"Donacija, koju je Ministarstvo unutrašnjih poslova dobilo od Direktorata, biće iskorišćena na najbolji mogući način i tamo gde je to građanima Srbije najvažnije i najpotrebnije, u oblasti traganja, zaštite i spasavanja. Ovim novcem biće nabavljena vatrogasna i spasilačka vozila, kao i vozila sa mobilnim dronovima za izviđanje terena u svim vremenskim uslovima", precizirao je Stefanović, po potpisivanju ugovora.

Ministar je naveo i da će deo donacije biti iskorišćen i za nabavku određenih resursa za Helikoptersku jedinicu MUP-a, koja je takođe važan segment u oblasti traganja, zaštite i spasavanja.

"Važno nam je da građani znaju da mogu potpuno da se oslone na Ministarstvo unutrašnjih poslova i sve druge državne organe i u najtežim trenucima, kao što su požari, poplave, zemljotresi i druge elementarne nepogode u kojima im životi mogu biti ugroženi. Za nas je izuzetno važno da nastavimo da investiramo u pripadnike policije, njihove obuke i opremanje, koje će im pomoći da budu što efikasniji u zaštiti i spasavanju života građana, ali i sopstvenih", naglasio je ministar.

Stefanović je istakao da MUP ima vrlo dobru saradnju sa Direktoratom, koja će u narednom periodu biti i unapređena, kako bi se postigao zajednički cilj – da je Republika Srbija prepoznata kao država koja može da izađe na kraj sa svim izazovima u oblasti vanrednih situacija.

Direktorka Direktorata za civilno vazduhoplovstvo Mirjana Čizmarov istakla je da je ponosna na saradnju koju ova institucija ima sa Ministarstvom unutrašnjih poslova na poslovima traganja i spasavanja u civilnom vazduhoplovstvu.

"Potpisivanje ovog ugovora predstavlja nastavak uspešne saradnje na ovom polju. Traganje i spasavanje u civilnom vazduhoplovstvu u Republici Srbiji na nivou je na kome su sve države članice Evropske unije i na to treba da budemo ponosni", rekla je Čizmarov.

Vranjanci su Novu godinu poslednji put javno, na gradskom trgu, čekali 2011. godine. Od pre dve godine, ušteda ima i humani karakter. Novac za proslavu usmerava se u Fond za lečenje dece od najtežih oblika bolest i, ove godine iznos je 500.000 dinara.

„Tih 500 hiljada ne znače previše zato što imamo veliki broj zahteva, ali će na neki način amortizovati možda neke predmete, jer je to jedini novac koji završi tamo gde je najpotrebniji. Komisija je vrlo rigorozna i ni jedan dinar nije otišao nekome, a da mu nije bio potreban", kaže dr Aleksandar Stajić, pomoćnik gradonačelnika za primarnu zdravstvenu zaštitu i javno zdravlje.

Petočlana komisija odlučuje ko će od dece, omladinaca ili starijih Vranjanaca, obolelih od najtežih bolesti dobiti novac. Ove godine na namenski račun Fonda uplaćeno je dva miliona dinara.

„Smatramo da je to pravilnija upotreba novca i da je to ispravniji način da se taj novac usmeri onima kojima je najpotrebniji. Grad ima neke planove oko organizacije posle Nove godine, da li će to biti srpska Nova godina ili obeležavanje Dana grada još uvek nije definisano", navodi Mića Mladenović, član Gradskog veća za turizam i ugostiteljstvo.

I građanima se ideja da pomognu bolesnoj deci dopada. Zbog štednje ili organizovanja letnjih manifestacija, organizovanog dočeka neće biti ni u ostalim opštinama Pčinjskog okruga. U Surdulici se od 2008. godine na trgu slavi srpska Nova godina.

Otvarajući savetovanje o učeničkim zadrugama u Osnovnoj školi "Kralj Aleksandar I", u Požarevcu, ministar prosvete Mladen Šarčević je istakao da su đačke zadruge višestruko korisne, jer su zasnovane na aktivnom učenju.

Kako je objasnio, raznovrsnošću programa koji nude i ostvaruju, nepresušni su izvori ideja i mogućnosti povezivanja nastavnih sadržaja sa praktičnom nastavom.

"Učeničke zadruge važan su deo obrazovno-vaspitnog rada u školama, kojima se razvijaju potencijali i radne navike učenika, razvija preduzetnička kompetencija i jača motivacija za proizvodnim i radnim procesima, samopouzdanje i svest o vlastitim interesovanjima i mogućnostima", rekao je Šarčević.

Prema njegovim rečima opredeljenost za buduće zanimanje, spoznaja sopstvenih sposobnosti i sklonosti samo su neki od zadataka koje ima učeničko zadrugarstvo u našim školama.

"U Srbiji ima mnogo dobrih ideja, poput srednjih škola koje rade softver, koje prave prehrambene i hemijske proizvode, koje pomažu društvenoj zajednici", zaključio je ministar.

U saopštenju je navedeno da se za napušteni objekat sumnja da je bio namenjen za izvršavanje teških krivičnih dela.

Policija je saopštila da je akciju sprovela u saradnji sa graničnom policijom, a da su u pretrazi terena učestvovali i policijski psi.

Eksploziv je pronađen u objektu koji je nekada služio kao restoran fabrike "Beranka", prenosi RTCG.

Na licu mesta se nalaze pripadnici policije koji čekaju da stignu službenici Direktorata za vanredne situacije.

Takođe je saopšteno da će specijalci izvući pronađeni eksploziv, koji će nakon obrade biti poslat u Forenzički centar radi veštačenja.

Kriminalistička obrada je, navodi se, u toku, a policijski službenici preduzimaju aktivnosti na identifikovanju lica koje su nabavila i sakrila eksploziv.

Prošle godine u Srbiji je ubijeno 26 žena, od početka ove godine njih čak 30 su bile žrtve nasilja. Prema podacima MUP-a, za prvih šest meseci ove godine nasilnicima je izrečeno 14.218 hitnih mera, od čega su 4.282 mere privremenog udaljenja iz zajedničkog boravka, dok je u 9.936 slučajeva izrečena mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja.

Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo je tokom prethodne tri godine sproveo projekat "Zaustavi-Zaštiti-Pomozi - Snažniji institucionalni odgovor na rodno zasnovano nasilje u AP Vojvodini", koji podržava Poverenički fond Ujedinjenih nacija za podršku akcijama eliminisanja nasilja prema ženama, a na završnoj konferenciji je pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković istakao je da je najznačajniji doprinos ovog projekta osnivanje sedam centara za žrtve seksualnog nasilja u sedam gradova u Vojvodini.

Centri su smešteni u opštim bolnicama u Subotici, Somboru, Zrenjaninu, Vršcu, Kikindi i Sremskoj Mitrovici, kao i Novom Sadu, na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine. Svi Centri opremljeni su neophodnom opremom, a oko 3.000 predstavnika zdravstvenog sektora, pružaoca psihosocijalne podrške, pravosuđa i policije, obučeni su o tome kako da postupaju sa žrtvama seksualnog nasilja.

Govoreći o činjenici da društvo generalno klizi u pravcu u kome ima mnogo više nasilja nego što je to bio pre slučaj, posebno kad se radi o sferi rodno zasnovanog nasilja, predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor istakao je da jedini odgovor na tu pojavu mora biti institucionalnog karaktera, kao i da današnja konferencija predstavlja institucionalni odgovor i korak dalje u stvaranju mreže podrške i pomoći žrtvama.

Zato je za rešenje ovog problema, kako je rekao Pastor, neophodan zajednički rad socijalnih i zdravstvenih ustanova, tužilaštva, policije i medija.

Ovakav model Centra za žrtve seksualnog nasilja jedinstven je i primenljiv, ne samo u Srbiji, nego i u regionu, jer stavlja žene, žrtve seksualnog, rodno zasnovanog nasilja u centar pažnje.

Od osnivanja Centara, pomoć i podršku zatražilo je 95 žena, žrtava seksualnog nasilja i uznemiravanja.

Odluka o novom suđenju doneta je nakon intervencije Apelacionog suda da se o njihovom ostanku u pritvoru ili oslobađanju ponovo odlučuje. Apelacioni sud je naložio preispitivanje odluke o pritvoru jer nije bilo dovoljno dokaza za njihovo zadržavanje.

Advokat Miro Delević je rekao da nije jasno kako su okrivljeni mogli i dalje da ostanu u pritvoru, dok je advokat Dejan Vasić naveo da ponašanje specijalnog tužilaštva predstavlja pravu pravosudnu sramotu.

"Oni svoj zahtev niti su dopunili, niti su postupili po nalogu koji je Apelacioni sud dao. Specijalni tužilac je danas u sali usmeno eventualno nešto malo dopunio taj svoj zahtev i ostao pri starom koji je Apelacioni sud sam rekao da nije pravosnažan", rekao je Vasić.

Advokat Negovan Šaranović rekao je ranije da poništajem prestaju sve pravne posledice akta koji je donet.

"Na osnovu te kvalifikacije okrivljeni treba da budu pušteni na slobodu i nalaze se trenutno u protivpravnom pritvoru", ukazao je Šaranović.

Nedeljko Spasojević, Dragiša Marković i Marko Rošić uhapšeni su prošlog meseca u policijskoj akciji u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Tužilac Šućri Sulja rekao je ranije da tužilaštvo u ovom slučaju ima još osumnjičenih i da se za njima traga.

Odluku o tom imenovanju doneo je predsednik Mehanizma za krivične sudove u Hagu Teodor Meron.

Naime, kako se navodi u odluci dostavljenoj medijima iz Haga, turskom sudiji Ajdinu Sefa Akaju Savet Bezbednosti u junu ove godine nije produžio mandat u Mehanizmu.

Sudija Akaj je 12. juna doneo odluku da se slučaj protiv Jojića i Radete optuženih za nepoštovanje suda (zastrašivanje svedoka u slučaju protiv Vojislava Šešelja) preda srpskom pravosuđu, ali ju je prošle sedmice Žalbeno veće Mehanizma vratilo na ponovno odlučivanje.

Ovu odluku je žalbeno veće, kojim presedava Meron, donelo po žalbi koju je podneo "amikus kurije" (prijatelja suda, u ovom slučaju tužilaštva) imajući u vidu da je prvi put u žalbi pomenuta neophodna zaštita svedoka u postupku.

Veće je ukazalo da je "amikus kurije" propustio da se u izjašnjenju pred sudijom, koji je doneo prvostepenu odluku o predaji ovog predmeta srpskom pravosuđu, osvrne na bezbednost, zaštitu i mogućnost pojavljivanja svedoka koji bi trebalo da svedoče u tom postupku.

U interesu je pravde da se, kako se navodi u odluci, ovo pitanje ponovo razmotri i proveri da li predmet treba da se preda srpskom pravosuđu.

Zbog toga je veće naložilo sudiji pojedincu da zatraži izjašnjenje od "amikus kurije" i Srbije, a po potrebi i od Jedinice za zaštitu svedoka.

Kineski sudija odlučuje 

Novu odluku da li će Mehanizam o predati predmet Srbiji u nadležnost treba da donese kineski sudija Liu.

Radeta i Jojić optuženi su za nepoštovanja suda, odnosno, da su navodno zastrašivali, pretili i nudili mito svedocima u slučaju protiv predsednika SRS Vojislava Šešelja.

Sudija Akaj je 12. juna bio naložio da se što pre je moguće slučaj prosledi kancelariji tužilaštva u Srbiji kao i sve informacije od značaja u vezi ovog slučaja, uz optužnicu i materijal koji podržava optužnicu.

Akaj je u toj svojoj odluci, između ostalog, naveo da je ovo krivično delo počinjeno u Srbiji, a da je Srbija navela da ima nadležnost te da je voljna i adekvatno pripremljena da prihvati ovaj slučaj za suđenje, uz obezbeđivanje svih procedualnih garancija za fer suđenje kao i da su optuženi spremni da se pojave pred sudom u Srbiji.

Haško tužilaštvo se tome usprotivilo tvrdeći da Vjerica Radeta i Petar Jojić, kao poslanici Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini uživaju imunitet od krivičnog gonjenja.

Srbija je 2015. godine odbila da uhapsi i izruči Jojića i Radetu Haškom tribunalu pošto su srpski pravosudni organi konstatovali da nema uslova za njihovo izručenje, jer ni statut Saveta bezbenosti Ujedinjenih nacija o radu Tribunala, kao ni srpski Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom ne predviđaju krivično delo za koje se terete.

Nakon što je slučaj iz Haškog tribunala po njegovom zatvaranju 31. novembra 2017. prešao u Mehanizam, sudije tog suda su zaključile da je u interesu pravde i ekspeditivnosti da se ovaj slučaj prebaci državi na čijoj je teritoriji izvršeno krivično delo - a to je Srbija.

Nakon toga sudija pojedinac je zadužen za koordiniranje predmeta i konkretne odluke.

Dačić je naglasio da je veoma važno da se vidi kakav stav članice Saveta imaju zbog kršenja Rezolucije 1244, kao i da se osudi potez Prištine, koja je formirala vojsku Kosova.

"Mislim da će se to i desiti na današnjoj sednici SB, ali imajući u vidu političke stavove pojedinih članica saveta, teško je očekivati da će biti doneta odluka o ukidanju vojske Kosova", rekao je Dačić novinarima u sedištu SPS-a.

Upitan da li će Srbija zvanično zahtevati od UN da naloži da se rasformira vojska Kosova, Dačić je naglasio da Srbija traži da se poštuje Rezolucija 1244 u kojoj, kaže, jasno piše da se OVK demilitarizuje i da je Kfor jedina oružana formacija na KiM.

"Jel' doneta neka nova rezolucija, nije, jel' može da se donese, ne može, jel' može Rezolucija 1244 da se ukine, ne može. Da li UN poštuju svoj dokument? To je naš stav", rekao je ministar.

Dačić je izrazio sumnju da će biti doneta odluka o ukidanju vojske Kosova jer je, kaže, odavno poznato da neke velike sile ne poštuju dovoljno politiku multilateralizma, već više naginju unilateralizmu.

Maja Gojković je poručila da je ta fabrika dobar primer privatizacije iz 2004. godine, kao i da ima veliki značaj za Srbiju, jer je najveći proizvođač keramike.

Kako je navela, ta fabrika je našla svoje tržište i izvan granica Srbije i to ne samo u regionu – BiH, Crnoj Gori i Makedoniji, već se nalaze i na veoma konkuretnim tržištima, poput Italije, gde su se ove godine sa svojim dobrim dizajniranim i modernim proizvodima predstavili na Sajmu u Bolonji zahtevnom tržištu Evropske unije.

"Veliko mi je zadovoljstvo što u ovoj fabrici radi 300 ljudi, kao i 60 u Koceljevi i da imaju interes da ulažu u izgradnju nove fabrike", rekla je Gojković i dodala da će sledeća godina biti posvećena izradi projektne dokumentacije, dok će 2020. godine početi gradnja novog pogona.

Jedna od prednosti je da se u "Zorka Keramika" koristi domaća glina, kaže Gojković i dodaje da je to prednost fabrika u Srbiji u odnosu na neke u okruženju koje uvoze glinu čak i iz Ukrajine.

"Drago mi je što sam ovde, što sam videla da postoji jedna dobra, moderna fabrika, koja nema problema sa izvozom, da izvozi čak 50 odsto, da imaju interes da ostanu ovde, da dalje razvijaju proizvodne kapacitete, da će ljudi moći da nalaze nova radna mesta i to pokazuje da je Srbija ekonomski napravila velike pomake", rekla je Gojković.

Srbija veliki potencijal za izvoz 

Dodala je da će ove godine u Srbiji rast BDP-a iznositi 4,5 odsto, te da usvojeni budžet ima mnogo više razvojnih investicija, kao što su izgradnja puteva i železnice, što sve doprinosi dolasku stranih investicija. 

Predsednica Skupštine kaže i da je Srbija dobro mesto za ulaganje, što pokazuje 10 odsto više stranih investicija ove godine u odnosu na prošlu i dodala da će na kraju ove godine u Srbiji biti preko tri milijarde evra u investicijama.

"Srbija nudi dobro poslovno okruženje, veliki potencijali za izvoz, za koje Srbija ima prednost u odnosu na neke druge zemlje zbog naših dobrih međunarodnih sporazuma", navela je predsednica parlamenta.

Kaže i da je sa domaćinima razgovarala o problemima i kako ih savladati u budućnosti i dodala da su to problemi koji nisu specifični samo za Srbiju, ali da se mora razmišljati i o ceni gasa, struje i kako te probleme savladati.

"Razgovarali smo o projektima izgradnje gasovoda ka fabrici koja se nalazi u Koceljevu, sve je to na duge staze, ali dobro je da postoje projekti koji mogu da savladaju čak i te teškoće", kaže Gojković.

Jedan od suvlasnika austrijskog konzorcijuma Mrkos Bogdanović objasnio je da "Zorka Keramika" planira da u novom pogonu zaposli 100 ljudi, da će projektna dokumentacija da se radi naredne godine, a izgradnja će započeti 2020, te da će trajati godinu i po dana. 

"Zorka Keramika" je najveći proizvođač keramičkih pločica u Srbiji, koja proizvodi četiri miliona i 200.000 kvadratnih metara i trenutno zapošljava 300 radnika.

Fabriku u Šapcu, kao i fabriku opekarskih proizvoda "Zorka Opeka" u Koceljevi, koja zapošljava 60 radnika, 2004. godine kupio je austrijski konzorcijum u okviru privatizacije industrijskog kompleksa "Zorka Šabac".

Dok ne budu ispunjeni svi oni izborni uslovi oko kojih se cela opozicija u petak složila u Srbiji više neće biti izbora ni na jednom nivou, saopšteno je posle konferencije SZS u Guči.

"Iako su režimski mediji pisali da planiramo da razbijamo glasačke kutije, to se neće desiti. Upravo se borimo protiv nasilja i za regularan izborni proces. Mi se nismo uplašili ni batinaša ni hapšenja", poručili su.

Preko 100 hrabrih ljudi koji su prihvatili da budu čuvari kutija kontrolisaće do kraja i isteraćemo na čistac sve što su radili - od paralelnih spiskova, fotografisanja glasačkih listića, gašenja lampi, pretnji i drugih neregularnosti, navodi se u saopštenju i podvlači da u takvim uslovima izbora više ne može biti.

Odluka Predsedništva SZS je da se nastavi borba za fer izborne uslove i da se nastavi podrška protestima koji se nastavljaaju u subotu u Beogradu, rečeno je na vanrednoj konferenciji za novinare.

"Nasilje nikome nije donelo dobro, pa neće ni u Srbiji. Iskoristićemo sve zakonske mogućnosti da se tome stane na put, fizičkom, verbalnom i političkom nasilju, ali u zakonskim okvirima", rekla je Obradovićeva na konferenciji za novinare u sedištu SNS-a.

Ona je podsetila da je sve počelo nekoliko dana pre izbornog dana, pokazivanjem navodnih lažnih prijava za doseljivanje u opštine Lučani, a na dan izbora lider pokret Dveri Boško Obradović je "tvitovao" imena, prezimena i adrese ljudi sa navodima da su lažni.

"Naš kandidat Danijela Luković je napadnuta, verbalno vređana i uznemiravana, Stefana Kuzmanovića koji je čekao da glasa su napali. Dogodio se napad na novinara, kolegu iz Pančeva. Na njega su nasrnuli i ima policijska beleška. Napad na Dijanu Hrkalović je nešto što je kulminacija tog dana", rekla je ona.

Obradovićeva je pozvala opozicione političarke da se ograde od nasilja nad ženama i takve vrste ponašanja svojih lidera.

"Dok to ne čujem ne želim da verujem da se te političarke bore protiv nasilja nad žena", rekla je Marija Obradović.

"Sve nepravilnosti o kojima je Crta govorila ne mislim da značajno mogu da promene rezultat i nisu u obimu da zahtevaju hitnu reakciju. To je sve deo izbornog procesa", rekla je Obradovićeva.

Članica Predsedništva SNS-a Biljana Poović Ivković, poručila je da se opozicioni lideri posle debakla u Lučanima utrkuju u lažima i napadima, i nastavljaju sa nasiljem, izmišljotinama i omalovažavanjem žene, te da su se u ovom slučaju ustremili na državnu sekretarku MUP-a Srbije Dijanu Hrkalović.

Popović Ivkovićeva u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima navodi da "sklepana opozicija" bez ideja "jedino što ume je da poturi laž, jer licemeri poput Jeremića, Đilasa i Obradovića svoju nesposobnost i politički fijasko moraju nečim da opravdaju".

Popović kaže da, u trenutku kada su odnosi između izvršne vlasti i medija opterećeni brojnim sukobima, ne želi da učestvuje u procesima "koji bi mogli da budu protumačeni kao stvaranje pritiska na medije od strane vlasti".

"Tokom političke karijere uvek sam se zalagao za to da mediji rade slobodno i da se novinari osećaju bezbedno, smatrajući to jednom od fundmentalnih vrednosti svakog demokratskog društva", navodi Popović.

Naglasio je da je to je vrednost kojoj je "sasvim sigurno, kroz izgradnju institucija sistema koji će garantovati takav status medijima i novinarima" težio i sada kao član Vlade Srbije.

U pravnom smislu, kako je rekao, prekid postupaka protiv KRIK-a znači da se njegove tužbe stavljaju van snage dok se nalazi na državnoj funkciji, ali dodaje da će svoje pravo na istinu i zaštitu svog ugleda ostvariti kao fizičko lice nakon prestanka funkcije ministra.

Državni sekretar Biljana Popović Ivković je naglasila da će se Mreža žena u policiji snažno boriti i protiv verbalnog i fizičkog nasilja, koje se u poslednje vreme kontinuirano sprovodi u našem društvu.

"Pretnjama i uvredama, nažalost, pojedini političari i nosioci nekih funkcija, šalju poruku nasilnicima da slobodno mogu da tuku i maltretiraju svoje najbliže. Valjda misle da su tako veći muškarci, a u stvari su kukavice. Za razliku od njih, naša poruka je da su žene stub ovog društva, stub porodice i ubuduće ćemo još intenzivnije insistirati na rodnoj ravnopravnosti, toleranciji i razumevanju", istakla je Popović Ivkovićeva.

Ona je podvukla da će svi oni koji podignu ruku na ženu, izlože je fizičkim i verbalnim napadima, biti sankcionisani u skladu sa zakonom.

"Moramo se svi snažno boriti protiv nasilja u našem društvu. Svako nasilje rađa novo nasilje, bilo ono verbalno ili fizičko", zaključila je Popović Ivkovićeva.

Direktor policije Vladimir Rebić ocenio je da osnivanje mreže predstavlja veliki korak u poštovanju politike jednakih mogućnosti, sa težnjom umanjenja stereotipa i predrasuda da žene nisu sposobne da obavljaju određene poslove.

"Mi i na ovaj način pokazujemo da poštujemo ljudska prava, pre svega pravo na jednakost. Podsetio bih da je poslednjih godina učinjen značajan napredak kada je u pitanju zastupljenost žena u policiji, ali smatram da taj broj još nije dovoljan, jer u Ministarstvu unutrašnjih poslova žene trenutno čine oko četvrtinu svih zaposlenih" rekao je Rebić.

Šef kancelarije švedske policije u Beogradu Maks Luteman istakao je da iskustva Švedske potvrđuju da su efikasnije one organizacije koje imaju jednak broj zaposlenih muškaraca i žena.

"Osnivanjem Mreže žena u policiji Republike Srbije napravljen je veliki korak ka rodnoj ravnopravnosti, a primer Švedske pokazuje da je takva mreža dovela do povećanje broj zaposlenih žena u policiji i na rukovodećim mestima", rekao je Luteman.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković istakla je da je Ministarstvo unutrašnjih poslova jedna od retkih institucija koja stoprocentno postupa po svim preporukama Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

"Uverena sam da će i ova mreža doprineti unapređenju položaja žena i sagledavanju njihove uloge, jer današnji bezbednosni izazovi, rizici i pretnje sa kojima se naša država suočava ne daju nam za pravo da se odreknemo bilo kog člana ili članice našeg društva i da ne iskoristimo potencijalne svih", rekla je Jankovićeva.

Ona je dodala da prema poslednjem istraživanju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti građani policiju prepoznaju kao nekoga kome pored, institucije Poverenika, najviše veruju kada je reč o zaštiti od diskriminacije.

Iz kancelarije Tereze Mej poručuju da će ona o tome govoriti danas popodne poslanicima u donjem domu parlamenta.

"Još jedan referendum milionima koji veruju u demokratiju pokazao bi da demokratije nema", preneli su iz kancelarije stav premijerke.

Očekuje se da će ona reći i da bi takvo izjašnjavanje samo pogoršalo podele u zemlji umesto da ih izleči, preneo je AP.

Međutim, veliki broj političara veruje da bi novi referendum mogao da bude jedini način da se prekine politička pat pozicija oko Bregzita.

Vlada britanske premijerke Tereze Mej i EU dogovorile su sporazum o izlasku Velike Britanije iz evropskog bloka prošlog meseca, ali je Mejova odložila glasanje o njemu u parlamentu prošle sedmice kada je postalo jasnokod EU pokušala da izbori izmene kako bi sporazum prihvatili poslanici koji su protiv njega, ali je eropski blok to odbio na samitu u Briselu.

Njen autoritet je bio poljuljan nakon što je u sredu više od trećine poslanika Konzervativne stranke glasalo protiv nje.

Mej kaže da još planira da kod EU izbori neke izmene kako bi umirila poslanike, posebno u vezi sa "bekstopom", odnosno garancijama da će granica između Irske i Severne Irske ostati otvorena.

Zvaničnici EU insistiraju da se o izlaznom sporazumu sa Britanijom ne može ponovo pregovarati, ali iz kancelarije Tereze Mej navode da pregovarači obe strane još razgovaraju o potencijalnim pojašnjenjima sporazuma.

Portparol Evropske komisije Margaritis Šinas izjavio je danas da u u ovoj fazi nisu predviđeni nikakvi daljnji sastanci sa Velikom Britanijom.

Uz planirani odlazak Britanije iz evropskog bloka 29. marta ostaje najsano da li će ona otići sporazumno ili bez sporazuma, što bi moglo da ima haotične posledice na britanske luke, avione i nedostatak ključnih proizvoda.

Povodom trećeg sastanka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje između EU i Kosova u Evropskom savetu napominju da je SSP u osnovi odnosa EU i Kosova i da Prištini nudi "mogućnost održivog napretka i približavanja Uniji u skladu sa evropskom perspektivom regiona i stvara mogućnost za trgovinu i investicije".

"EU naglašava važnost nastavka i efikasne primene SSP-a, kao i drugih ugovornih obaveza uključujući oblasti trgovine i carina. EU duboko žali zbog jednostrane odluke vlasti da poveća tarife na uvoz iz Srbije i BiH kao i na uspostavljanju necarinskih barijera i insistira na njihovom hitnom ukidanju", navodi se u saopštenju Saveta EU.

U Savetu EU naglašavaju da uvođenje tarifa šteti ekonomskim interesima Kosova i njegovih građana kao i da smanjuje protok trgovine i privlačnosti Kosova kao mesta za poslovanje i investicije.

"Sve prepreke u oblasti trgovine moraju biti rešavane u okvirima odgovarajućih foruma i mehanizama, uz konstruktivno učešće svih zainteresovanih strana i u duhu regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa", navode u Savetu.

"Bez odlaganja primeniti sve dogovore" 

EU u svom saopštenju nakom trećeg Saveta za primenu Sporazuma o stablizaciji i pridruživanju sa Kosovom održanog u Briselu podvlači važnost kontinuiranog zalaganja Kosova u okviru dijaloga Beograda i Prištine i ubrzanja i intenziviranja rada na pravno obavezujućem sporazumu u cilju sveobuhvatne normalizacije između Beograda i Prištine.

"Svi dogovori iz dijaloga moraju u potpunosti biti primenjeni bez daljih odlaganja, pogotovo sporazum iz 2015. godine o formiranju Zajednice srpskih opština", stoji u saopštenju Saveta.

U Savetu EU navode da se tokom sastanka sa prištinskim zvaničnicima razgovaralo i o reformskim prioritetima u oblasti vladavine prava, poštovanja osnovnih prava, reforme javne administracije, ekonomskom razvoju kao i o obrazovanju i zapošljavanju.

Na sastanku je prepoznat napredak u primeni evropske reformske agende, a Priština pozvana na brzu primenu vanrednih mera.

Kada je vizna liberalizacija u pitanju, navodi se da je na Savetu EU i Evropskom parlamentu da razmotre izveštaj Evropske komisije o ispunjenosti preostalih uslova za to.

Prethodno je otkazana zajednička konferencija za medija visoke predstavnice EU Federike Mogerini i kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, iako je bila predviđena, a iz EU su naveli da će izdati saopštenje o sastanku.

Ivica Dačić je naveo da je SPS negde samostalno, negde u koaliciji sa Jedinstvenom Srbijom, postigao izvanredne rezultate u Kladovu, gde su osvojili blizu 30 odsto glasova.

U Kuli i Doljevcu SPS je, kaže Dačić, osvojila oko 12 odsto, a u Lučanima 10 odsto glasova.

"To je još jedna potvrda ispravnosti politike koju vodimo i potvrda jačine poverenja koju naša koalicija SPS-JS uživa među građanima. Nesporno je da je SPS druga stranka po snazi u Srbiji, a da ja naša koalicija sa JS veoma vitalna i da najduže opstaje na našoj političkoj sceni", rekao je lider SPS-a novinarima u sedištu stranke pred početak sednice Glavnog odbora.

Dačić je zahvalio građanima koji su glasali za SPS i čestitao SNS-u i Aleksandru Vučiću na pobedi u četiri opštine.

Dačić je najavio da će se na desetom Kongresu Socijalističke partije Srbije, zakazanom za subotu 22. decembar, birati predsednik partije, članovi Glavnog odbora, Statutarne i Nadzorne komisije.

Saša Janković je saopštio da se povlači "jer neće da deli ljude koji svi podjednako žele da uklone opasan i kriminalizovan režim" koji nam je, tvrdi, "oteo državu".

"Srbija je naša zajednička domovina i ja neću biti prepreka najbitnijem cilju. Takođe, hoću da budem kristalno jasan: smatram da zamena jedne greške drugom, makar i manjom, ne donosi prave promene. To je rađeno proteklih 30 godina i rezultate toga danas živimo. Osećaj odgovornosti i iskrenosti mi nalažu da u tome ne učestvujem", naveo je Janković u izjavi objavljenoj na Tviteru. 

Smatra da do bolje Srbije vode političke ideje PSG-a i Građanskog bloka 381, ali i ističe da oseća krivicu zbog nedostatka rezultata.

"Što naš program, vrednosti i drugačiji način shvatanja politike, uprkos ogromnom radu i žrtvama sjajnih ljudi oko mene, ne dobijaju zamah već Srbija opet kreće u krug", naveo je Janković. 

Kaže da je teško biti trezven i racionalan "u vremenu u kom su pogažene sve ljudske vrednosti  građanskog društva".

"Još je teže izgledati normalno u srpskoj politici, u kojoj ništa nije onako kako izgleda da jeste. Nemam dilemu da li su ciljevi koje smo postavili vredni borbe i nastaviću je kao običan član Pokreta slobodnih građana i na druge načine", zaključio je Janković.

Učesnici današnje konferenciji primećuju da je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker jedan od poslednjih Evropljana koji ima direktan kontakt sa takozvanim očevima evopske ideje koju su imali jasnu sliku o značaju jake Evropske unije.

Bivša ministarka spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić rekla je da mladi u regionu i Evropi nisu svesni značaja Evropske unije, niti pokazaju interes za tokove u samoj Evropi.

"Bivši savetnik američkog predsednika Donalda Trampa Stiv Benon stvara političku internacionalu desnice na evropskom kontinentu, dok se mi i dalje podsmevamo malim strankama ekstremne desnice", ističe Pusić.

Ocenjeno je i da će desnica uzeti veliki broj mesta u sledećem sazivu Evropskog parlamenta, a da, kako kaže Pusić nije pronađen adekvatan način da se mladima objasni zašto su naredni izbori za Evropski parlament važni i opasni.

Za Boška Jakšića, koji je citirao francuskog predsednika Emanuela Makrona da je EU u građanskom ratu – reč je o ratu između liberalizma i protivnika liberalizma u Evropi. 

"Svedoci smo diskreditovanja temeljnih vrednosti EU i to jasno vidimo na primeru Poljske i Mađarske", napominje Jakšić, koji ocenjuje da je rast populističke politike u Evropi i dalje visok i zasnovan na temeljima finansijske krize iz 2008. godine i migrantske krize. 

"Autoritarizam i populizam koji je sve vidljiviji u EU je prihvatljiv za lidere u državama na Zapadnom Balkanu", kaže Jakšić. 

Posle izbora za EP novu politika ka Zapadnom Balkanu 

Kada je reč o integraciji Zapadnog Balkana u EU, ocenjeno je da će nakon izbora za Evropski parlament Brisel uspostaviti novu politiku ka Zapadnom Balkanu koja će biti pre svega zasnovana na kritikama.

Natan Albahari iz ISAC fonda u Srbiji smatra da će države u regionu morati da ispune sve kriterijume, pored onih političkih kao što su dijalog između Beograda i Prištine ili makedonsko-grčkog spora. 

Vesna Pusić smatra da prilagođavanje spoljne politike zemalja Zapadnog Balkana sa spoljnom politikom EU treba da bude jedan od poslednjih zadataka na evropskom putu, dok su vladavina prava i reforme institucija prioriteti jer, kako kaže, "to je ono što zapravo direktno utiče na građane". 

Milorad Pupovac smatra da su i EU i Zapadni Balkan deo iste vremenske matrice istorijskog revizionizma i zaključuje da je problem u tome što više nije reč o populizmu na tlu Evrope, već u pojavi određenih oblika nacionalnizma, fašizma, pa čak i nacizma. 

Sa druge strane, profesor Dragoljub Mićunović ima optimističnija predviđanja i ukazuje da će demokratske vrednosti preživeti ovaj istorijski trenutak. 

Smatra da je demokratski deficit problem društva koja nisu imala dovoljno vremena da izgrade demokratske institucije. 

Profesorka na Pravnom fakultetu u Tirani Eralda Kani smatra da su stabilne institucije ključ za stabilnu demokratiju i vođenje kontinuirane politike, ali da je na Zapadnom Balkanu i dalje aktuelna politika koja pre svega brani privatne interese umesto javnih.