Tom odlukom Ustavni sud je utvrdio da je došlo do "povrede procesnopravnog aspekta prava na život iz Ustava" pa je naložio srpskom tužilaštvu da "preduzme sve mere kako bi se pretkrivični postupak u tom slučaju okončao u najkraćem roku", ali tužilaštvo do danas nije otvorilo istragu, već je slučaj i dalje u predistražnoj fazi.

Država je, međutim, ispunila drugi deo naloga iz iste odluke Ustavnog suda i porodicama isplatila po 5.000 evra zbog neefikasne i nedelotvrone istrage.

Jedan od punomoćnika porodica gardista advokat Predrag Savić rekao je za Tanjug da je predstavka protiv države Srbije Evropskom sudu podneta zbog kršenja prava na život koje je garantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i Ustavom Srbije, a zbog neizvršenja odluke Ustavnog suda u delu koji se odnosi na sprovođenje efikasne i delotvorne istrage.

"Od Evropskog suda smo tražili da utvrdi povredu Konvencije i da naloži državi da sprovede delotvornu istragu", precizirao je Savić.

Ukazao je da su porodice ubijenih gardista već isrpele sva pravna sredstva u domaćem sistemu, te da je poslednja instanca sud u Strazburu.

Očekuje da će se Evropski sud proglasiti nadležnim za taj slučaj i usvojiti predstavku.

Pretkrivični postupak protiv N.N. lica pokrenut je 2008. godine, nakon što je veštačenjem FBI-ja stavljena tačka na višegodišnje spekulacije da li su gardisti ubijeni ili su se poubijali međusobno 5. oktobra 2004. godine.

Odmah nakon pucnjave, Vojska je izdala saopštenje da je Milovanović pucao na Jakovljevića i zatim izvršio samoubistvo, a potom je vojno pravosuđe tvrdilo obrnuto - da je Jakovljević ubio Milovanovića i izvršio samoubistvo.

Zbog sumnje u profesionalnost rada vojnih pravosudnih organa, Savet ministara SCG i Vrhovni savet odbrane formirali su nezavisnu komisiju koja je došla do zaključka da je na gardiste pucala treća osoba.

Izveštaj nezavisne komisije 2008. godine su potvrdili i forenzičari američkog Federalnog istražnog biroa (FBI-ja).

Borelj je apelovao na reformu vladavine prava, ekonomskog razvoja i dobrog upravljanja na Kosovu.

"Kao što znate, Evropska unija i njene države članice čvrsto veruju da je nastavak razgovora o dijalogu neophodan i hitan i da će zahtevati potpuno ukidanje takse. Kao što smo ponovili, takođe očekujemo da će Srbija dati svoj udeo da ponovo pokrene proces", napisao je Borelj u pismu Kurtiju, pozivajući se na Kurtijevu najavu delimičnog ukidanja takse.

"Potrebno nam je potpuno ukidanje takse. U tom kontekstu, u potpunosti se slažem sa vama da raniji sporazumi i neispunjene obaveze moraju u potpunosti da budu sprovedeni", poručio je Borelj.

Prema njegovim rečima, Beograd i Priština moraju da ispune svoje obaveze u primeni tih sporazuma.

"U svom pismu ste pomenuli mehanizme nadgledanja i sankcionisanja: Evropska unija je od početka dijaloga uspostavila konkretne i sveobuhvatne mehanizme kako bi obe strane osigurale pridržavanja svojih obaveza u postojećim i budućim sporazumima", napisao je Borelj, a prenose mediji u Prištini.

Borelj predlaže Lajčaka za specijalnog izaslanika EU za dijalog

Komesar EU je obavestio Kurtija da je predložio Miroslava Lajčaka za specijalnog izaslanika EU, rekavši da se nada da će što pre početi sa radom.

"Usled našeg nedavnog telefonskog razgovora, želeo bih da potvrdim da sam već zvanično predložio državama članicama imenovanje Miroslava Lajčaka, za specijalnog predstavnika EU za dijalog i Zapadni Balkan, da mi pomogne kao EU posrednik.

Nadam se da će uskoro moći da počne sa radom. Sa svoje strane obećavam da ću ostati tesno uključen u ovaj proces i dati sve od sebe da ga brzo i efikasno pokrenem napred. I Kosovo i Srbija, širi region i sama EU na kraju imaće koristi od pozitivnog ishoda", zaključio je Borelj. 

Policija je potvrdila da je došlo do "incidenta" u kome je učestvovala 32-godišnja Meningova u pritvorskom centru u Virdžiniji, gde se nalazi od maja prošle godine, preneo je Bi-Bi-Si.

Meninigova je osuđena zbog nepoštovanja suda, pošto je odbila da svedoči pre istrage o Vikiliksu.

Trebalo da se pojavi sutra pred sudom u Aleksandriji u američkoj državi Virdžinija.

Endi Stepanijan, portparol pravnog tima Meningove, rekao je da ona nastavlja da odbija da "učestvuje u tajnom postupku velike porote za koji smatra da je veoma podložan zlostavljanju".

"Današnji postupci svedoče o snazi njenih ubeđenja, kao i o ogromnoj šteti koju i dalje trpi zbog svog 'građanskog zatvora'", rekao je Stepanijan.

Meningova je 2013. proglašena krivom za špijunažu zbog odavanja tajnih vojnih dosijea Vikiliksu, ali je njenu kaznu 2017. godine smanjio tadašnji američki predsednik Barak Obama.

Ona je odbila da odgovori na dodatna pitanja o Vikiliksu, jer je navela da je već svedočila tokom suđenja 2013. godine.

Nebojša Stefanović je ponovio spremnost Srbije da adekvatno reaguje na sva pomeranja migracionih tokova koja mogu uslediti u narednom periodu.

"Naše službe analiziraju kretanja migranata u saradnji sa partnerskim službama na migracionoj ruti, svakodnevno se razmenjuju informacije i za svaki mogući scenario postoji adekvatan plan za reagovanje uz, naravno, postojanje humanog pristupa prema migrantima", istakao je Stefanović.

Stefanović i Fabrici su se složili da samo zajedničko delovanje i stalna komunikacija mogu dovesti do pronalaženja rešenja za pitanje iregularnih migracija, saopštio je MUP.

Ministar Stefanović je upoznao Fabricija sa aktivnostima koje Srbija sprovodi u cilju sprečavanja širenja virusa COVID-19 u skladu sa preporukama epidemiologa i Svetske zdravstvene organizacije.

Pentagon je saopštio da je pogođeno ukupno pet meta na jugu Iraka oko kojih su smeštena skladišta projektila u čijim su eksplozijama, u sredu, ubijena trojica vojnika: dva Amerikanca i Britanac.

Vazdušne napade, sa zemlje, podržavali su britanski vojnici, navodi Pentagon.

Mete napada su skladišta projektila kakvi su navodno upotrebljeni u napadu na Amerikance i Britance, ali za sada nema informacija o eventualnim žrtvama na strani proiranskih milicija.

Irački izvori navode da je u napadima bilo ranjenih i mrtvih pripadnika milicija.  

Američki ministar odbrane, Mark Esper, nešto ranije je za napade na vojnike iz SAD i Britanije optužio proiranske snage i najavio mogućnost vojnog odgovora.

"Da budem jasan, SAD neće tolerisati napade na naše ljudstvo ili na interese naših saveznika", rekao je Esper.

Neimenovani zvaničnik ministarstva odbrane je Njujork tajmsu rekao da su ti napadi smišljeni kako bi odvratili proiranske snage od daljih akcija, ali bez širenja sukoba.

SAD i Iran su se krajem prošle godine našli na ivici otvorenog rata, pošto je u napadu američkih dronova u Bagdadu ubijen iranski nacionalni heroj i komandant specijalnih snaga Revolucionarne garde, general Kasem Solejmani.

Dan kasnije, u trenutku dok je telo iranskog generala spuštano u grobnicu, Iranci su na baze odakle su poleteli dronovi ispalili salvu balističkih projektila. Predsednik SAD Donald Tramp je, odmah posle napada, izjavio da u eksplozijama nije bilo povređenih američkih vojnika, ali se nekoliko nedelja kasnije ispostavilo da je u bolnicama završilo više od 100 Amerikanaca.

1572. - Umro Petar Hektorović, književnik
(Hvar, 10. 1487 - Hvar, 13. 03. 1572)

1781. - Engleski astronom Vilijam Heršel otkrio sedmu planetu Sunčevog sistema - Uran

1816. - Rođen Đorđe Maletić, književnik, pozorišni i književni kritičar, profesor Liceja u Beogradu, akademik
(Jasenovo, 13. 03. 1816 - Beograd, 13. 01. 1888)

1830. - Rođen Paul Hajze, nemački književnik, nobelovac
(Berlin, 13. 03. 1830 - Minhen, 02. 04. 1914)

1848. - Počela revolucija u Austrijskoj carevini

1855. - Umro Dimitrije Avramović, slikar i književnik
(Sv.Ivan Šajkaški, 27. 03. 1815 - Novi Sad, 13. 03. 1855)

1855. - Izgrađen železnički most na Nijagari između SAD i Kanade

1855. - Rođen Persival Lovel, američki industrijalac, popularizator ideje o životu na Marsu
(Boston, 13. 03. 1855 - Mars Hil, 12. 11. 1916)

1857. - Knjaz Aleksandar Karađorđević doneo "Ustroenije" o udruživanju zanatlija i trgovaca u Srbiji - ovaj datum obeležava se kao Dan Privredne komore Srbije

1871. - Rođen Živko Pavlović, general i vojni pisac, akademik
(Bašin, 13. 03. 1871 - Beograd, 25. 04. 1938)

1888. - Umro Anton Semjonovč Makarenko, sovjetski pedagog i književnik
(Belopolje, 13. 03. 1888 - Moskva, 01. 04. 1939)

1894. - U jednom kafeu na pariskom trgu Pigal, Francuskinja Ivet, slikarski model, izvela prvi javni striptiz

1894. - Umro Franjo Rački, istoričar i političar, prvi predsednik Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti
(Fužine, 25. 11. 1828 - Zagreb, 13. 03. 1894)

1895. - U požaru izgorela Teslina laboratorija u Njujorku

1903. - Rođen Kosta Petković, geolog, profesor Beogradskog univerziteta, akademik
(Solun, 13. 03. 1903 - Beograd, 28. 05. 1987)

1913. - Rođen Sergej Mihalkov, ruski književnik, autor teksta sovjetske i ruske himne
(Moskva, 13. 03. 1913 - Moskva, 27. 08. 2009)

1922. - Rođen Juzef Šajna, poljski slikar, scenarista, režiser, pedagog i teoretičar umetnosti
(Žešov, 13. 03. 1922 - Varšava, 24. 06. 2008)

1926. - Rođen Miloš Gvozdenović, akademski slikar
(Kastrat, 13. 03. 1926 - Beograd, 28. 05. 2006)

1929. - Rođen Boris Buzančić, pozorišni, filmski i TV glumac, gradonačelnik Zagreba
(Bjelovar, 13. 03. 1929 - Zagreb, 09. 10. 2014))

1930. - Objavljena vest o otkriću Plutona, koji je, 18. februara iste godine, prvi ugledao američki astronom Klajd Tombo

1939. - Umro Lisjen Levi-Bril, francuski filozof, sociolog i antropolog
(Pariz, 19. 04. 1857 - Pariz, 13. 03. 1939)

1942. - Ubijen Žikica Jovanović - Španac, španski borac, narodni heroj
(Valjevo, 1914 - Radanovac, 13. 03. 1942)

1944. - Rođena Atina Bojadži, "Ohridski delfin" makedonska plivačica i trener, svetski šampion u plivačkom maratonu, prva žena sa Balkana koja je preplivala Lamanš
(Ohrid, 13. 03. 1944 - Skoplje, 29. 12. 2010)

1945. - Ubijen Miladin Popović, političar, sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju, narodni heroj
(Lopate, 23. 05. 1910 - Priština, 13. 03. 1945)

1960. - Počelo emitovanje emisije "Vreme sporta i razonode" Prvog programa Radio Beograda
Kada je 1960. godine u etar krenula emisija "Vreme sporta i razonode" sa efektnom špicom "Gol, gol, gol" i glasom doajena sportskog novinarstva Radivoja - Raće Markovića, slušaoci su prepoznali novi zvuk i pristup informisanju o sportu i razonodi. Kroz ovaj popularni sportsko - zabavni magazin prošlo je na hiljade umetnika, zabavljača i sportista. Njihovi domaćini bili su Aleksandar-Saša Marković, Predrag Knežević, Đurađ Mrđenović, Šilja Mihajlović, plejada sjajnih sportskih reportera, koji su kasnije predali palicu mlađim kolegama Miodragu Stojiljkoviću, Slobodanu Kovačeviću, Svetislavu Vukoviću, Marku Markoviću, Jordanu Ivanoviću... Emisija "Vreme sporta i razonode" svojim kvalitetnim sadržajem i aktuelnošću predstavljala nas je na mnogim domaćim i inostranim festivalima i ovenčana je nizom nagrada.

1965. - Rođena Vesna Trivalić, pozorišna, filmska i TV glumica
(Beograd, 13. 03. 1965)

1974. - Umro Mato Lovrak, književnik
(Veliki Grđevac, 08. 03. 1899 - Zagreb, 13. 03. 1974)

1975. - Umro Ivo Andrić, književnik i diplomata, akademik, nobelovac
(Dolac, 09. 10. 1892 - Beograd, 13. 03. 1975)
Izrazit i dosledan realist, Andrić je u svojim pripovetkama i romanima dao čitavu galeriju likova iz života stare Bosne. Pripovedač snažne imaginacije, Andrić se odlikovao vandrednom čistotom jezika, prefinjenim psihološkim analizama i dubokim poniranjem u suštinske probleme egzistencije. Najpoznatija njegova dela su: "Ex Ponto", pesme u prozi, zbirka pesama "Nemiri", pripovetke "Anikina vremena" i "Put Alije Đerzeleza" i romani "Na Drini ćuprija", "Travnička hronika" i "Gospođica". Andrićeva "Prokleta avlija", predstavlja remek-delo pripovedačke proze. Andrić je dobitnik "Nobelove nagrade" za književnost 1961. godine. Jedan je od naših najprevođenijih pisaca.

1976. - Održana premijera kultne predstave Teatra levo "Rastibuđilizovane klejbezable"

1978. - Umro Karolj Baranji, vajar i keramičar
(Novi Sad, 03. 11. 1894 - Novi Sad, 13. 03. 1978)

1989. - Britanski naučnik Tim Berners-Li objavio članak u kome je predstavio svoj izum World wide web

1993. - Umro Pavle Vasić, slikar, istoričar umetnosti i likovni kritičar, profesor Filozofskog fakulteta i Univerziteta umetnosti u Beogradu
(Niš, 30. 08. 1907 - Beograd, 13. 03. 1993)

1996. - Umro Kšištof Kišlovski (Kješlovski), poljski filmski i TV reditelj
(Varšava, 27. 06. 1941 - Varšava, 13. 03. 1996)

2002. - Umro Spiros Kiprijanu, kiparski političar i državnik, predsednik Kipra
(Limasol, 28. 10. 1932 - Nikozija, 13. 03. 2002)

2003. - Umro Živorad Igić, novinar, publicista i političar
(Babin most, 13. 10. 1942 - Beograd, 13. 03. 2003)

2003. - Umro Enriko Josif, kompozitor, pedagog i publicista, profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, akademik
(Beograd, 01. 05. 1924 - Beograd, 13. 03. 2003)

2004. - Umrla Marina Koljubajeva, filmska i TV glumica
(Beograd, 02. 11. 1950 - Beograd, 13. 03. 2004)

2005. - Umro Aleksandar Atanacković, fudbaler, reprezentativac
(Beograd, 29. 04. 1920 - Beograd 13. 03. 2005)

2012. - Umro Branko Pavićević, istoričar, akademik
(Nikšić, 02. 03. 1922 - Podgorica, 13. 03. 2012)

2015. - U udesu vojnog helikoptera koji je prevozio životno ugroženu bebu iz Novog Pazara u Beograd, poginulo 7 putnika

2015. - Umro prim. dr Mirko Teofilovski, specijalista fizijatar, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, pomoćnik direktora Specijalne bolnice za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku u Beogradu
(Beograd, 13. 02. 1956 - Beograd, 13. 03. 2015)

2015. - Umrla Radmila Pejović, strelac, trener i streljački sudija
(Teslić, 29. 05. 1954 - Beograd, 13. 03. 2015)

2016. - Umro Milojko P. Đoković, novinar i publicista, član Odbora Srpske akademije nauka i umetnosti za pitanje sela
(Brekovo, 11. 05. 1926 - Beograd, 13. 03. 2016)

2016. - Umro Branislav Ćelap, direktor Izdavačke kuće "Prosvjeta" u Zagrebu, jedan od organizatora Prvog međunarodnog sajma knjiga u Zagrebu i Beogradu
( 1922 - Zagreb, 13. 03. 2016)

2017. - Umrla mr Gorica Popesku Pešić, filolog polonista i modni kreator, dizajner "Jugoeksporta", član Sekcije za tekstil i savremeno odevanje Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije, istaknuti umetnik i predsednik ULUPUDS-a
( 1947 - 13. 03. 2017)

2018. - Umrla dr Đurđica Vukajlović, profesor Fakulteta za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije u Beogradu, gimnastičarka, instruktor fitnesa i aerobika
(Subotica, 09. 12. 1975 - 13. 03. 2018)

2018. - Umro Vladimir Jovović, osnivač i rukovodilac Biroa za međunarodnu razmenu programa i usluga, pomoćnik rukovodioca za distribuciju satelitskog programa Radio-televizije Srbije
(Staro selo, 19. 10. 1942 - 13. 03. 2018)

2019. - Umrla Zagorka Golubović, filozof, antropolog i sociolog, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
(Debrc, 08. 03. 1930 - Beograd, 13. 03. 2019)

2019. - Umrla Zoja Skušek, slovenačka urednica, prevodilac i publicista
(Ljubljana, 31. 01. 1947 - Ljubljana, 13. 03. 2019)

Ni nastupi lidera, programi stranaka, pa ni komentari na nacionalnim onlajn medijima u narednih mesec i po neće ostati van nadzora.

Novinarka Anđela Milivojević kaže da će se to učiniti kroz analizu vesti na portalima, pre svega kroz analizu naslova, analizu tekstova, a obratiće se pažnja i na vrstu fotografija koje se koriste.

"Verujemo da će ovo biti jako važan indikator kako se na javno mnjenje utiče kroz onlajn medije, na koji način građani bivaju informisani i koje teme dominiraju", dodala je Milivojevićeva.

U izbornoj kampanji važna vest od Fejsbuka. Od sredine marta transparentniji će biti politički oglasi u još 32 zemlje, među njima je i Srbija. Stroži nadzor uvodi posle sumnji u strano mešanje u američke predsedničke izbore i referendum o Bregzitu. Na to ga je primorao i skandal sa kompanijom "Kembridž analitika", kada su procurili podaci desetina miliona građana.

Andrej Petrovski iz "Šer fondacije" naglašava da će sada Fejsbuk konstantno objavljivati podatke o tome koliko političke stranke troše na oglašavanje, ko plaća te oglase i koja je demografija pogođena.

"Na taj način se donekle skida opskurnost društvenih mreža kada je u pitanju političko oglašavanje. Tviter je ukinuo političke oglase, što znači da će Fejsbuk biti predominantan, odnosno glavno sredstvo za targetiranje", ukazuje Petrovski.

Na adrese političkih stranaka stigao je i tekst Deklaracije o poštovanju internet sloboda u političkoj komunikaciji.

"Standardi dobre političke prakse, ono što zakon nalaže, kao i opšta pravila internet zajednice treba da se spoje u jedan integralni dokument", kaže Bojan Perkov iz "Šer fondacije" i napominje da je u prethodnim kampanjama bilo raznih manipulacija, a pravljeni su čitavi lažni Jutjub kanali.

Učesnicima u kampanji podsećanje i na nove standarde zaštite podataka o ličnosti propisane novim zakonom.

Nema gužve na graničnom prelazu Horgoš, a slična je situacija i na ostala dva granična prelaza sa Mađarskom koja sada rade – Kelebiji i Bačkom Bregu. Drumski saobraćaj, putnički, teretni i autobuski, funkcioniše normalno na Kelebiji.

Uglavnom dolaze naši ljudi koji rade u inostranstvu i ima ih veoma malo. Tu su i mađarski građani koji dolaze u posetu rodbini ili se naši građani vraćaju jer je tamo prekid nastave na Univerzitetu.

Kada je reč o graničnoj policiji ona striktno sprovodi mere. Ne mogu da uđu građani iz zaraženih područja Švajcarske, Italije, Irana i Južne Koreje i Kine.

Građani koji borave u tim područjima podležu graničnoj sanitarnoj inspekciji, odnosno pregledu sanitarnog inspektora koji su stalno na graničnom prelazu.

Sinoć je došlo nekoliko polupraznih autobusa iz Švajcarske. Bilo je tek 20-tak rešenja o zdravstvenom nadzoru.

Našim građanima koji dolaze iz tih zemalja dozvoljava se ulaz u zemlju, ali im se izdaju rešenja o zdravstvenom nadzoru tako da bi oni narednih 14 dana trebalo da budu u samoizolaciji i da se jave lokalnom epidemiologu.

U Mađarskoj je stanje vanredne situacije što nije vanredno stanje, tako da državljani Srbije mogu slobodno da putuju u tu zemlju.

Ne radi šest graničnih prelaza sa Mađarskom tu su Horgoš 2, Bački Vinogradi, Bajmok, Rastina, Đala, Raba i rečni prelaz Kanjiža.

Epidemija koronavirusa u Velikoj Britaniji zvanično je prešla iz stanja zauzdavanja u stanje odlaganja najgoreg. Najgore tek predstoji, upozorava glavni naučni savetnik britanske vlade Patrik Valans

"Tako izgleda epidemija. Prilično dugo smo na samom početku kada se ne događa mnogo toga. U toj fazi smo najverovatnije i u ovom trenutku. Do sada je u Ujedinjenom Kraljevstvu zabeležno 590 slučajeva. Više od dvadeset pacijenata je na intenzivnoj nezi. Kada sve to preračunate, ispada da je mnogo verovatnije da je u ovom trenutku zaraženo između pet i deset hiljada ljudi", kaže Valas.

Vlada u Londonu procenjuje da epidemija u Ujedinjenom Kraljevstvu kaska za onom u Italiji za između četiri i šest nedelja.

To je posledica prirode same bolesti, koja dugo tinja, a onda vas, kako kaže Konor Rid, britanski stanovnik kineskog grada Vuhana, udari kao brzi voz.

"U mom slučaju, simptomi su prošli kroz tri faze. Prvo sam bio preglađen što je nešto sasvim uobičajeno i što svako prođe. Onda mi je bilo bolje, a zatim se pogoršalo. Nazeb je prerastao u grip. Bio je to najgori grip koji sam ikada imao. Posle gripa mi je opet bilo bolje, a onda sam dobio zapaljenje pluća. Tada sam hospitalizovan. Osećao sam se kao da dišem kroz papirnu kesu i da mi nešto ne dâ da dišem", objašnjava Rid.

Rano za drastične mere 

Naučni savetnici britanske vlade ističu da je jako važno blagovremeno a ne prevremeno menjati odnos prema epidemiji. Tvrde da je rano za drastične mere kao što je zatvaranje škola i zabranu javnih okupljanja.

Njihove škotske kolege ne slažu se do kraja sa tom ocenom, te će u tom delu zemlje svi skupovi više od petsto građana biti pod policijskim nadzorom uz obavezno prisustvo hitne pomoći.

U ostalom delu zemlje, preporuka vlasti je da svako ko oseća bilo kakve simptome koronavirusa treba neodložno da se povuče u samoizolaciju u trajanju od najmanje nedelju dana.

Građanima starijim od sedamdeset godina koji su hronični bolesnici ne preporučuje se odlazak na krstarenje, a školama ekskurzije u inostranstvo.

Premijer Boris Džonson istakao je u obraćanju naciji da će se preporuke menjati tokom epidemije.

"Reč je o najgoroj krizi javnog zdravlja u poslednjoj generaciji. Neki ovu bolest porede sa sezonskim gripom. Nažalost, to nije tačno. Zahvaljujući nedovoljnom imunitetu, ova bolest je mnogo opasnija i brže se širi. Moram da budem iskren sa britanskom javnošću – brojne porodice, veoma veliki broj njih, izgubiće pre vremena svoje najvoljenije", istakao je Džonson.

Za sada je to slučaj sa samo deset porodica u Velikoj Britaniji.

Telefoni zauzeti, građani preusmereni na internet portal 

Ako pogledate medije, u oči će vam pasti brojni saveti o tome kako da se ponašate, stavite u kućni karantin ili zaštitite na javnim mestima.

Najveću pažnju društvenih mreža izazvao je dečak iz Lidsa, koji je drugim đacima prodavao dezinfekciono sredstvo za ruke po ceni od 50 penija po dozi. Izjavio je da je nameravao da sakupi za kebab, koji košta devet funti. Njegovu majku još više je razljutio dečakov otac, koji je sinu rekao da je oduševljen što mali ima "preduzetnički duh".

Ako izađete na ulicu, uđete u autobus ili metro, sve je na prvi pogled normalno. Tek poneko nosi masku na licu. Međutim, svakim danom maske su sve uočljivije, a gužve u javnom prevozu sve manje.

Ministarstvo zdravlja više ne savetuje građanima da, ako primete neki od simptoma, pozovu posebno ustanovljenu službu. Broj poziva je trenutno toliki da su građani preusmereni na internet portal.

Brojni naučnici kritikuju mere vlade kao preslabe i zakasnele. Deo analitičara to objašnjava nastojanjem ulice Dauning da ne ošteti privredu, a pre svega londonski Siti, u osetljivom ekonomskom trenutku tik posle Bregzita.

Engleska centralna banka spustila je kamatne stope za pola procenta na 0,25 odsto, a novi budžet vlade predviđa čak 15 milijardi funti za suzbijanje ekonomskih posledica pandemije koronavirusa.

U ovom trenutku sve izgleda ne kao zatišje pred buru već kao zatišje pred uragan.

Danas, sutra ili prekosutra vlada ima mogućnost da zaseda i odluči o taksi, ako nameravaju da se drže najave njenog predsednika da od 15-og krene ukidanje takse. U suprotnom tek naredne nedelje.

Visoki predstavnik EU Josep Borelj zatražio je juče od Aljbina Kurtija potpuno uklanjanje takse, kako bi se nastavio dijalog Beograda i Prištine.

Pritisak dakle stiže i iz Brisela, ne samo iz Vašingtona, tako da je Kurti u situaciji kada ima malo manevarskog prostora da izbegne obaveze koje se tiču ukidanja nameta na srpsku robu.

Na ruku odugovlačenja mogu da mu koriste jedino mere protiv pandemije korona virusa koje je preduzela kosovska vlada I preko kojih može da traži izgovor.

Na Kosovu i Metohiji međutim nema slučajeva zaraženih koronavirusom tako da sve što se preduzima je preventivnog karaktera i delom zbog panike koja je zahvatila i ovdašnje društvo.

Škole su zatvorene do 27 marta. Naredba se odnosi i na škole i druge obrazovne ustanove u kojima se nastava izvodi po srpskom nastavnom programu.

U Gračanici, u školi Kralj Milutin đaci jutros nisu došli na nastavu.

Među stanovništvom vlada blaga panika, pa je pojačana tražnja za namirnicima, naričito za brašnom, kojeg ima dovoljno, ali ne u svim prodavnicama.

Mere koje je kosovska vlada preduzela od danas podrazumevaju i zabranu avio-linija iz onih evropskih zemalja koje su pogođene korona virusom. Zabranjeni su javni skupovi, ali nisu odloženi izbori za predsednika opštine Podujevo, ranije predviđeni za nedelju 15. marta.

Kako je RTS-u rekao portparol PU Leskovac Boban Zdravković, policija u Medveđi dobila je poziv u 20 časova i 30 minuta.

Na seoskom putu našli su najpre telo tridesetrogodišnjeg mladića pored vozila "opel vektra". Daljom pretragom, u blizini su našli i telo još jednog muškarca.

Obojica imaju prostrelne rane. Uviđaj je u toku, a kako nezvanično saznaje RTS, reč je o ubistvu i samoubistvu.

Pretpostavlja se da je D.P. star 37 godina iz iz Stuble kod Medveđe ubio M.S. iz Lebana, a potom izvršio samoubistvo.

Aleksandar Vučić i Angela Merkel trebalo je da se sastanu u ponedeljak u Berlinu, ali su se zajednički dogovorili da zbog opšte situacije sa koronavirusom razgovaraju preko konferencijskog poziva.

Srpski predsednik i nemačka kancelarka razgovaraće o više pitanja – rešavanju kosovskog pitanja, situaciji u regionu, evropskim integracijama, bilateralnim odnosima.

Predsednik Vučić je ranije rekao da će sa Merkelevom razgovarati i o pandemiji koronavirusa i da će za Srbiju, kao zemlju kandidata, tražiti pomoć od EU za borbu protiv koronavirusa.