Kosovska vlada donela je sinoć odluku o ukidanju takse od 100 odsto na sirovine iz centralne Srbije, a od prvog aprila očekuje se ukidanje takse na sve proizvode.

Ulazak prvog kamiona sa sirovinom iz centralne Srbije potvtrdio je RTS-u portparol kosovske carine Adriatik Staviljeci i dodao da je u protekla 24 sata na kosovsko tržište ušlo oko 170 kamiona sa robom iz drugih evropskih država.

"Nakon donošenja odluke u kosovskoj carini, odmah smo aktivirali naše sisteme i započeli sa primenom odluke vlade. Sa robom iz Srbije ušao je jedan kamion a iz Bosne i Hercegovine još nije bilo robe", rekao je Staviljeci.

Prilikom ulaska na Kosovo kamioni obično podležu poboljšanim higijenskim i sanitarnim pregledima koje sprovode lekari na prelazima.

Staviljeci je rekao da je od momenta uvođenja takse, od novembra prošle godine na Kosovo iz centralne Srbije isporučeno robe u vrednosti oko 10 miliona evra, dok je ranije, u normalnim trgovinskim odnosima, vrednost plasirane robe iz srpskih fabrika bila 450 miliona, a iz BiH 80 miliona.

Posle užasno naporne i stresne sedmice na poslu, rešila sam da uradim ono što obično radim u takvim situacijama.

Slobodan dan, lepo vreme i, kako se kasnije ispostavilo, pogrešna procena da je tamo moguća neka vrsta samoizolacije, odveli su me na Avalu!

Kako sam odmicala od grada, ostavljajući iza sebe redove ispred prodavnica, ljude s maskama i rukavicama, radovala sam se što ću bar sat-dva provesti gledajući plavo nebo, tek rascvetale voćke i prirodu koju, kao i obično, ne interesuju naše muke.

Pogrešila sam, grdno sam pogrešila!

Na vrhu Avale, gde obično ima samo nekoliko automobila, nije bilo mesta za parkiranje. Shvatila sam da su i drugi razmišljali kao ja… pogrešno!

Iako sam u trenutku, uz grižu savesti, poželela da se istog trenutka vratim, ipak sam odlučila da prošetam i, sad već vođena novinarskim instinktom, vidim kakva je situacija i kako se ljudi ponašaju.

Jedan "krug" bio je dovoljan da me uhvati muka i neko sasvim jasno osećanje kolektivne krivice! Nisam, doduše, videla nikog starijeg (možda samo dvoje, troje "sumnjivih"), ali sve je vrvelo od dece, porodica koje se zabavljaju uživajući u suncu i toplom vremenu.

Videla sam mnogo mladih u manjim i većim grupama (daleko većim od propisanih pet osoba). Neki su pravili roštilj, neki puštali muziku iz automobila, "zalivajući" sve to pivom.

Jedina svetla tačka u tom "ludilu" bilo je to što gotovo niko nije sedeo u dva restorana koja su u to vreme još bila otvorena.

Poražena, osramoćena i potpuno svesna i svoje krivice "pobegla" sam s Avale.

Neću vas smarati i deliti lekcije! Neću pozivati da ostanete kod kuće jer znam da je do odgovornih i pametnih to već stiglo. Ostalima ne vredi ni pričati.

Molim vas samo da razmislite o prioritetima u svom životu! Ovo je pravi trenutak za to.

A ja se još jednom izvinjavam zbog pogrešne procene!

21.03.2020. Subota Pretežno sunčano i toplo uz slab vetar promenljivog smera. Najviša temperatura od 20  do 24 stepena. Uveče i u toku noći sa severa naoblačenje sa umerenim i jakim severozapadnim vetrom, osetnim padom temperature i tek ponegde kratkotrajnom kišom          

22.03.2020. Nedelja Pretežno oblačno, osetno hladnije sa umerenim, na planinama i istoku Srbije povremeno jakim severozapadnim vetrom. Na zapadu, jugozapadu, jugu i istoku Srbije povremeno s kišom, a u brdsko-planinskim predelima sa snegom. U ostalim krajevima uglavnom suvo. Tokom noći na jugu i istoku sneg je moguć i u nižim predelima. Najniža temperatura od  0 do 5 , u Negotinskoj Krajini oko 9   ,  najviša dnevna od 6  na severu Srbije do 14 stepeni u Negotinskoj Krajini.      

23.03.2020. Ponedeljak Oblačno i hladno sa snegom . Na istoku Srbije moguće su i veće količine vlažnog snega. Vetar umeren i jak, severozapadni.  Najniža temperatura od -5 do 1 , a najviša od 0 do 4 stepena.  Upozorenje, potencijalno opasna pojava: Tmin<-4°C Količina padavina veća od 20 l/m² za 12 h        , Vlažan sneg i stvaranje snežnog pokrivača          

24.03.2020. Utorak Oblačno i hladno, mestimično sa snegom. Na istoku Srbije moguće su i veće količine vlažnog snega. Vetar umeren i jak, severozapadni.  Najniža temperatura od -4 do 0 , a najviša od 0 do 3 stepena. Upozorenje, potencijalno opasna pojava:  Količina padavina veća od 20 l/m² za 12 h         , Vlažan sneg i povećanje visine snežnog pokrivača, Poledica ili zaleđivanje mokrih površina  

25.03. 2020. Sreda Oblačno i hladno, mestimično sa snegom. Vetar slab i umeren, severoistočni istočni, u košavskom području i jak, juogistočni. Najniža temperatura od -3 do 0  , najviša dnevna od 3 do 6 stepeni. .  Upozorenje, potencijalno opasna pojava: Poledica ili zaleđivanje mokrih površina

Borelj je na Tviteru napisao i da je Lajčak veoma cenjen političar i iskusan diplomata koji uživa poverenje cele EU.

"Siguran sam da će on odraditi odličan posao kao specijalni izaslanik EU za nastavak dijaloga Beograda i Prištine", napisao je Borelj na Tviteru.

Odluka o Lajčakovom imenovanju još nije doneta.

Ranije danas, međutim, kosovski predsednik Hašim Tači čestitao je imenovanje Miroslavu Lajčaku.

Ubrzo mu je portparol EU Peter Stano skrenuo pažnju na grešku, jer, kkao je naveo, Lajčak uopšte nije imenovan.

Tači je odgovrio da pozdravlja to što je EU pokazala da greski, ali je dodao da imenovanje lajčaka, inače, iako mu je čestitao, "ne bi bilo u interesu Kosova".

Lajčak dolazi iz Slovačke koja nije priznala Kosovo i glasala je protiv prijema tzv. Kosova u Unesko.

Pojam granice je u epidemiji koronavirusa dobio potpuno nove dimenzije. Misli se na granice u najširem smislu – na državne granice, na opštinske granice, na granice između demokratskih i autoritarnih sistema, na granice između efikasnih i neefikasnih zdravstvenih sistema. Na etičke i etničke granice, na biološke granice između polova, na granice iz društvenih normi, na granice između i unutar simboličkih sistema.

Konačno, na granice koje presecaju prostor u kome se donosi odluka koji je život vredniji, a koji ne, tamo gde vlada moderna državna eugenika koju su sve do pre nekoliko dana zastupale isključivo dve države, Velika Britanija i Holandija.

Dok su se sve ostale evropske države odlučile na zaštitu svih godišta, Velika Britanija i Nizozemska su na početku epidemije stajale na stanovištu da ne treba učiniti ništa: neotpornija populacija će umreti, mlađi preživeti i preko "imuniteta krda" osigurati široku otpornost na koronu.

Sve su to granice o kojima piše univerzitetski profesor iz Beča Konrad Paul Lisman, najveći živi austrijski filosof, u eseju pod naslovom "Nova pohvala granici". Tekst je objavljen u Spektrumu, subotnjem podlisku austrijskog dnevnika Prese. Lisman u njemu opisuje društvo i kulturu koje će izroniti na kraju pandemije korone.

Kakva će biti Evropa kad sve ovo jednom prođe, pita se Lisman i odgovara: Biće to društva koja će naučiti da cene granice svakog tipa. 

Prvu "pohvalu granici" Lisman je napisao pre četiri godine i odnosila se na migracionu krizu.

Odatle dolazi naslov o "novoj pohvali". Čitaocima RTS-a i ovog puta dajemo na uvid prevod Lismanovog eseja u celosti:

Nova pohvala granici

Kako se vremena menjaju. Za svakog slobodoumnog, humanistički nastrojenog čoveka, granice su do juče bile uvreda. Jer granice ograničavaju slobodu kretanja. Primoravaju da se zastane ili tapka u mestu. Propisuju neaktivnost, strpljenje, čekanje. Granice odašilju signal: dovde i ne dalje. Granice su naporno dosadne. Granice se ne uklapaju u sliku jednog dinamičnog, ekspandirajućeg, mobilnog društva, koje ne samo da u mnogim oblastima ide do samih granica samoodržanja već bi i da ih prekorači.

Stav je bio da, ako granice postoje, onda moraju da padnu – između političkih zajednica i njihovih ekonomija, kod tehnologija i pravila ponašanja; svuda. Prihvatiti granice značilo je okovati samog sebe u lance. Kad mislimo o slobodi, mislimo da je bez granica.

Sad je odjednom praktično preko noći sve drugačije! Granice se ponovo definišu i povlače. Prelaz preko granice se strogo kontroliše ili zabranjuje. Ljudi se zatvaraju u uskom prostoru, fizički odvajaju od drugih. 

Fizičke granice između individua, istorijsko dobro podložno pregovorima, sad se podižu samorazumljivo u krutoj disciplini – jedan metar distance, još bolje dva. Virus ne samo da vraća sećanje na to šta granice zaista znače, već zorno pokazuje da odustvo granica nije uvek i nužno pozitivna vrednost. 

Kakvo temeljno saznanje da ima situacija koje vape za granicom! Brzo širenje virusa stoji u samorazumljivoj vezi sa globalnim putničkim saobraćajem, sa turizmom koji je prerastao vlastiti smisao, sa olakim skokom preko čitavih kontinenata. Shodno tome, novi doživljaji granice predstavljaju šok.

Granice: ono što nikad nije smelo da se vrati, vratilo se omniprezentno, odjednom unapređeno u ključni momenat svakodnevice. Mere koje preduzimaju sve države da zaustave Kovid-19, sveobuhvatna i radikalna ograničenja koja su nametnule ljudima, u suprotnosti su sa svim onim što nam je proteklih nekoliko decenija postalo sveto. 

Moderna se shvatala kao projekat palih granica, ne samo u smislu istraživanja, ispipavanja granica, ili pomicanja granica saznanja, već sasvim principijelno. Stanovište je bilo da su granice izgubile upotrebnu vrednost u vremenu nezadržive optimizacije i samooptimizacije čoveka, u epohi razularenih tržišta i beskrajnog strujanja robe, neumornog kretanja po vodi, zemlji i vazduhu, kontinuiranih struja kapitala, tehnologije i digitalne komunikacije.

I ideja ujedinjene Evrope je živela od patosa padajućih, nestajućih, napretkom obezvređenih granica. Pad Berlinskog zida, rušenje Gvozdene zavese, nestanak graničnih kontrola, Šengenski režim: sve su to bila iskustva bezgraničnosti, koja su određivala svest ovog kontinenta u prošlim decenijama.

Ali: najkasnije od migracionog talasa 2015. ponovo su oživele debate o starim i novim granicama. Pri tome su se u prvi plan manje gurali bezbednosno-tehnički, državno-pravni ili politički argumenti.

Naprotiv, u javnim raspravama je dominirala ontologija granice. U smislu, da li u svakoj granici principijelno leži nešto što prezire ljude, nešto nehumano, u krajnjoj liniji čisto zlo, čiji se povratak, ako uopšte, mora propratiti protestima i pobunama. Za mnoge su granice izgledale kao zli totem predaka.

Sad je odjednom sve drugačije. U staroj debati o tome kako izbalansirati konkurentske zahteve za više bezbednosti i više slobode, opravdana briga za očuvanje života se gurnula u fokus i očas ispreskakala sve postulate slobode.

Nove granice koje trenutno nastaju, tešnje povučene nego što smo ikad pre mogli da zamislimo, danas ne izazivaju nikakve proteste. U borbi protiv virusa, u pokušaju da se grupe visokog rizika sačuvaju od zaraze, granice se pokazuju kao neophodne za preživljavanje.

I to važi ne samo u odnosu na državne granice, već prema svim svim fizičkim i simbolički posredovanim prostorima u kojima se granice pojavljuju.

U ovoj krizi se pokazuje da su tradicionalne granice između nacionalnih država postale određujuće markacione linije. Zakon delovanja je na strani država, a ne na nadnacionalnim asocijacijama i institucijama.

Gde god se pogleda, menadžment krize leži na nacionalnim državama. Kada se radi o tome da svoj prostor kretanja suzi na minimum, čovek sluša uputstva nacionalnih i lokalnih vlasti. Kada se radi o tome da se iz inostranstva dovedu odlutali državljani, odjednom svako zna gde mu je domovina.

Da bitka protiv virusa, ako uopšte, može da se dobije samo na globalnom nivou, spada u paradoks trenutnog razvoja.

Ali šta je granica u svojoj suštini? Izvorno ništa više i ništa manje od jedne fizičke ili mišljene linije koja razdvaja dve stvari. Ko god je u stanju da primeti razliku u bilo čemu, taj u stvari saopštava da vidi jednu granicu; ko kod pravi razliku, povlači neku granicu. 

Jezikom filosofije, to znači da je granica uopšte preduslov da se nešto primeti i shvati. Kad bi sve bilo bezrazlično jedno, ne bi bilo ničeg da se vidi, da se identifikuje i ničeg da se sazna.

Svaki pokušaj da ono što vidimo obuhvatimo u nekom pojmovnom poretku, znači povlačenje granice. Svako saznanje počinje na isti način: ovo nije ono. Svaka definicija je povlačenje granice.

Nešto se razlikuje od nečeg drugog. Između ovog i onog prolazi granica. Zdrav i bolestan, inficirani i neinficirani, u karantinu ili van njega, u Tirolu ili u Bavarskoj: To su različitosti koje markiraju aktuelne granice. I samo ako te granice prihvatimo i povučemo, shvatićemo šta se događa i kakva je naša odgovornost delovanja.

Naša svest je akter i rezultat, uzrok i posledica takvog povlačenja granica. Niko još nije rekao "ja", a da time već nije povukao granicu između sebe i drugog. U boljim vremenima rado smo se igrali sa različitim identitetima i zamagljivanjem granica između njih. Poigravali smo se konceptima dionizijske bezgraničnosti i utapali u fantazije identiteta bez granica. 

Sada kad je postalo ozbiljno, granica određuje ono što jesam – ili sam pripadnik rizične grupe ili sam opasnost za druge. Granica između "ja" i bilo kog drugog, metar-dva nenaseljene zone razdvajanja, nadzirana socijalna distanca, sve je to u funkciji klasičnog sanitarnog kordona.

Linija razgraničenja spasava život. Karantin kao mesto maksimalno čuvanih mini-granica demonstrativno dovodi u fokus tu tako rado kritikovanu funkciju granice, čiju egzistenciju nas je bilo sramota da priznamo. Između njih unutra i onih napolju nema više fizičkog kontakta, sve je usmereno ka tome da se i najmanja mogućnost dodira ukine. Predstava da virtuelna komunikacija kompenzuje ta ograničenja je iluzija.

Granice, kako god su povučene, u svim onim oblastima u kojima ih srećemo, stavljaju nas pred prastari moralni problem: Was soll ich tun, šta treba da radim? To čuveno pitanje koje je Imanuel Kant računao u temeljne filosofske postulate, dobija pravu dramatiku tek u slučaju izbora, kad se formira u odnosu na neku granicu, blokadu ili zabranu.

Tek je božja zabrana da se jede voće sa Drveta saznanja dobra i zla navela ljude u raju da postave pitanje: šta da radimo? Bez zabrane, bez granice, to se pitanje ne bi postavilo. Gde je sve dopušteno, ništa se i ne događa. Granice sužavaju mogućnosti i time provociraju da se nešto pokuša, zamisli ili predstavi. One vode u protest, u znanje, u saznanje.

Granice izazivaju i vode ka prekoračenju granica. Mladi koji demonstrativno prkose tako što se dogovaraju za corona-parties i korona-žurke, zorno pokazuju upravo tu dimenziju granice.

Ali ako se granice i prekoračenje granica meusobno uslovljavaju, važi i obrnuto: Svako prekoračenje jedne granice povlači za sobom pitanje da li je možda bilo bolje i pametnije da je ta granica ostala intaktna.

Pozivi u monotono pastoralnom tonu da se ostane kod kuće i izbegavaju kontakti sa pripadnicima rizičnih grupa su jedna takva granica koju je bolje poštovati nego prkosno testirati.

Premalo se obraća pažnja da upravo u oblasti socijalnog života granice imaju funkciju zaštite. Svako pravilo, zakon i propis, svaki tabu, svako pravo predstavlja u stvari jednu granicu: dovde i ne dalje.

Granice u bukvalnom smislu ograničavaju naše delovanje i ponašanje. Na jednu zatvorenu državnu granicu, onako kako su momentalno ispresecale Evropu, čovek dođe i stane. 

Prekasno zatvorene spoljne granice EU sada smiruju svaki pokret i šalju putniku namerniku jednu jedinu poruku – vrati se natrag. Ako ta mogućnost još uopšte postoji.

Nova pravila ponašanja diktiraju distancu, koja sa svoje strane rađa istorijski potpuno nove forme pokreta – nikome da se ne približiš, ustukni na vreme, pravovremeno zastani, kad si u dilemi zaobiđi. Još se nikada nismo tako ponašali na ulicama i trgovima.

Akt humanosti

Ono što se kod uobičajenih kritika granica rado zaboravljalo, sada se otkriva kao njihov glavni zadatak. Granice, naime, imaju sposobnost da štite slabije.

Odbrana granica može da bude akt humanosti. U svetu bez granica uvek trijumfuju jaki. Izjava Fridriha Ničea da su granice izmislili slabiji, trebalo je da služi kao upozorenje onima koji su rušili granice. Snažnima i jakima ne trebaju granice.

Tu perfidnu logiku razobličava i stav nekih, iznesen potpuno iskeno bez cinizma, da virusu treba osloboditi što više prostora ne bi li se smirio. S obzirom na to da je pretnja virusa za mlade i i zdrave ljude mala, te da kao žrtve uglavnom padaju stariji i bolesni, treba odustati od mera zaštite.

Osiguravanje šansi onih koje je život obeležio, a smrt načela, ne stoji ni u kakvom odnosu prema pretećem slomu svetske privrede. Drugačije rečeno, hoće li slabiji živeti ili ne, ne određuje ritam oporavka civilizacije. Ali ti koji tako deluju, zaboravljaju da granice štite samo onda kada iza njih stoji moć koja ih osigurava.

Lisman misli na eventualni slom javnog reda i poretka do koga bi moglo da dođe ako se zdravstveni sistemi nekih zemalja, kao na primer u Velikoj Britaniji, slome pod pritiskom broja obolelih. Kina je za sada uspešno savladavala te opasnosti, Italija nije. U haosu nema državnih granica.

Granice su i dalje sveprisutne kao barijere, stubovi i ograde, kao kontrolni punktovi i tačke prelaska na zemlji, vodi i u vazduhu, u telu, srcu i glavi.

Granice definišu političke zajednice i državni suverenitet. Granice razlikuju ljude po socijalnim, kulturnim, religioznim, jezičkim, etničkim i medicinskim kriterijumima.

Granice kao pravila i norme upravljaju našim delovanjem. Unutar jezika granice osiguravaju jasnu misao i unapređuju saznanje.

Ali svaka granica izaziva mogućnosti svog poništenja, svaka u sebi nosi vlastiti nestanak, svaka u svom biću nosi zbunjenost i haos za čije je sprečavanje upravo stvorena.

I zato kad se približava granicama, gde god da su one povučene u stvarnosti i u misli, čovek to mora da čini sa oprezom.

Ta vrednosno kontroverzna figura granice nije u vremenima korone ponovo izmišljena, samo je u punoj ambivalentnosti podignuta u fokus kolektivne svesti.

1312. Vatikan raspustio francuski monaški viteški red Templara.

1599. Rođen Anton van Dajk, flamanski slikar (Antverpen, 22. 3. 1599 - London, 9. 12. 1641).

1687. Umro Žan Batist Lili, francuski kompozitor, violinista i dirigent (Firenca, 28. 11. 1632 - Pariz, 22. 3. 1687).

1817. Pogubljen Sima Marković, knez, vojvoda i popečitelj finansija, predsednik
Praviteljstvujuščeg sovjeta serbskog (Veliki Borak, 1768 - Beograd, 22. 3. 1817).

1832. Umro Johan Volfgang Gete, namački književnik (Franfurkt, 28. 8. 1749 - Vajmar, 22. 3. 1832).
Gete je jedno od najvećih imena svetske književnosti i svojevrsni obnovitelj lirike, drame, epa i romana. Intezivno se bavio filozofijom, prirodnim naukama, slikarstvom i državničkim poslovima. Zahvaljujući prijateljstv sa Vukom Karadžićem, upoznao je srpsku poeziju koja ga je oduševila, pa je preveo više narodnih pesama, među kojima "Hasanaginicu". Ostavio je jednu od najvećih i najzanimljivijih zbirki pisama u istoriji književnosti. Svetskoj literaturi poklonio je dela univerzalne vrednosti: Faust, Verter, Ifigenija na Tauridi, Rimske elegije...

1895. Pioniri filma, braća Limijer, prvi put demonstrirali pokretne slike upotrebom celuloidne trake.

1901. Osnovano prvo Beogradsko radničko društvo.

1901. Rođen Pavle Stefanović, muzički kritičar i esejista (Kruševac, 22. 3. 1901 - Beograd, 29. 10. 1985).

1904. Na naslovnoj strani londonskog lista Daily Illustrated Mirror objavljena prva novinska fotografija u boji.

1912. Rođen Karl Malden (Mladen Sekulović), američki pozorišni i filmski glumac, dobitnik Oskara (Geri, 22. 3. 1912 - Los Anđeles, 1. 7. 2009).

1919. Uspostavljena prva međunarodna avionska linija na relaciji Pariz–Brisel.

1923. Rođen Marsel Marso (Marsel Mangel), francuski glumac i pantomimičar,
nosilac Ordena Legije časti, ambasador dobre volje Ujedinjenih nacija, datum njegovog rođenja obeležava se kao Svetski dan pantomime (Strazbur, 22. 3. 1923 - Pariz, 22. 9. 2007).

1928. Rođen Veljko Bulajić, filmski glumac, reditelj i scenarista (Vilusi, 22. 3. 1928).

1932. Rođen Lari Evans, američki šahista i šahovski pisac (Njujork, 22. 3. 1932 - Reno, 14. 11. 2010).

1934. Umro Nedeljko Košanin, botaničar, upravnik Botaničke bašte u Beogradu, akademik
(Čečina, 13. 10. 1874 - Grac, 22. 3. 1934).

1936. Rođen Branko Miljuš, slikar i grafičar, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu (Dragotinja, 22. 3. 1936 - Beograd, 29. 2. 2012).

1939. Rođen Slobodan Dušanić, istoričar, akademik (Sombor, 22. 3. 1939 - Beograd, 12. 12. 2012).

1941. Rođen Ratomir Vico, političar i diplomata, glavni urednik Prvog programa Radio Beograda, direktor Radio-televizije Beograd, ministar informisanja Srbije (Prokuplje, 22. 3. 1941 - Beograd, 2. 9. 2005).

1943. Rođen Džordž Benson, američki džez gitarista, pevač i kompozitor (Pitsburg, 22. 3. 1943).

1945. U Kairu osnovana Arapska liga.

1948. Rođen Endrju Lojd Veber, britanski kompozitor (London, 22. 3. 1948).

1950. Rođen Goran Bregović, muzičar, vođa grupe Bijelo dugme i Orkestra za svadbe i sahrane (Sarajevo, 22. 3. 1950).

1994. Umro Volter Lanc, pionir animiranog filma, dobitnik Oskara (Njujork, 27. 4. 1900 - Los Anđeles, 22. 3. 1994).

1994. Počelo emitovanje Teleteksta Radio-televizije Srbije.

2001. Umro Vilijem Hana, američki crtač, autor animiranih likova (Melrouz, 10. 7. 1910 - Los Anđeles, 22. 3. 2001).

2003. Park u berlinskom okrugu Helersdorf dobio ime "Park mira Jelene Šantić", u znak sećanja na našu poznatu balerinu i mirovnu aktivistkinju, preminulu 2000. godine.

2003. Umro Milovan Vidak, slikar (Stožišta, 1925 - Beograd, 22. 3. 2003).

2004. Umro Slobodan Bodo Kovačević, gitarista, kompozitor i aranžer, jedan od osnivača grupe Indeksi (Sarajevo, 29. 12. 1946 - Sarajevo, 22. 3. 2004).

2004. Umro Ahmed Jasin, šeik, palestinski duhovni vođa, osnivač organizacije
Hamas (Aškelon, 1934 - Gaza, 22. 3. 2004).

2006. Umro Stefan Grubač, novinar, glavni urednik Trećeg kanala Televizije Beograd i časopisa Polemika (Drniš, 5. 1. 1955 - Banstol, 22. 3. 2006).

2006. Umro dr Bela Ribar, fizičar, akademik (Debeljača, 5. 9. 1930 - Novi Sad, 22. 3. 2006).

2006. Umro Miloš Šumonja, general-pukovnik, načelnik Generalštaba JNA, diplomata, narodni heroj (Tušilovac, 23. 9. 1918 - Beograd, 22. 3. 2006).

2006. Umro Pio Lejva, kubanski muzičar, član sastava Buena vista social club (Moron, 5. 5. 1917 - Havana, 22. 3. 2006).

2008. Umro Izrael Lopez Čačao, kubanski basista i kompozitor, pionir mamba (Havana, 14. 9. 1918 - Majami, 22. 3. 2008).

2012. Umro Aleksandar Crnobrnja, šahista, sudija i šahovski radnik (Niš, 8. 11. 1947 - Beograd, 22. 3. 2012).

2012. Umro Vladimir Nešković, arhitekta i slikar (Beograd, 25. 8. 1938 - Beograd, 22. 3. 2012). 

2012. Umro Slobodan Kosovac, general-pukovnik, član Atlantskog saveta Srbije i Izvršnog odbora Socijaldemokratskog saveza (Skoplje, 1. 5. 1949 - Beograd, 22. 3. 2012).

2015. Umro Li Kuan Ju, singapurski advokat, političar i državnik, prvi premijer
Singapura (Singapur, 16. 9. 1923 - Singapur, 22. 3. 2015).

2015. Umro prof. dr Dragan Popović, fizičar, naučni savetnik i direktor Instituta za fiziku u Beogradu (Beograd, 22. 11. 1949 - Beograd, 22. 3. 2015).

2016. Bombaši samoubice Islamske države napali su aerodrom i metro stanicu u Briselu, ubivši 32 i ranivši više od 300 osoba.

2017. Umro Mihajlo Badža Pleskonjić, glumac, prvak Drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu (21. 6. 1958 - Novi Sad, 22. 3. 2017).

2018. Umro Laslo Tot, mr engleske književnosti, novinar, spoljnopolitički komentator i dokumentarista Radio-televizije Vojvodine, predsednik Nezavisnog sindikata radnika u kulturi Vojvodine (3. 1. 1936 - Novi Sad, 22. 3. 2018).

Jutros u 6.23 snažan zemljotres pogodio je glavni grad Hrvatske, Zagreb.

Zemljotres je bio jačine 5,3 jedinice po Rihterovoj skali, a epicentar je bio na sedam kilometara od grada.

Iako je agencija Hina prethodno javila da je prva žrtva zemljotresa u Zagrebu petnaestogošnje dete, tamošnji mediji javljaju da je dete živo, ali u kritičnom stanju.

"Dijete je vrlo, vrlo kritično, ali još radimo dalje mjere, u ovom času se provodi CT snimanje, da se utvrde ozlede", rekao je direktor Dečje bolnice u Klaićevoj za hrvatski servis regionalne televizije N1, Goran Roić. 

Portal Indeks javlja da je u nekim delovima grada na kratko nestala struja, kao i da ima popucalih zidova, i obrušenih krovova. Otpadali su delovi fasada u centru grada, a velika oštećenja pretrpela je i zgrada Hrvatskog sabora.

Na području Zagreba nakon jutrošnjih potresa ima zarobljenih osoba, navode u vatrogasnoj službi, a u delovima grada još nema struje i vode.

Dodaju da ima teže i lakše povređenih građana.

Kako je saopštila zagrabačka policija, na području grada oštećena su 66 objekta i 23 automobila. 

Oštećena je i Saborna crkva Preobraženja Gospodnjeg na Cvetnom trgu. 

Kako je za HRT rečeno u Zagrebačkoj nadbiskupiji, pao je i vrh južnog tornja na Zagrebačkoj katedrali.

Zemljotres je uznemirio Zagrepčane, koji ne pamte tako snažan potres u svom gradu i masovno su izašli iz stanova i kuća.

Vojnici i građani pomažu porodiljama 

Pošto je porodlište moralo da se evakuiše, mnoge žene porodile su se na ulici. U pomoć su im pritekli vojnici i građani koji su se zatekli na licu mesta.

"Svi su u pogonu, dao sam nalog da se digne hrvatska vojska, na raspolaganju smo da pružimo pomoć gradu Zagrebu. Naš je zadatak kao deo sastava domovinske sigurnosti pomoći našim građanima kad je najteže", navodi se u izjavi hrvatskog ministra odbrane Damira Krstičevića.

U 7.01 u Zagrebu se osetio novi potres, koji je trajao nešto kraće od prvog.

Jačina je iznosila pet jedinica Rihtera sa epicentrom deset kilometara severno od hrvatske prestonice, javlja Jutarnji list.

Treće podrhtavanje tla koje se osetilo u 10.13 bilo je 3,3 jedinice po Rihteru. Najjače se osetilo na istoku grada.

Zbog novonastale situacije, u zagrebačkoj univerzitetskoj biblioteci održan je sastanak hrvatskog državnog vrha.

Hrvatski predesednik Zoran Milanović rekao je da je najvažanije da građani prate uputstva nadležnih.

"Oni postoje radi ovakvih situacija, sve drugo možete zanemariti", poručio je Milanović.

Premijer Andrej Plenković rekao je da je potres bio najjači u poslednjih 140 godina.

"Postoje brojna oštećenja. Pozivamo građane na oprez. Preporučujemo da za sada ostanete ispred zgrada", istakao je Plenković.

Sastanku su pored Plenkovića i Milanovića prisustvovali i predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković, potpredsednik hrvatske vlade Damir Krstičević i zagrebački gradonačelnik Milan Bandić.

Bandić je pozvao je Zagrepčane koji stanuju u objektima s armiranom betonskom konstrukcijom da se vrate u svoje domove, a još će se videti kako će se zbrinuti ljudi za čije objekte statičari procene da nisu bezbedni za život.  

Zemljotres se osetio i u Sloveniji, Austriji, BiH i Mađarskoj.

U nekim zgradama u Ljubljani je nestalo struje, a oni koji žive u soliterima kažu da je potres bio veoma jak, javlja dopisnik RTS-a.

U kojoj meri je pandemija koronavirusa, poremetila Vaš život u Parizu ?

– Nije isuviše, pisci su po prirodi bića – usamljenici. Pa kao da nam je epidemija svima dala malo više vremena da čitamo i pišemo; ono što najteže pada svima u Parizu, a i u celom svetu, je izolacija. Kada ovu čovek sam bira, u kreativne svrhe, ona prija, ali ne ovako, kada je nametnuta.

I u Parizu važe posebna pravila ponašanja, koja, koliko vidimo, Francuzi teško prihvataju? Šta Vam je u ovim danima najteže?

– Kada govore o nacionalnom mentalitetu, Francuzi važe za nedisciplinovane mediterance, ne vole jaram ni stegu, ali su i filozofi koji, još od Montenja govore: čemu sve to, nametnute užasne predostrožne mere? Svako ima svoj sudnji dan. Najteže mi pada toliko panike i bespomoćnosti. Nisam kvalifikovana da reagujem kao društveni radnik i psiholog, a osećam - ako već toliko ljudi voli moje pismo, obavezna sam da odgovorim - napisala sam na svojoj fejsbuk stranici nešto o porodici i odrastanju, o majci koja je kao mlada lekarka prošla Sremski front, dobila medalju za hrabrost i koja nam je svima zabranila da budemo slabi i bolesni.

Kako reaguje Vaše stvaralačko biće?

– Ono trenutno sledi započete rukopise i projekte, ne stvaram ništa novo u ovom času, jer odista ne verujem da muze i topovi idu zajedno. Divim se autorima poput Remarka, Kamija, Ćosića i Branka Ćopića, ali ne vidim sebe tu - i slažem se, nadasve, ne treba da se okrećemo za sobom, doći će iskra nekog kreativnijeg trenutka.

Kakve pouke će zapadna društva izvući iz ove situacije?

– Dobro pitanje! Ha, čini se da nikada dovoljno ne naučimo od istorije. Treba ljudi da čitaju sada stare spise o kugama, Dekameron, na primer. U tim svedočanstvima su sadržana uputstva i nauk, sigurna sam.

Šta sebi govorite ovih dana?

– Da sunce i dalje sija, da će sve ovo jednom proći, možda ne uskoro, ali hoće...Istovremeno tu je i realni strah da će epidemija imati užasne, još užasnije posledice na već poljuljanu ekonomiju svih zemalja - ali treba čovek da brani svoje dostojanstvo, ko što rekoh već u onoj pesmi: "U najvećoj bedi opstaje ljudski duh/kome se divim i kome pevam ovu pesmu". Tako sebe bodrim i prisećam se svoje hrabrosti dok sam pisala tu pesmu (tokom ekonomske blokade, sredinom ili krajem devedesetih u Beogradu).

Pored Sabornog hrama, oštećena je i zgrada Crkve opštine u zagrebačkoj Ulici Ilica 7.

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski rekao je da, koliko je njemu poznato nema stradalih među vernicima, ali da su oštećenja na objektima koje poseduje Mitropolija velika.

"Nikada jedno iskušenje ne dolazi samo. U ovom trenutu kada se čitav svet hvata u koštac sa koronavirusom. Zagreb je danas, u jutarnjim časovima, doživeo i zemljotres", navodi se u saopštenju mitrpolita Porfirija.

Mitropolit je naglasio da su oštećenja na Sabornom hramu na Cvetnom trgu u Zagrebu dosta velika, a i da postoji bojazan da su još veća kada se bude obavila statička procena.

Kako je ukazao, Hram spada u prvu kategoriju zaštite spomenika kulture Hrvatske. Hram je, kao i katolička katedrala u Zagrebu, delo austrijskog arhitekte Hermana Bolea, dok je živopis rad poznatog ruskog ikonopisca Aleksandra Muhina, koji trenutno predvodi radove ukrašavanja enterijera hrama Svetog Save u Beogradu.

"Obraćam se svim našim vernicima i uopšte ljudima koji imaju bilo kakvu potrebu vezanu za koronavirus ili za posledice jutrošnjeg zemljotresa da nam se obrate, da se obrate našim sveštenicima, a mi ćemo koliko su to naše moći učiniti sve da im pomognemo", poručio je mitropolit.

"Verujemo da nas Bog ne ostavlja i da nas na ovaj način priziva k Sebi. Sigruno je da nikada iskušnjenja nisu veća od duhovnih snaga koje mi kao ljudi nosimo, pogotovu ako smo solidarni i ako funkcionišemo kao zajednica", zaključio je mitropolit Porfirije.

Đakon Dragan Radić rekao je da među sveštenicima Srpske pravoslavne crkve i članovima njihovih porodica nema povređenih. 

"Molimo se svemogućem Bogu da ne bude žrtava i da se ne ponovi", navedeno je u ranijem saopštenju Mitropolije zagrebačko-ljubljanske. 

Zagreb je jutros pogodio snažan zemljotres, za kojim su usledili još nekoliko manjih. Među oštećenim objektima je i Zagrebačka katedrala sa koje je pao vrh tornja.

Na teren je izašlo pet vatrogasnih vozila i 17 vatrogasaca i po lokalizaciji požara pronađeno je ugljenisano telo N. N., rečeno je Tanjugu u MUP-u.

Drugi požar prijavljen je jutros u 7.45 u Ulici školskoj 8, gde je gorela prizemna kuća.

"Izgorela je soba od dvadesetak kvadratnih metara i u njoj je zatečeno jedno beživotno telo", kažu u MUP-u.

Požar je gasilo 11 vatrogasaca sa tri vatrogasna vozila.

U požaru koji je juče izbio na Novom Beogradu poginulo je šest osoba.

"Ovo je baš loše, izmereno je 5.5 amplitude zemljotresa. Počelo je da trese jutros, nama je stan stradao, popucala je fasada, to je centar grada, stara gradnja iz 1896. godine. Zgrada se nije srušila, ali je unutra stan u vrlo lošem stanju, sve je popucalo, popadali su plafoni, a na auto mi je palo pola zgrade. Jutros smo izleteli kao mtak, ali mi je obitelj dobro i to mi je bitno", rekao je Dejan Aćimović.

Da li se i dalje trese tlo?

Da treslo je posle pola sata od prvog potresa, još jače, ali smo svi mi već bili napolju.

Da li su se u Zagrebu organizovali, i kakva je sada situacija?

Bilo je rasulo, vojska policija, svi su skočili na noge, ali je grad Zagreb besprekoran, gradonačelnik, vojska i policija, sve je odmah organizovano. Odmah su obratili pažnju na stare ljude koje su prevezli u bolnicu. Predsednik vlade odmah je reagovao, kao i svi. Sve je stavljeno na raspolaganje, reagovalo se u trenutku i brže nego što se očekuje. Stradalo je porodilište, plućna bolnica, ostale bolnice, sve je odmah evakuisano, KBC i Klinika "Rebro", Intenzivna, sve je stradalo, jer je to stara gradnja.

Da li ima na ulici panike, struje, vode?

 To ne znam, kasnije ćemo znati kada se sve malo smiri i kada se vratimo kući. Najviše je stradao centar grada, zbog stare gradnje.

Tim povodom Italijanski institut za kulturu u Beogradu predstavlja čitanje Danteovih tercina na društvenim mrežama Italijanskog instituta za kulturu - Fejsbuk, Instagram i Tviter.

Institut upućuje poziv svima koji žele da odaju počast vrhunskom pesniku da snime video dok čitaju stihove „Božanstvene komedije“, od tri do pet tercina, na italijanskom ili srpskom i podele ga na društvenim mrežama koristeći haštag #Dantedi uz obeležavanje zvanične stranice Instituta najkasnije do ponedeljka 23. marta u 20.00.

U sredu, 25. marta, na društvenim mrežama biće objavljen video koji sadrži sve podeljene snimke samo punoletnih učesnika.

Za „Dantedi“ je izabran 25. mart jer se smatra da je Dante tada započeo svoje putovanje u „drugi svet“, kroz pakao, čistilište i raj, opisano u Božanstvenoj komediji. 

Delo najvećeg italijanskog pesnika kasnog srednjeg veka, predstavlja kulminaciju srednjovekovnog pogleda na svet i osnovu modernog italijanskog jezika.

Takođe, smatra se jednim od najvećih remek dela svetske literature. Prvobitno je objavljeno pod nazivom Komedija, a kasnije je Bokačo dodao njegovom nazivu Božanstvena.

Ovih dana u jeku naše borbe sa epidemijom – koronavirusom, koji je u karantin stavio svet, čitavu Evropu, pa i našu zemlju, razgovarali smo sa piscem Vuletom Žurićem.

Da li ste radeći na knjizi "Pomor i strah" mogli da naslutite da ćete i sami biti svedok jedne velike epidemije u 21.veku?

– Ovih dana mi prijatelji često postavljaju ovo pitanje, ali ne radi se o bilo kakvoj vidovitosti ili intuiciji. Jednostavno, pre tri godine sam, sasvim slučajno „nabasao" na knjigu doktora Simonovića posvećenu epidemiji kuge u Sremu i u njoj pronašao klicu onoga što će nakon godinu dana istraživanja i pisanja postati moj roman „Pomor i strah".

Šta je zapravo radnja romana, šta je njegova poruka?

– Da se malo našalimo, poruka romana bi mogla da bude i da bi trebalo „ostati kod kuće" i pridržavati se svih propisanih ograničenja i higijenskih radnji. A pisao sam o izbijanju, toku i suzbijanju epidemije kuge u Irigu, na obroncima Fruške gore. Glavni junaci mog romana su, sem kuge, lekari, činovnici, članovi „kriznog štaba", te lokalni parosi i svi ostali Irižani, kojih je na početku epidemije bilo pet hiljada, da bi kraj karantina dočekalo jedva dve i po hiljade. Prateći tok borbe protiv opake bolesti, nastojao sam da prikažem odnos administracije tadašnje EU prema lokalnom stanovništvu i upotrebu straha kao najefikasnijeg oružja za primoravanje ugroženih da konačno počnu da poštuju sve propisane regule sanitarnih vlasti.

Može li se napraviti paralela između epidemija koje su se dešavale kroz vekove?

– Ne da se može napraviti paralalela, nego se slobodno može reći da su sve epidemije iste. Jedno društvo napada nevidljivi neprijatelj, a ishod te neravnopravne borbe pre svega zavisi od sposobnosti društva da se reorganizuje i spoznajući sve svoje mane ipak izdrži do kraja. Ono što pandemiju novog koronavirusa razlikuje od svih dosadašnjih velikih zaraza jeste visok stepen tehnološkog razvoja čovečanstva, ali i poražavajuća razlika između najbogatijih i najsiromašnijih društava. Zbog toga će za zaokruživanje priče o ovoj pandemiji ključan biti upravo period nakon što svet, jednoga dana, najzad izađe iz globalnog karantina. Kao i onomad u Irigu, ni sada više nikada ništa neće biti isto

Kami, Saramago, Pekić su pisali o kugi, slepilu, besnilu. Koliko su Vam njihova dela bila inspiracija?

– Naravno da nisam imao ambiciju da se moj tekst na bilo koji način poredi sa navedenim remek-delima. Glavni junak moje povesti nije jedna zajednica i sudbina pojedinaca u njoj, već pokušaj da se dočara način na koji jezik pokušava da konstruiše priču o onome što su oči videle, uši čule, a nos omirisao.

Pisali ste i scenario za film "Proleće na poslednjem jezeru" u kome pratimo sudbine ljudi koji su bili zatočeni u jednom hotelu na Bodenskom jezeru među kojima je naš Ivo Andrić. I tu ste se bavili čovekovom borbom za opstanak?

– Ispostavilo se da je film emitovan poslednje večeri pred početak karantina. Dok su junaci drame predratnih jugoslovenskih diplomata smeštenih u svojevrsnu izolaciju pokušavali da se dokopaju „nezaražene" teritorije, u dnu ekrana je išao kajron sa najavom onoga što tek počinjemo da živimo. Ispostavlja se da u stvari nema motiva i priče koja nas ovih dana ne podseća na opasnost sa kojom se suočilo celokupno čovečanstvo. Ali, to i jeste svrha umetnosti, da bude čovekov oslonac u časovima koji se ne daju prebroditi bez iskrene vere u ljudski rod.

Kako provodite ove dane u kojima se suočavamo sa epidemijom virusa?

– Kao i svi ostali sugrađani, navikavam se na nova pravila kućnog reda i nastojim da radim ono što sam radio i do sada. A piscima nije teško da toliko vremena koje valja provesti u jednom ograničenom prostoru makar pokušaju da iskoriste za ono što bar misle da najbolje umeju da rade.

Šta je Vaša preporuka, kako da ljudi savladaju strah i na koji način mogu da upotpune vreme zatvoreni u svojim kućama?

– Sve je izvesnije da će karantin trajati dugo. Trebalo bi, dakle, biti strpljiv, poštovati sva ograničenja i biti pozitivan uz veru da će nas što više ostati negativno. Na žalost, nije nam prvi put da se suočavamo sa teškim trenucima, ali hajde da to pretvorimo u našu prednost. Pomozimo onima kojima je pomoć potrebna i iskoristimo vreme karantina za druženje sa svojim najbližima. Moramo verovati da ćemo se i ovih dana sećati sa osmehom na licu. Neka nam je sa srećom!

Do sada su izvedene Bizeova „Karmen“, Pučinijevi „Boemi“ i Verdijeve opere „Trubadur“ i „Travijata" i Donicetijeva „Lučija od Lamermura“, a za 22. mart planiran je „Jevgenije Onjegin“ Petra Iljiča Čajkovskog.

Nedelja od 23. do 29. marta, u rasporedu projekcija, naslovljena je „Vagnerova nedelja“ jer će u tom periodu biti prikazano sedam Vagnerovih ostvarenja. Prvo na redu je izvođenje muzičke drame „Tristan i Izolda“. Zatim, od utorka do petka uslediće Vagnerova tetralogija „Prsten Nibelunga" – „Rajnsko zlato“, „Valkira“, „Zigfrid“ i „Sumrak bogova“ – na kojoj je radio od 1848. do 1874. godine.

„Prsten“ je premijerno izveden 1876. godine, kao četvorodnevno izvođenje u Bajrojtskom pozorištu, koje je izgrađeno specijalno za izvođenje Vagnerovih dela. Nakon ova četiri ostvarenja, najavljeni su „Majstori pevači iz Nirnberga“ i „Tanhojzer“.

S obzirom na to da se u Srbiji Vagnerova dela ne izvode često, ovo je odlična prilika da uživamo u najboljim svetskim izvedbama. Sve opere je moguće gledati na sajtu Metropoliten opere.

Svako izvođenje dostupno je za gledanje 20 sati od postavljanja na sajt, odnosno od pola sata nakon ponoći do 20:30 časova uveče, po našem vremenu.

Zagreb i severozapad Hrvatske potresla su dva snažna zemljotresa. 

"Slike ljudi zarobljenih pod ruševinama, uništenih ognjišta, razorene Saborne crkve, katedrale i javnih ustanova duboko su potresle građane Beograda. U mislima smo sa vama i žalimo što ste u ovom trenutku, kada se borite sa korona virusom, tom velikom pošasti sa kojom se i mi danima borimo, pogođeni još jednom užasnom nevoljom. Saosećamo sa vašim bolom. Grad Beograd je spreman da pomogne u otklanjanju posledica zemljotresa", rekao je gradonačelnik Beograda.