Šef poslaničke grupe DSK-a, Arben Gaši, najavio je ranije danas da imaju potreban broj potpisa za sazivanje vanredne sednice parlamenta, ali da će još malo sačekati da se premijer Kurti predomisli i objavi odluku o bezuslovnom ukidanju takse, povuče razrešenje ministra unutrašnjih poslova Agima Veljijua i izvini se koalicionom Demokratskom savezu za jednostrane odluke.

Podršku DSK-u u sazivanju vanredne sednice će dati tri opozicione stranke - Alijansa za budućnost, Socijaldemokratsk inicijativa NISMA i Alijansa novo Kosovo.

Demokratska partija još nije saopštila da li će podržati zahtev DSK-a.
Za obaranje vlade potreban je glas 61 poslanika od 120 u kosovskoj škupštini.

Ministar Vulin je, upućujući srdačne čestitke u ime predsednika Republike i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića, istakao da se dan vojničke zakletve zauvek pamti.

"Pamtićete kako se zvao starešina koji vas je postrojio i pogledao još jednom da sve bude baš kako treba, ko je bio ispred, a ko iza vas i kako su se znojile ruke kada se nameštao nož na pušku. Pamti se i kako se sve pripremalo i završilo i koliko je nestrpljenja bilo da vidiš ko ti je došao. Pamti se radost i ponos", rekao je ministar Vulin i dodao da će vojničku zakletvu pamtiti i po tome što je nisu dali u običnim vremenima.

Bez obzira odakle opasnost preti, Vojska Srbije se ne da pokolebati, naglasio je ministar Vulin.

"Da znate i vi i svi oni koji nam dobro misle, kao i oni drugi, Vojska Srbije je i danas, bez obzira na opasnost koja preti, bez obzira na nove dužnosti koje je prihvatila, podjednako sposobna i snažna da zaštiti svaki delić naše teritorije, da sačuva svakog našeg građanina i svakog Srbina, bez obzira gde živi. Niko ne sme da pomisli da danas, kad smo pod pretnjom strašne zaraze koja vlada čitavim svetom, nismo u stanju da ispunimo svoju prvu i osnovnu misiju - zaštitu naše zemlje i naših građana. I vi danas, dokaz ste naše snage i sposobnosti da čuvamo svoju zemlju, da je nikada i nikome ne prepustimo, jer Srbin će za mir uraditi skoro sve, ali za slobodu učiniće baš sve", rekao je ministar odbrane Aleksandar Vulin.

Vojnik Vanja Stepanović iz Trstenika kaže da je presrećan i ponosan na sebe kao i na kolege koji su zajedno s njim danas položili vojničku zakletvu.

Ponosna na svoju odluku, za koju kaže da je veoma značajna u njenom životu, je i vojnik Brankica Ristić iz Lebana.

Vojnik Nikola Stanković iz Vranja ističe da je polaganje vojničke zakletve veliki trenutak za njega i za njegove kolege. Porodica je ponosna zbog njegove odluke da svoju sudbinu veže za Vojsku Srbije.

Svečanom polaganja vojničke zakletve u Trećem centru za obuku u Leskovcu prisustvovao je i zastupnik komandanta Komande za obuku brigadni general Jelesije Radivojević.

Svečanost polaganja vojničke zakletve danas je održana i u Prvom centru za obuku u somborskoj kasarni "Aerodrom", gde je vojnicima položenu vojničku zakletvu čestitao komandant Centra pukovnik Slobodan Stanković, kao i u Drugom centru za obuku u kasarni "Vojvoda Živojin Mišić" u Valjevu, gde je čestitke vojnicima uputio komandant Centra pukovnik Zoran Smiljanić.

Glumci bi na ovaj način u vreme vanrednog stanja uticali na podizanje svesti o ozbiljnosti situacije, važnosti odgovornosti i solidarnosti i pozvali građane da prate uputstva i ostanu kod svojih kuća.

Među prvima su se video porukama oglasili glumci Andrija Milošević, Viktor Savić, Gorica Popović, Slobodan Boda Ninković, Svetislav Goncić...  

"U ovoj situaciji niko nije sam, svi zavisimo jedni od drugih i svi treba da mislimo jedni na druge. Tu smo jedni za druge, u izolaciji, u podršci, u deljenju. U ovome smo svi zajedno", navodi se u saopštenju Gradskog sekretarijata za informisanje.

Pozivaju se i sve druge javne ličnosti da se pridruže ovoj akciji i na ovaj način pruže podršku svim građanima.

Video poruke možete pogledati na Youtube kanalu „Sigurno kod kuće".

U subotu uveče i u toku noći sa severa Srbije očekuje se naoblačenje i jako zahlađenje sa umerenim i jakim severozapadnim vetrom i tek ponegde kratkotrajnom kišom.

U nedelju će biti hladnije za više od 10 stepeni.

U nižim predelima kiša se očekuje uglavnom na jugozapadu, jugu i istoku Srbije, dok će u brdsko-planinskim delovima početi da pada sneg.

U ponedeljak i utorak padavine će se proširiti na sve krajeve, a kiša će preći u sneg i u nižim predelima uz stvaranje snežnog pokrivača.

Na istoku Srbije moguće su i veće količine vlažnog snega.

U ponedeljak i utorak maksimalna dnevna temperatura tri stepena. 

Postepen prestanak padavina očekuje se u sredu, 25. marta.

U drugoj polovini sedmice biće uglavnom suvo i malo toplije uz pojačanje jugoistočnog vetra u košavskom području.

Prognoza vremena, upozorenje i verovatnoća ostvarenja opasne pojave
(izvor: RHMZ)

21.03.2020. Subota: Veći deo dana pretežno sunčano i toplo uz slab vetar promenljivog smera. Najniža temperatura od 0 do 10, a najviša od 20  do 24 stepeni. Uveče i u toku noći sa severa naoblačenje sa umerenim i jakim severozapadnim vetrom, osetnim padom temperature i tek ponegde kratkotrajnom kišom.

22.03.2020. Nedelja: Pretežno oblačno i osetno hladnije. Na jugozapadu, jugu i istoku Srbije u nižim predelima povremeno kiša, a u brdsko-planinskim sneg. U ostalim krajevima uglavnom suvo. Vetar umeren, na severu, istoku i planinama povremeno jak, severni i severozapadni.  Najniža temperatura od 2 do 9, a najviša od 6 stepeni  na severu i zapadu Srbije do  13   stepeni  u Negotinskoj Krajini.          

23.03.2020. Ponedeljak: Oblačno i hladno uz prelazak kiše u sneg i u nižim predelima. Na istoku Srbije moguće su i veće količine vlažnog snega. Vetar umeren i jak, severozapadni.  Najniža temperatura od -5 do 0, a najviša od 0 do 4 , stepeni. Upozorenje:Tmin<-4°C , verovatnoća 80%. Količina padavina veća od 20 l/m² za 12h, verovatnoća 80%. Vlažan sneg i stvaranje snežnog pokrivača, verovatnoća 80%.

24.03.2020. Utorak: Oblačno i hladno, povremeno sa snegom. Na istoku Srbije moguće su i veće količine vlažnog snega. Vetar umeren i jak, severozapadni.  Najniža temperatura od -4 do -1 °S, a najviša od 0 do 3 stepeni. Upozorenje: Količina padavina veća od 20 l/m² za 12 h, verovatnoća 80%.

Prognoza vremena za narednih pet dana (od 25.03.2020. do 29.03.2020.)
U sredu postepen prestanak padavina, a zatim uglavnom suvo i malo toplije. U košavskom području počeće da duva umeren i jak jugoistočni vetar. 

Vlada je tu odluku donela večeras na telefonskoj sednici. Za odluku su glasali ministri iz pokreta Samoopredeljenje i ministrica manjinskih nesrpskih zajednica Emilija Redžepi.

Ministri Demokratskog saveza nisu glasali, a dva srpska ministra bila su uzdržana.

Kosovski premijer Aljbin Kurti potvrdio je vladinu odluku o ukidanju takse na sirovine iz centralne Srbije i BiH, i naveo da će od ponoći za transport sirovina biti otvoreno šest administrativnih prelaza.

Na svom Fejsbuk nalogu, Kurti je naveo da će do 1. aprila, kosovska vlada doneti još jednu odluku – o nametanju mera punog reciprociteta.

U odluci kosovske vlade sa današnje sednice navodi se da će do prvog aprila kosovska vlada ukinuti odluku od 21. novembra 2018 godine kojom je vlada Ramuša Haradinaja na srpsku i robu iz Bosne i Hercegovine uvela taksu od 100 odsto.

1685. - Rođen Johan Sebastijan Bah, nemački kompozitor
(Ajzenah, 21. 03. 1685 - Lajpcig, 28. 07. 1750)
Jedan od najznačajnijih stvaralaca u istoriji muzike, Bah je najveći deo života proveo u Lajpcigu, kao kantor crkve Sv. Tome. U svoje vreme više je cenjen kao orguljaš, nego kao kompozitor. Tek je Feliks Mendelson, izvođenjem Bahove "Pasije po Mateju", otkrio u njemu muzičkog genija. Bah je posedovao neobičnu stvaralačku invenciju i vladao majstorskom kompozicionom tehnikom, kojom se najbolje ogledao u instrumentalnim kompozicijama. Njegovo stvaralaštvo prestavlja raskid sa srednjovekovnim misticizmom, kao i vrhunac baroknog polifonog stila. Komponovao je: preludijume, fuge, tokate za orgulje, svite, violinske koncerte, svetovne i duhovne kantate i mise.

1839. - Rođen Modest Petrovič Musorgski, ruski kompozitor
(Karevo, 21. 03. 1839 - Petrograd, 28. 03. 1881)

1866. - Počelo rušenje Stambol - kapije u Beogradu

1869. - Rođen Bogoboj Rucović, pozorišni glumac
(Budva, 21. 03. 1869 - Beograd, 01. 04. 1912)

1895. - Rođen Zlatko Baloković, violinista
(Zagreb, 21. 03. 1895 - Venecija, 29. 03. 1965)

1898. - Rođen Luj Adamič, književnik i publicista, osnivač i prvi predsednik Udruženog odbora američkih Jugoslovena
(Blato, 21. 03. 1898 - Milford, 04. 09. 1951)

1913. - Rođen Ivan Goran Kovačić, književnik i publicista
(Lukovdol, 21. 03. 1913 - Crna Gora, 07. 1943)

1918. - Umro Gligorije - Giga Geršić, pravnik, političar i publicista, profesor Velike škole u Beogradu, državni savetnik i ministar pravde Srbije, akademik
(Bela Crkva, 29. 06. 1842 - Beograd, 21. 03. 1918)

1919. - Proglašena Mađarska sovjetska republika

1925. - Rođen Piter Bruk, britanski pozorišni i filmski reditelj
(London, 21. 03. 1925)

1927. - Rođen Hans Ditrih Genšer, nemački političar i diplomata, ministar inostranih poslova i vicekancelar Nemačke, inicijator ujedinjenja Nemačke
(Rajdeburg, 21. 03. 1927 - Vahtberg, 31. 03. 2016) 

1929. - Rođen Galijeno Feri, italijanski strip crtač, autor strip junaka "Zagora" i "Mister Noa"
(Đenova, 21. 03. 1929 - Đenova, 02. 04. 2016)

1934. - Rođen Jovan Višković, inženjerTehnike Radio Beograda
(Beograd, 21. 03. 1934 - Beograd, 04. 03. 2018)

1936. - Umro Aleksandar Glazunov, ruski kompozitor
(Petrograd, 10. 08. 1865 - Pariz, 21. 03. 1936)

1940. - Rođen Solomon Bark, američki džez-muzičar
(Filadelfija, 21. 03. 1940 - Amsterdam,10. 10. 2010)

1947. - Rođen Jirži Kilijan, češki baletski igrač i koreograf
(Prag, 21. 03. 1947)

1950. - Rođen Sergej Viktorovič Lavrov, ruski diplomata, stalni predstavnik Rusije u Ujedinjenim nacijama, ministar inostranih poslova Rusije
(Moskva, 21. 03. 1950)

1960. - Rođena Jorgovanka Tabaković, dr ekonomskih nauka, političar, potpredsednik Srpske napredne stranke, guverner Narodne banke Srbije
(Vučitrn, 21. 03. 1960)

1960. - Rođen Ajrton Sena da Silva, brazilski automobilista, trostruki svetski šampion "Formule 1"
(Sao Paolo, 21. 03. 1960 - Imola, 01. 05. 1994)

1961. - Rođen Lotar Mateus, nemački fudbaler i trener
(Erlangen, 21. 03. 1961)

1963. - Zatvoren američki zatvor Alkatraz

1980. - Rođen Ronaldinjo (Ronaldo de Asis Moreira), brazilski fudbaler, reprezentativac
(Porto Alegre, 21. 03. 1980)

1985. - Umro Majkl Redgrejv, engleski pozorišni i filmski glumac
(Bristol, 20. 03. 1908 - Denem, 21. 03. 1985)

1990. - Namibija stekla nezavisnost

1990. - Umro Lav Jašin, sovjetski golman, jedan od najboljih golmana svih vremena
(Tušino, 22. 10. 1929 - Moskva, 21. 03. 1990)

1993. - Umro Vartkes Baronijan, kompozitor, muzički urednik Televizije Beograd, profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu
(Beograd, 23. 04. 1933 - Beograd, 21. 03. 1993)
Baronijan je rođen u porodici Jermena, koji su svoju drugu domovinu pronašli u Jugoslaviji. Muzičku akademiju, odsek kompozicija, završio je u klasi profesora Predraga Miloševića. Radni vek je započeo u Radio Beogradu, gde se istakao kao vrstan poznavalac i poštovalac džeza. Kasnije prelazi na Televiziju Beograd, gde je, sve do svoje prerane smrti, radio u Muzičkoj redakciji. Kompozitorski opus Vartkesa Baronijana obuhvata dela inspirisana duhom Stravinskog: Divertimento za flautu, klarinet, gudače i udaraljke, dve svite za klavir, sonatine... Sa podjednakim uspehom radio je i muziku za pozorište i film.

1998. - Umrla Galina Sergejevna Uljanova, ruska balerina
(Petrograd, 08. 01. 1910 - Moskva, 21. 03. 1998)

1999. - Švajcarski balonist Bertran Pikar i Britanac Brajan Džons balonom "Brajtling orbiter 3" obleteli zemljinu kuglu bez sletanja i posle 19 dana leta spustili se u egipatsku pustinju

2002. - Umro Nikola Rudić, karikaturista, slikar i urednik "Ošišanog ježa"
(Bjelovar, 1934 - Beograd, 21. 03. 2002) 

2003. - Umro dr Branko Joksimović, specijalista- radiolog, direktor Kliničko-bolničkog centra "Zvezdara" u Beogradu
(Čajetina, 14. 03. 1938 - Beograd, 21. 03. 2003)

2003. - Umro Ivo Kušanić, novinar, slikar i karikaturista
(Zagreb, 09. 05. 1924 - Beograd, 21. 03. 2003)

2004. - Umrla Ljudmila Čerina (Monika Čemerzin), francuska balerina, koreograf, književnica i glumica, dobitnica "Oskar"-a
(Pariz, 10. 10. 1924 - Pariz, 21. 03. 2004)

2005. - Umro Stojan Cerović, novinar, dopisnik Radio France International, komentator nedeljnika "Vreme"
(Podgorica, 09. 07. 1949 - Pariz, 21. 03. 2005)

2005. - Umro Bobi Šort, kabare - pevač i pijanista
(Denvil, 15. 09. 1924 - Njujork, 21. 03. 2005)

2006. - Kreirana socijalna mreža "Tviter"

2006. - Umro Bernar Lakost, francuski modni dizajner i biznismen
(Pariz, 22. 06. 1931 - Pariz, 21. 03. 2006)

2007. - Umro Vasilije Tapušković, publicista, novinar i urednik Televizije Beograd, pomoćnik ministra kulture, predsednik Amaterskog Kulturno-umetničkog društva "Krsmanović"
(Prilep, 19. 12. 1938 - Beograd, 21. 03. 2007)

2010. - Umro Volfgang Vagner, direktor Festivala opere u Bajrojtu, unuk kompozitora Riharda Vagnera
(Bajrot, 30. 08. 1919 - Bajrot, 21. 03. 2010)

2010. - Umro arhimandrit Mojsije (Stanislav Žarković), iguman manastira Hilandar
(Valjevska Kamenica, 1923 - Hilandar, 21. 03. 2010)

2011. - Umro Nikolaj Andrijanov, sovjetski gimnastičar, najtrofejniji gimnastičarsvih vremena, olimpijski šampion
(Vladimir, 14. 10. 1952 - Vladimir, 21. 03. 2011)

2011. - Umro Džo Vili Pajntop Perkins, američki bluz muzičar, najstariji dobitniknagrade "Gremi"
(Belzoni, 07. 07. 1913 - Ostin, 21. 03. 2011)

2012. - Umro Antonio Tonino Gvera, italijanski scenarista
(Santarkanđelo di Romanja,16 .03. 1920 - Santarkanđelo di Romanja, 21. 03. 2012)

2014. - Lideri Evropske unije u Briselu potpisali politički deo sporazuma o pridruživanju Ukrajine Evropskoj uniji; odustajanje predsednika Viktora Janukoviča da potpiše sporazum izazvalo krizu u Ukrajini

2014. - Umro Džejms Rebhorn, američki filmski, pozorišni i TV glumac
(Filadelfija, 01. 09. 1948 - Nju Džersi, 21. 03. 2014)

2015. - Umro Milen Dobrev, bugarski dizač tegova, reprezentativac, olimpijski šampion
(Plovdiv, 22. 02. 1980 - Plovdiv, 21. 03. 2015)

2015. - Umro dr Sreten Petković, istoričar umetnosti, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
(Zaječar, 04. 01. 1930 - Beograd, 21. 03. 2015)

2016. - Barak Obama stigao na Kubu, kao prvi američki predsednik koji je posetio to ostrvo posle Kastrovog preuzimanja vlasti 1959. godine

2016. - Umrla dr Mirjana Perišić, gastrohepatoenterolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, direktor Klinike za gastroenterologiju Kliničkog centra Srbije
( 1950 - Beograd, 21. 03. 2016)

2017. - Umro Martin Mekginis, vođa Irske republikanske armije, lider partije Šin Fejn, zamenik premijer Severne Irske 
(Deri, 23. 05. 1950 - Deri, 21. 03. 2017)

2018. - Umro Dragoljub Baretić, šahovski majstor i majstor Svetske šahovske federacije, prvak Jugoslavije, reprezentativac, jedan od naših najboljih slepih šahista, pokretač časopisa "Vidici" i "Odjek"
(Svilojevo, 04. 04. 1936 - 21. 03. 2018)

U ponoć je formalno počela primena odluke kosovske vlade, a podrazumeva slobodan prolaz sirovina iz centralne Srbije na svih šest administrativnih prelaza – od Brnjaka i Jarinja na severu, preko Merdara do Končulja i Mučibabe na jugu.

Tokom dana ćemo imati više informacija kada se budu oglasili iz ministarstva trgovine i kosovske carine. To su dve ključne službe za primenu vladine odluke o ukidanju takse na srpsku robu.

Ukidanje takse u potpunosti treba očekivati do 1. aprila, kada će vlada uvesti i meru reciprociteta oko svih pitanja u odnosima sa Beogradom.

Pre toga kosovska vlada treba da preživi, jer ju je jedan njen deo, koji predstavljaju ministri Demokratskog saveza, gotovo napustio.

Zbog smene ministra unutrašnjih poslova i Kurtijevih zakasnelih odluka o ukidanju takse, Demokratski savez traži obaranje vlade u skupštini, za šta je već podnet zahtev sa potpisima 43 poslanika.

Zahtev Demokratskog saveza podržaće opozicioni poslanici albanskih stranaka. Ako skupština razreši vladu, ona će formalno biti u statusu ostavke, a jedno od rešenja do novih izbora je formiranje sveobuhvatne vlade za čijeg mandatara treba konsultovati ponovo stranku koju predvodi premijer Aljbin Kurti.

Novi izbori su sada neizvodljivi zbog mera protiv širenja koronavirusa, kojim su na Kosovu zaražene 24 osobe.

Požar je izbio na sedmom spratu, a potom se proširio na osmi sprat zgrade u Bulevaru Milutina Milankovića. Vatrogasci su primili poziv jutros oko 4.10. 

Na teren je izašlo 11 vatrogasnih vozila sa 30 vatrogasaca. 

Komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd Miloš Majstorović rekao je za Prvi program Radio Beograda da je izgorelo sedam stanova, a da je šestoro smrtno stradalo.

Ekipe Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd stigle su za 6-7 minuta, i zatekle razbuktalu fazu u četiri stana koji dele hodnik sa tendencijom širenja na više etaže.

"Odmah smo pristupili gašenju, a zbog velike jare, jako je teško bilo doći do stanova, ali prvo smo savladali požar u hodniku, i tek nakon lokalizacije stanova na višoj etaži, pošli smo na više gde smo i našli određeni broj lica koja su smrtno stradala", rekao je Majstorović.

Poručio je da se mora više povesti računa o situacijama koje mogu da izazovu požar.

"Svi naši apeli idu da je to nešto što može naneti velike materijalne štete, ali nažalost, ovoga puta smo imali i šest ljudskih žrtava", rekao je Majstorović.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da je jedan vatrogasac zadobio opekotine dok je stariju ženu iznosio iz stana zahvaćenog požarom. 

"Ne sećam se kada se poslednji put dogodio požar sa ovoliko mrtvih - strašno. Sve je, navodno, počelo iz jednog stana u kojem živi stariji čovek i sada, kada smo uglavnom u stanovima, trebalo bi da vodimo računa o električnim uređajima, da ih ne ostavljamo uključene i da budemo oprezniji. Ovo je užasna tragedija", rekao je Vesić.

Dodao je da još nije napravljen bilans kompletne štete i naglasio da će, kada to bude utvrđeno, Grad i Opština pronaći način da pomognu ljudima koji su pogođeni ovom tragedijom.  

Istraga je u toku.

Nudimo vam listu institucija kulture na koje virtuelni putnici mogu da otputuju - sa sopstvenog kauča.

Luvr

Prošle godine, najčuveniji muzej sveta bio je predmet kritika zbog prezagušenosti i neobičnog odnosa prema posetiocima. Sa preko deset miliona posetilaca godišnje, Luvr se u normalnim okolnostima bukvalno guši. Sada je Luvr zatvoren, a posetioci mogu da obiđu egipatsku kolekciju, ostatke šanca koji je okruživao Luvr i Galeriju Apolona bez tiskanja i neprijatnosti koju izaziva ogromna količina ljudi.

Sikstinska kapela

Svi smo svesni teške situacije u kojoj se nalazi Italija kada je koronavirus u pitanju. Čitava zemlja je u karantinu. Međutim, posetioci intrneta mogu da pogledaju remek-dela Sikstinske kapele u Vatikanu, uključujući i čuvenu Mikenđelovu tavanicu i njegov Strašni sud.

Muzej Gugenhajm

Gugenhajm nudi virtuelni pristup čitavoj kolekciji savremene umetnosti u saradnji sa Guglom. Koristeći njihovu aplikaciju, posetioci mogu da prošetaju kroz čitavu zgradu i uživaju u njenoj čuvenoj arhitekturi, jedinstvenom dizajnu i svakoj od galerija ovog njujorškog muzeja.

Muzej Van Goga

Najveća kolekcija Van Gogovih predmeta na svetu - 600 umetničkih radova i 700 pisama - nalazi se u muzeju u Amsterdamu, a sada je posetioci mogu videti i kroz virtuelnu turu. Možete prošetati muzejom i steći odličan uvid u život ovog čuvenog holandskog umetnika kroz slike kao što su Suncokreti ili Žuta kuća.

Veliki Kineski zid

Najčuvenija kineska atrakcija nudi virtuelnu turu najposećenijih delova zida, od kojih je najveći deo moguće preći i pešice. Budući da je ogroman broj zemalja sveta pod karantinom, uključujući i Kinu, virtuelna tura nudi posetu bez gužvi koje obično prate ovo svetsko čudo staro dve hiljade godina.

Muzej Smitsonijan

Nacionalni prirodnjački muzej u Vašingtonu takođe nudi virtuelnu turu koja posetioce vodi iz prostorije u prostoriju i od jedne do druge izložbe. Trenutne izložbe na raspolaganju su u Paviljonu leptira i Kohovom holu sa fosilima. Posetioci čak mogu da posete i izložbe koje su zatvorene, od američkih dinosaurusa, preko one posvećene svemiru, do izložbe koja istražuje DNK i genetiku

MoMa

Muzej moderne umetnosti u Njujorku jedan je od 500 muzeja i galerija koje uz pomoć „Gugla“ nude interaktivno iskustvo galerijskog prostora. Ovaj stogodišnji Muzej dom je nekima od najčuvenijih dela savremene umetnosti, od Lotosa Kloda Monea, Zvezdanog neba Vinsenta van Goga i Gospođica iz Avinjona Pabla Pikasa.

Britanski muzej

Najstariji nacionalni javni muzej još jedan je od muzeja koji uz pomoć „Gugla“ pokazuje svoju virtualnu, interaktivnu galeriju. Posetioci mogu da lutaju velikim prostorijama, istražuju izložbe i svima poznate predmete, kao što je Kamen iz Rozete, skulpture sa Partenona i egipatske mumije.

Akademik Miro Vuksanović diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor, upravnik Somborske biblioteke, upravnik Biblioteke Matice srpske. Od 2011. godine upravnik je Biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti.

Dobio je niz uglednih nagrada i priznanja za svoje stvaralaštvo i za rad u bibliotekarstvu i izdavaštvu među kojima su Nagrada Vukove zadužbine, Prosvetina, Nagrada Društva književnika Vojvodine, „Laza Kostić“, Ninova nagrada, Nagrada „Meša Selimović“, Vukova nagrada, nagrade „Đura Daničić“, „Janko Šafarik“... 

Čitavog života mnogo radite, obavljate više književnih poslova u isto vreme. Kako izdržavate ovaj epidemijom izazvan stalni boravak u kući?

– U kućnom „zatvoru“, kao i svi iz moje kategorije, poslušan. Izučavam šta je korona i gledam kako je taj nevidljivi stvorić obeležio sistem globalizacije, dao joj još jedan pravi smisao.

Šta čitate ovih dana i zašto baš to?

– Postoje ljudi-primeri koji nam pomažu u svakoj nevolji. U virusnoj blokadi najbolje je da čitamo Andrića i da gledamo kako se, stamenim rečenicama i kazivanjem, piše za duga vremena. U isti mah, dok čitamo, valjalo bi da pomišljamo, što češće to bolje, da je Andrić svoje nobelovske knjige napisao u okupiranom Beogradu. Porazio je zlu sudbinu. I mnogo manje pobede donose sreću. Imamo priliku da to ostvarujemo.

Nedavno je objavljena druga knjiga Vaših zapisa „Danonoćnik". O kakvoj je knjizi reč?

– To, dakle, nije ni dnevnik ni noćnik, ali jeste zbirka na stotine zapisa, komentara, izreka, malih priča, pesama u prozi, esejčića, sećanja, uspomena i raznih osvrta. Svaki deo je celovit i udružen u celinu, u mozaik sastavljen od malih ogledala, a u svakome je po trunčić našeg sveta i života. Volim fragmente kad su uspešno nađeni i raspoređeni.

Pišete li nešto novo?

– Svi mi, s namerom ili bez nje, ostavljamo svoje 'znakove pored puta'. To činim i ja, sada, u zadatim uslovima. Pisanje je najbolji otpor svakoj nepogodi i najodaniji prijatelj u samoći.

Urednički rad takođe?

– Pred virusni udar odobrio sam za štampu prvu knjigu pristupnih beseda prvih srpskih akademika. Njih šesnaest je imenovao Kralj Milan, a oni su 1887. godine kazivali i potom objavili svoje besede. Petorica su primljeni po pozivu i sa svečanim izjavama. To sam okupio u knjigu kojom počinje nova edicija u SANU, rečima Pančića, S. Novakovića, Lj. Nenadovića, Paje Jovanovića i drugih.

Predsedavate Upravnim odborom Andrićeve zadužbine koja je upravo objavila još pet tomova Kritičkog izdanja Andrićevih celokupnih dela. Svakog proleća pred čitaoce stiže novo kolo Antologijske edicije „Deset vekova srpske književnosti“ čiji ste glavni urednik. Hoće li epidemija omesti objavljivanje jedanaestog kola?

– U prvim danima korone dobio sam prve primerke jedanaestog kola Antologijske edicije 'Deset vekova srpske književnosti' Izdavačkog centra Matice srpske. U tom kolu je jedanaest knjiga u velikom vremenskom rasponu – od Držića, antologije građanske poezije, Uskokovića, Vinavera i Bojića do Mihailovića i Bećkovića. Iz iste štamparije dobio sam i pet tomova trećeg kola Kritičkog izdanja dela Ive Andrića gde su 'Kuća na osami' i ukupna lirika. Nema urednika koji se ne bi ovakvim darovima obradovao i nema pravog srpskog čitaoca koji ne bi poželeo da takve knjige što pre krenu na svoj put.

Kultura je u karantinu, ali je knjiga Velikani grafičkog dizajna #1 – Saveta i Slobodan Mašić, čiji je izdavač KC Grad, a autori tekstova Ješa Denegri, Ana Radovanović, Valentina Milenković, Milan Vlajčić i Bojan Krištofić, štampana. Biće promovisana kada se ponovo steknu uslovi. Prelistali smo ovo značajno izdanje i podsetili se stvaralaštva autorskog para S & S Mašić koji je učinio da naš deo prostora iza „gvozdene zavese“ bude bitno drugačiji od svih ostalih.

Oboje arhitekti, Slobodan i Saveta Mašić na javnu scenu stupaju sredinom šezdesetih godina 20. veka. Radikalnim, minimalističkim, ubedljivim i autentičnim grafičkim dizajnom obeležili su ovdašnju vizuelnu sferu u sledećih pet godina.

„Za Mašića, zapravo, vršenje poslova grafičkog dizajna bilo je daleko više i mnogo bitnije od uobičajenog razumevanja takve delatnosti. Mašić je, u suštini, bio aktivistički intelektualac koji je, umesto u nekoj drugoj oblasti društvenog angažovanja, za svoj prostor javnog delovanja odabrao oblast grafičkog oblikovanja. Vrlo selektivno je birao glasila koja je uređivao – od Studenta, Vidika i Umetnosti, do Susreta i Roka – zahtevajući da bude neprikosnoveni autor njihovog izvanrednog izgleda, a kada je to bilo moguće, aktivno je učestvovao u formiranju tekstualnih i tematskih sadržaja. Delujući po meri sopstvenih ubeđenja“, objašnjava Ješa Denegri u ovom izdanju.

Njihovom jasan i ubedljiv identitet plakata Bitefa i Festa, doprineo je da jugoslovenska kultura i umetnost budu prepoznatljivi i na međunarodnoj sceni. Njihova „Nezavisna izdanja“, osnovana 1966. godine, bila su jedna od prvih privatnih inicijativa u izdavaštvu tadašnje Jugoslavije. Prvo „Nezavisno izdanje“ bila je knjiga pesama Pustinja Marije Čudine, ilustrovana velikim crtežom Skladište njenog supruga, slikara Leonida Šejke.

„Moja ideja je vrlo jednostavna – čovek mora biti slobodan da može da izrazi ono što mu s uma dođe u biće. Ja sam pokušao da tu slobodu u koju sam verovao udenem u milion ljudi. Knjige koje smo napravili bile su izvor ljudske slobode i te knjige će možda i za 100 godina biti izvor ljudske slobode. Ja sam svoju ideju kao čovek, kao ljudsko biće, uspeo da napravim“, govorio je Mašić u emisiji RTS-a Ostavi sve i čitaj, 2014. godine.

Mašići su bili svoji, drugačiji, jaki, istrajni, i od njih se zaista mnogo da naučiti. A u tome će nam svakako pomoći ovo izdanje.

Kao što je pandemija koronavirusa zahvatila čitav svet, tako je i pandemija bespotrebnih snimaka poznatih ličnosti zahvatila internet.

Ubeđeni u svoje vrline i ispravnost, bogati su pohrlili da nam pokažu kako samoizolacija može biti sjajna stvar, puna "šege i komike".

Tako smo mi kojima je trenutno jedini prozor u svet internet bili primorani da se susretnemo sa kasapljenjem Lenonove legendarne pesme Imagine od holivudske elite, predvođene "čudesnom ženom" Gal Gadot i oskarovkom Natali Portman.

Gadot, naravno, nije tu stala, jer zašto bi? Treba još nečim skrenuti pažnju na sebe.

"Ostajanje kod kuće je moja supermoć", napisala je nešto kasnije Gadot, aludirajući na lik Čudesne žene koju glumi u istoimenoj adaptaciji stripa.

E pa, ostajanje kod kuće nije nikakva supermoć. To je nužno zlo i tako ga treba nazivati. Za milione ljudi širom sveta koji će kao rezultat ove pandemije ostati bez posla, a nemaju bankovne račune sa devet ili deset nula, ostajanje kod kuće nije tako ležerna stvar.

Nažalost, ovakvo potpuno odsustvo obzira brzo se proširilo mrežama, a ubrzo su sportisti počeli da prednjače u davanju saveta kako da se zabavite u karantinu, jer oni ne shvataju zašto bi vam uopšte bilo loše kada njima u njihovim vilama nije.

Samo ste nam vi falili

Tako su fudbaleri (jer ko bi drugi) smislili "sjajan" izazov – pimplanje rolne toalet-papira barem deset puta pre nego što padne na zemlju.

Ubrzo je društvene mreže preplavila lavina snimaka "mađioničara" sa loptom, uključujući jednog od najboljih (i najplaćenijih) fudbalera Lionela Mesija, kako se odlično zabavljaju.

I sve bi to možda i bilo zabavno da ne pokazuje potpunu "operisanost" od realnog sveta i običnih ljudi koji, gle čuda, žive u malim stanovima sa ugroženim članovima porodica, moraju da rade i tokom karantina ili poput lekara, medicinskih sestara, radnika u prodavnicama, policajaca, vojnika svaki dan moraju da izlaze da bi svima nama omogućili da ovo prebrodimo.

Zar ti isti sportisti i umetnici nisu mogli da pronađu bolji način da pomognu ljudima, da možda organizuju fond kojim bi možda finansirali neku bolnicu ili kupili prekopotrebni medicinski materijal.

Verovatno i jeste cinično gledanje na situaciju, ali nama običnim smrtnicima u ovakvoj krizi poslednje što treba jeste da nam pridike i savete o tome kako da se ponašamo daje ekipa megabogatih selebritija (namerno koristim ovu reč) u njihovim basnoslovno skupim apartmanima i vilama sa hektarskim dvorištima.

Daj bože da što pre nađu lek i vakcinu za ovaj virus. Najpre da više niko ne bi stradao, a onda i da više ne moram da gledam bogate narcise koji misle da smo samo njih čekali da nam objasne kako da živimo.

Radio je kao profesor psihologije u Hemijskoj školi u Beogradu, bio je i muzičar, glumac i boem.

Objavljivao je u velikom broju novina, autor je više od 20 knjiga humora i satire, među kojima i Knjiga žalbe, Ole, vole, Ugovor sa đavolom i Na pogrešnoj strani motke.

Glumac Ljuba Moljac govorio je često njegove stihove i tumačio uloge u kabaretskim predstavama.

Na stihove Miljenka Žuborskog Goran Bregović je komponovao pesmu Meni se ne spava, koja se našla na albumu Bijelog dugmeta.

Žuborski je zastupljen u Antologiji nove srpske satire (M. Pajović, 1987) i zborniku Ježeva čitanka (D. Lakićević i N. Rudić, 1990).

Nagrađen je Srebrnom sirenom na Jugoslovenskom festivalu humora i satire u Budvi 1970. godine.

Bio je član Udruženja književnika Srbije.