za partnera dobili moćnu kinesku kompaniju koja se dokazala, koja posluje u 10 zemalja, koja ostvaruje rezultate i koja je garant da će se u Boru i Majdanpeku ostvarivati maksimalna proizvodnja i voditi računa o zaštiti na radu i ekologiju", rekao je Antić.

Podseća da je ugovor potpisan u Pekingu tokom posete predsednika Aleksandra Vučića Kini i da je nakon toga usledio danonoćni rad kako bi se ugovor zatvorio.

"Uveren sam da je ovo jedan od najboljih, ako ne i najbolji primer koji je Srbija prošla tokom privatizacije. Danas je na račun RTB-a uplaćeno 350 miliona dolara koji su bili na prelaznom računu. Kompanija 'Ciđin' je uplatila na račun RTB-a taj novac i postala vlasnik 63 odsto kapitala", navodi Antić.

Dugovi će biti isplaćeni 

Ministar kaže da će kineski investitor odmah isplatiti 200 miliona dugova RTB-a, što će biti značajno za čitav niz naših subjekata – javnih preduzeća i budžet RS.

"Očekujemo da 'Ciđin' brzo i efikasno krene da radi. Ugovor predviđa čitav niz poslovnih rezultata koje su u obavezi da sprovedu. Da u narednih šest godina investiraju milijardu i 260 miliona dolara. To su veliki iskoraci koji će uticati da postanu značajan segment naše privrede i da doprinesu rastu i razvoju. Ukoliko sve bude po planu i ostvare se sve procene – 200 do 250 hiljada tona katodnog bakra će se proizvoditi u borskom basenu i Srbiju će to staviti na treće mesto u svetu po proizvodnji bakra", rekao je Antić.

Kompanija će se, kaže, zvati "Ciđin Bor koper", a kasnije će u naziv biti uneta i reč "Srbija".

Najavljeno bolje poslovanje u svim aspektima

I za Džordža Fanga, izvršnog direktora i potpredsednika kineske kompanije, ovo je poseban dan.

"Ovo je veliki dan u istoriji naših odnosa. Zahvaljujemo se na prilici koju smo dobili od srpskog naroda i vlade, i kineskog naroda i vlade. I zahvaljujemo se na prilici da zajedno sa našom braćom i sestrama radimo za bolju budućnost. Svi znaju da je 'Ciđin' kompanija koja je na berzama u Hong Kongu i Šangaju. Trenutna tržišna vrednost je oko 12 milijardi američkih dolara. Jedna je od najvećih rudarskih kompanija u Kini, drugi najveći proizvođač bakra u Kini i najveći proizvođač cinka u Kini. Nadamo se i verujemo da ćemo poboljšati sve aspekte poslovanja u Boru", navodi Fang.

Dodaje da je Srbija lepa zemlja, bogata prirodnim resursima, prijateljski nastrojena i ima prijateljsku vladu.

"Veoma je dugo prijateljstvo između naših vlada, to je jedno čelično prijateljstvo. Osim toga Srbija je ključan faktor u novom putu svile predsednika Sija. Zajedno želimo da radimo vredno sa srpskom braćom i sestrom uz podršku srpske vlade i ministra Antića, uz podršku naša dva predsednika. Vidimo svetlu budućnost za našu kompaniju i proizvodnju bakra", zaključuje Fang.

Kineski ambasador u Srbiji Li Mančang se zahvalio ministru Antiću i kineskoj strani na velikom trudu da se projekat završi.

"Zahvaljujem se i predsedniku Vučiću koji je dao podršku ovom projektu, a posebna zahvalanost građanima Srbije koji veruju kineskoj kompaniji. Mislim da je ovo početak naše saradnje i očekujemo pomoć i podršku zaposlenih i Vlade Srbije koji su sa nama razgovarali o projektu. Između naše dve zemlje realizovano je dosta projekata i očekujem da ih bude još više", rekao je ambasador.

Putari intezivno intervenišu i posipaju so na kritičnim deonicama, ali jak mraz i niske temperature pretvaraju svaku iole vlažnu deonicu u led ili poledicu, napominje se u saopštenju.

Prema poslednjim informacijama Javnog preduzeća "Putevi Srbije", na naplatnim stanicama nema zadržavanja.

Podaci Uprave granične policije ukazuju da na putničkim terminalima naših graničnih prelaza trenutno nema zadržavanja dužih od 30 minuta.

Teretna motorna vozila na izlazu iz zemlje na graničnom prelazu Batrovci čekaju oko osam sati, na prelazu Šid oko pet sati, a na Horgošu oko dva sata.

Više od polovine ubijeno je u samo pet zemalja - Avganistanu, Siriji, Meksiku, Jemenu i Indiji, navedeno je u godišnjem izveštaju objavljenom u Berlinu.

Prema tim podacima, 15 novinara ubijeno je u Avganistanu, 11 u Siriji, devet u Meksiku, osam u Jemenu i šest u Indiji.

U izveštaju je navedeno i da je šest novinara stradalo u SAD, od kojih je četvoro poginulo u napadu na list Capital Gazette u Marilendu, preneo je Indeks.

Reporteri bez granica su naveli da se 348 novinara u svetu nalazi u zatvorima, najvećim delom u pet zemalja: Kini (60 novinara), Egiptu (38), Turskoj (33), Iranu (28) i Saudijskoj Arabiji (28).

U svetu su u poslednjih deset godina ubijena 702 novinara.

Novinari koji prate oružane sukobe u svetu bili su izloženi najvećem riziku, ali isto toliko ih je ubijeno i izvan oružanih sukoba, a u tim slučajevima krivci često znaju da će se izvući nekažnjeno, stoji u izveštaju.

Organizacija napominje kako u zemljama poput Kine, Egipta, Irana i Saudijske Arabije stalno smišljaju nove metode ugnjetavanja.

Građansko novinarstvo najviše trpi zbog tih metoda koje uključuju kontrolu interneta kako bi se kontrolisali blogeri i novinari koji objavljuju tekstove na internetu ili društvenim mrežama.

Kako je navedeno, u svetu je u protekloj godini bilo oteto 60 novinara, šest više u odnosu na prethodnu godinu.

Osim jednog slučaja, sve otmice dogodile su se u Siriji, Jemenu ili Iraku.

Reporteri bez granica pozvali su Ujedinjene nacije da uspostave funkciju posebnog izaslanika za zaštitu novinara.